Bujice odnele srpskom agraru 2,8 mln dolara

Ukupna šteta i gubici u poljoprivrednom sektoru od poplava koje su pogodile 18 opština centralne i zapadne Srbije u martu ove godine, procenjuje se na više od 2,8 miliona dolara, prema izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).

 

Ukupna šteta i gubici u poljoprivrednom sektoru od  poplava koje su pogodile 18 opština centralne i zapadne Srbije u martu ove godine, procenjuje se na više od 2,8 miliona dolara, prema izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).

U najnovijim poplavama se pod vodom našlo ukupno oko 10.000 hektara obradive zemlje, u opštinama u kojima je proglašena vanredna situacija i koje su prijavile štetu, precizira se u današnjem saopštenju FAO, koji je izvršio procenu štete u poljoprivrednom sektoru na zahtev Vlade Srbije.

Navedena površina, kako se dodaje, čini 2,62 procenta svih obradivih površina u pogođenim opštinama, a gubitke od poplava prijavilo je 7.121 domaćinstvo.

„Poljoprivreda je glavni izvor prihoda za 65 odsto domaćinstava koja su prijavila gubitke od poplava, a ukupna procenjena šteta i gubici premašuju cifru od 2,8 miliona američkih dolara“.

Od ove sume, 34 odsto se odnosi na gubitke izazvane fizičkim uništenjem, na primer  obradivog zemljišta, dok se 66 procenata odnosi na nastale gubitke u poljoprivrednoj proizvodnji i prihodima od prodaje poljoprivrednih proizvoda.

Očekuje se da će se u oblastima pogođenim poplavama, povećati siromaštvo ruralnog stanovništva, navodi FAO.

Imajući u vidu da je više od 20 odsto poljoprivredne proizvodnje u Srbiji namenjeno za izvoz, očigledno je da je jedna od glavnih delatnosti zemlje poljoprivreda, konstatuje se u izveštaju i dodaje da to istovremeno znači da su zemlja i njena poljoprivreda izložene visokom riziku od prirodnih nepogoda, uglavnom poplava. Bolja pripremljenost na buduće vremenske nepogode svakako će pomoći da se smanje gubici i šteta.

Izveštaj FAO daje preporuke za smanjenje rizika od prirodnih katastrofa, sadrži pregled najboljih praksi za planiranje i odgovore na nepogode, kao i smernice za obnovu egzistencije stanovništva u pogođenim područjima.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *