PROIZVODNJA I PRERADA MESA U SVETU, EU I SRBIJI

Starost i malobrojnost radnika

U Srbiji stočarstvo u BDP  polјoprivrede stočarstvo učestvuje samo sa 30 odsto. To je karakteristika nerazvijenih zemalјa (sve ispod 60 odsto). Na početku 2020. godine u Srbiji je u tovu bilo 1,72 miliona svinja što je na nivou 1955. godine! Srednje razvijena zemlјa, čemu teži Srbija, treba da ima svinj koliko i stanovnika, dakle 1:1. Godišnje se uvozi oko 56.000 tona svinjskog mesa. U Srbiji postoji preko 400 klanica za stoku, od čega samo oko desetak velikih industrijskih

Branisla GULAN

  • PROIZVODNјA I PRERADA MESA, SVET, EU I SRBIJA: U svetu se godišnje proizvede 336 miliona tona mesa (2018. godine). Pre pola veka se proizvodilo oko 70 miliona tona;
  • KINA: Afrička kuga svinja se prvo pojavila u Kini gde se broj SVINјA smanjio sa 442 miliona u 2017. na 310 miliona krajem 2019. godine. Zbog toga Kina povećava uvoz sa 500.000 tona mesa u 2014. na 3,5 miliona tona u 2020. godini;
  • U Evropskoj uniji ima 87,4 miliona goveda, 148,2 miliona svinja i blizu 100 miliona ovaca i koza. U državama članicama EU u 2017. godini proizvedeno  je 45,2 miliona tona mesa;
  • U Srbiji stočarstvo u BDP  polјoprivrede stočarstvo učestvuje samo sa 30 odsto. To je karakteristika nerazvijenih zemalјa (sve ispod 60 odsto);
  • Stočarstvom se u Srbiji bavi ukupno 444.000 gazdinstava, što je 76,4 odsto od ukupnog broja gazdinstava;
  • U stalnom porastu je uvoz mesa i prerađevina. U Srbiji se  uzgaja oko 878.000 goveda (tovom se bavi 130.000 gazdinstava i proizvede se oko 76.000 tona mesa), ima manje od 2,7 miliona svinja (uzgojem se bavi 140.559 gazdinstava i proizvede oko 300.000 tona mesa), ima 1,7 miliona grla  ovaca (prosečno se gproizvede godišnje oko 30.500 tona mesa), koza 196.000 (uzgojem se bavi 46.000 gazdinstava), proizvede  se oko 16 miliona komada živine (uzgojem se bavi 340.000 gazdinstava i proizvede se oko 106.000 tona mesa godišnje). Procene su i da ima i oko 15.000 konja u Srbiji;
  • Na početku 2020. godine u Srbiji je u tovu bilo 1,72 miliona svinja što je na nivou 1955. godine! Srednje razvijena zemlјa, čemu teži Srbija, treba da ima SVINјA KOLIKO I STANOVNIKA – DAKLE 1:1!
  • Izvoz mesa i živih životinja u 2016. godini iznosio je 45,4 miliona dolara;
  • Proizvodnja mesa u Srbiji za dve i po decenije                                                                                                 opala je sa 650.000 na 450.000 tona godišnje! Prema podacima RZS u 2019. godini prosečno se po stanovniku potrošilo 60 kilograma mesa i proizvoda od mesa;
  • U Srbiji postoji preko 400 klanica za stoku, od čega samo oko desetak velikih industrijskih;
  • Fokus proizvodnje mesa u Srbiji je na zadovolјenju sopstvenih potreba, uz nazovi mali izvoz. Godišnje se uvozi oko 56.000 tona svinjskog mesa;
  • Prosečna potrošnja mesa po stanovniku u 2018. godini bila je 41 kilogram. I to 5,6 kilograma goveđeg, 16,4 svinjskog, 16,9 pilećeg  i 2,3 kilograma ostalih vrsta;
  • KARAKTERISTIKA ZA SRBIJU: Pozitivna je promena ukrupnjavanje poseda, a slabost je starost i malobrojnost članova gazdinstava, kao i starost mehanizacije (prosek je 25 godina);
  • Prosečna sarost na selu je 61 godina, dok je broj lica u porodičnom gazdnstvu najčešće jedan ili dva;
  • Uočeno je da ima dosta napuštenih gazdinstava;
  • SRBIJI SE preporučuje podržavanje proizvodnje bez GMO, i rast organske proizvodnje (koja se sad obavlјa na 0,4 odsto obradivih njiva ili na oko 15.000 hektara) Vrednost izvoza iz organske polјoprivrede je oko 23 do 25 miliona dolara godišnje.  Tradicionalnih proizvoda, geografski zaštićenih artikala i proizvodnja proizvoda višeg kvaliteta. Činjenica je da Srbija već duži vremenski period nije konkurentna ni po ceni niti po ujednačenosti kvaliteta u izvozu mesa;

BILjNE BOLESTI: Štetočine unište godišnje do 40 odsto useva u svetu

Organizacija UN za hranu i polјoprivredu (FAO) procenila je da bilјne bolesti i štetočine unište godišnje do 40 odsto useva širom sveta u vrednosti 220 milijardi dolara, rekla je juče izvršna direktorkUdruženja za zaštitu bilјa u Srbiji Katarina Krinulović. ”Zdravlјe bilјa je sve više ugroženo,bilјne bolesti i štetočine se pojavlјuju sve ranije u sezoni i na mestima gde ranije nisu postojali,a tome su doprinele klimatske promene, ali i lјudske aktivnosti kao međunarodna trgovina i transport koje su omogućile i nehotično prenošenje bolesti i štetočina u nova staništa“, rekla je Krinulović na panel diskusiji u okviru globalne kampanje u svetu ”Zaštitimo bilјe, zaštitimo život“.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *