Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Извоз Србије у овим производима, шта год да су, повећан је са 12,5 милиона евра у 2008г на 43,8 милиона евра у 2015г, док је увоз истих производа у Србију повећан са 30,3 на 35,4 милиона евра, респективно. То значи да је Србија прешла из дефицита у износу од 17,8 милиона евра у суфицит од 8,4 милиона евра, без да је применила било какву увозно-супститутивну стратегију. Било је довољно да страни произвођачи (било би лепо да су домаћи) оцене да овај тржишни сегмент у светској трговини (као и већина индустријских) стагнира, те да потраже јевтинију локацију за своју производњу, како би кроз смањење трошкова повећали профит, уколико не могу кроз раст продаје. Светски извоз ових производа је огроман, али стагнира: повећан је са 41,3 милијарди евра у 2008. на 45 милијарди евра у 2015г. То даље значи да је Србија „жапче“ у огромној устајалој мочвари, те може да се неометано развија без да је нека крупна риба поједе.
Највећи извозници у свету ових производа су: Јапан (7,7 милијарди евра), Кина (6,9), Хонг Конг, Кина (5,9), Сингапур (4,2) и Немачка (4,1). Србија је на 33. месту са 43,8 милиона евра, док су испред ње по рангу Мађарска на 28 месту (110 милиона евра) и Румунија на 32. месту (48). Иза Србије су Хрватска на 46. месту (16,7), Бугарска на 50. (6,4) итд.
Ови производи се из Србије извозе највише у Португалију (18,9 милиона евра !), Немачку (8,1), Италију (4,4), Холандију (2,9) и БиХ (1,9).
И тако, баш су подаци повољни, али овде ћемо поновити око развојних стратегија. Хоће ли се применити заштитне мере у погледу производње и извоза зависи од степена агресивности великих риба (и величине баре или језера). Мере заштите су неопходне код примарне пољопривредне производње, јер су ту ајкуле најопасније, а ова област је била и један од главних разлога зашто су се ујединили европски сомови, кленови, кечиге и друге крупније рибе у организацију ка којој Србија иде у очекивању да ће се тамо докопати сигурнијих вода.
