Izvoz vina iz Srbije u 2013 godini

Извоз вина у 2013. години (ХС 220421) износио је 11,3 милиона евра, и смањен је 9% у односу на 2012 годину. Пошто је количински извоз смањен за 34,3% (са 15.751 на 10.343 тона), јединична цена извоза је повећана са 790 на 1.096 евра по тони. Вино је било 174. по рангу извозни производ, шестоцифрене царинске класификације, а међу пољопривредно-прехрамбеним производима био је 41. по значају.

У 2013. години су Србију према вредности извоза (овде је рангиран извоз четвороцифрене класификације који укључује и шампањац…) претекли Румунија и Естонија, те је Србија била на 42 месту у свету према вредности извоза. Међу БЈР, најбоље је рангирана Македонија, затим Црна Гора, док су мању вредност извоза од Србије имали Хрватска, Словенија и Босна и Херцеговина. Од земаља у окружењу бољи ранг од Србије имају, поред Румуније, још и Грчка, Мађарска и Бугарска.  Укупна вредност овог сегмента светске привреде износила је 25,7 милијарди евра у 2012. години.

Вредност извоза Србије у 2013. години смањена је због пада извоза у Чешку Републику (са 4,3 на 0,6 милиона евра), док је у 2012. постојао извоз у Румунију, у износу од 1,6 милиона евра, а у 2013. години није евидентиран. Извоз у Руску Федерацију повећан је са 2,8 на 4,3 милиона евра, те је она постала најзначајније тржиште за пласман вина.

То нас приближава подацима о увозу вина у Руску Федерацију, датих у трећој табели, која је повећала вредност увоза са 827 милиона евра у 2012 години на 925 милиона евра у 2013 години. Као и у укупном светском извозу, најважнији
снабдевачи Русије вином су Италија, Француска и Шпанија. Србија је достигла 18 место међу извозницима, претекавши у 2013 години Мађарску, Црну Гору и Узбекистан, и осим стабилног раста вредности извоза, и удео Србије у укупном
увозу Русије је повећаван, са 0,04% у 2006 години, 0,12% у 2008, 0,31% у 2010, и 0,47% у 2013. години.

Развој нових породичних винограда и винарија спада у ретку појаву у приватном пословању и предузетништву која брзо напредује и расте. Похвално је и маркетиншко удруживање винарија и њихова заједничка презентација у земљи и
иностранству, као и на интернету (на пример, винарије у Сремским Карловцима: http://www.karlovci.org.rs/vinarije.html).

У Краљевској винарији на Опленцу биће одржан први Шумадијски фестивал вина 17 и 18 маја, не којем ће производе и услуге представити 14 регистрованих винарија, а што је био мотив за овај кратки текстић праћен подацима.

http://www.tanjug.rs/novosti/128432/srbija-da-bude-nova-vinska-regija–sumadija-srpska-toskana.htm

ПРВИ ШУМАДИЈСКИ САЈАМ ВИНА ЈЕ ОДЛОЖЕН УСЛЕД ПРИРОДНЕ КАТАСТРОФЕ КОЈА СЕ ДОГОДИЛА.

 

2 komentara

  1. Nista ne brinite sad’ ce Vucic vodu da pretvori u vino.A onda ce vino da izveze u UAE sa obrazlozenjem da ga ne piju al vole da imaju..?!

    A posle ce da naredi bankarima da poklanjaju kredite …?! Mozda nece direktno da naredi ali reci ce da je primetio da bankari slabo poklanjaju i da mu se to ne svidja !!

    I tako teku dani u potrazi za mestom u koordinatnom sistemu..

  2. Tuzna statistika jedne od lepsih poljoprivrednih kultura..
    Interesantna je tabela sa podacima o izvoznicima na teritoriju Ruske Federacije. Pojedine zemlje vise od tri cetvrtine svog izvoza plasiraju bas na ovo trziste gde se za primer mogu uzeti Brazil, Urugvaj i Gruzija u 2013, odnosno Azerbejdzan u godini pre. Barijere teritorijalne dislociranosti gotovo da su zanemarene.
    Stice se utisak da se trgovina odvija pod klauzulom ‘sve sto bi da izvezete sve cemo vam kupiti’. Sad bi bilo potrebno videti i gde se jos izvoze vina iz pomenutih zemalja, mada to je manje bitan podatak jer preostali iznos uglavnom sluzi za odrzavanje bilateralnih trgovinskih odnosa sa drugim partnerima u razmeni.
    S obzirom da je u Srbiji kvantitativni iznos izvoza smanjen za trecinu, uz odsustvo rasta cena pad izvoza bi bio jos drasticniji. Dakle u znacajnoj meri je prisutan i problem proizvodnje.
    Nije lako baviti se vinogradarstvom ali posredstvom udruzenja, kooperacija vinogradara uz pravilan odabir nezasicenih, rastucih trzista znatno se moze uticati na rast i razvoj poljoprivredne grane koja ima veliki potencijal u buducnosti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *