NEJEDNAKOST U RASPODELI DOHOTKA- SLUČAJ ARGENTINA

Baveći se ovim problemom u prethodnim tekstovima, pored istraživanja nejednakosti u Srbiji i Kini, Argentina se nametnula kao paradigma ekonomske nejednakosti latinoameričkog tipa. Poznato je da su zemlje poput Brazila, Argenitne, Bolivije, Kolumbije isl. zemlje sa veoma visokim vrednostima Gini koefijenta. To su takođe i zemlje sa izraženim problemima spoljne likvidnosti, velikim dugovima i sl. Nije ovde prioritet analiza uzroka nejednakosti u predhodnom periodu već tendencije u prethodnih par godina u navedenoj zemlji i upoređenje pokazatelja sa trenutnim stanjem u Srbiji.

Kao prvo, Argentina na sajtu svog državnog zavoda za statistiku ima veoma sveobuhvatni prikaz raspodele dohotak između socijalnih grupa po decilima, što je prava mera analize nejednakosti.

Pre nego što se analitički predstave podaci o nejednakosti u par tabela će na bazi podataka Svetske banke biti prezentirani podaci o raspodeli dohotka po decilima (prvi i deseti) za zemlje Latinske Amerike.

Pažnju privlači činjenica da prvi decil ne beleži povećanje udela u raspodeli dohotka dok ga deseti smanjuje u većini zemlja. Preraspodela dohotka je usmerena ka povećanju udela viših socijalnih grupa.

Odnos između decila:

Najveći stepne socijalne jednakosti je kod Urugvaja, Dominikanske republike i Čile-a. Najveći stepen izražene nejednakosti je kod Brazila i Paname.

Kod Argentine je primetni postopeni pad nejednakosti. Dublja analiza (koja ovde nije planirana) bi dala adekvatne odgovore na ovu konstataciju. Detaljna analiza je data u Izveštaju Međunarodne organizacije rada za 2016/17 godinu. (Globalni izvještaj o zaradama 2016/17.- Nejednakost zarada na radnom mjestu)

Prikaz dohodaka po decilima na primeru Argenitne se odnosi na analizu po kvartalima i to od drugog kvartala 2016 do drugog kvartala 2017 godine. Obuhvat dohotka prvog decila je od 22 dolara do 2470 na godišnjem nivou.  Odnos između desetog i prvog decila je bila 22,35.

GINI koeficijent Argentine od 1986-2014

Izvor: INDEC. Encuesta Permanente de Hogares (EPH).

 

Obuhvat dohotka prvog decila je od 50-2500 dolara godišnje, veličina populacije je 1,64 miliona stanovništva sa prihodom.

Očigledno je stagnacija dohodaka po visini u desetom decilu. Takođe enormni raspon dohodaka desetog decila (1:20) govori o izraženim rasponima od 99 do 100 tog percentila. Podaci o dohocima iz navedene studije daju potporu ovoj konstataciji.

 

 

Ukupna populacija prema skali pojedinačnih prihoda. Ukupni urbani aglomerati. Drugi  kvartal 2016
Broj decila Skala prihoda u $ Individualni prihodi (u $)
Od Do Populacija po decilima Procenat populacije Ukupan prihod po decilima Procenat prihoda Pirhod po decilu Porsečan prihod po stratumu
1 22 2.470 1.618.265 10,0 2.121.559 1,4 1.311
2 2.475 4.000 1.616.771 10,0 5.337.631 3,4 3.301
3 4.000 4.800 1.617.945 10,0 7.243.509 4,6 4.477
4 4.800 6.000 1.615.707 10,0 8.257.147 5,3 5.111 3.549
5 6.000 7.200 1.617.192 10,0 10.460.353 6,7 6.468
6 7.200 9.000 1.617.391 10,0 13.181.779 8,4 8.150
7 9.000 10.500 1.617.847 10,0 15.771.723 10,0 9.749
8 10.500 14.000 1.616.376 10,0 19.573.983 12,5 12.110 9.119
9 14.000 20.000 1.617.180 10,0 26.059.828 16,6 16.114
10 20.000 715.000 1.617.037 10,0 49.116.308 31,3 30.374 23.244
Stanovništvo sa prihodom (1) 16.171.711 59,4 157.123.820 100,0 9.716
Stanovništvo bez prihoda 10.993.657 40,4
Ukupna populacija 27.202.663
Ukupna populacija prema skali pojedinačnih prihoda. Ukupni urbani aglomerati. Treći  kvartal 2016
Broj decila Skala prihoda (u $) Stnovništvo Individualni prihodi (u $)
Od Do Populacija po decilima Procenat populacije Ukupan prihod po decilima Procenat prihoda Prihod po decilu Porsečan prihod po stratumu
1 50 2.500 1.643.503 10 2.250.662 1,2 1.369
2 2.500 4.200 1.641.579 10 5.711.133 3,1 3.479
3 4.220 5.000 1.642.439 10 7.913.487 4,3 4.818
4 5.000 6.800 1.643.771 10 9.559.673 5,2 5.816 3.871
5 6.800 8.000 1.640.923 10 12.303.073 6,7 7.498
6 8.000 10.000 1.643.494 10 15.071.666 8,2 9.171
7 10.000 12.000 1.641.312 10 18.325.028 9,9 11.165
8 12.000 15.900 1.642.183 10 23.265.770 12,6 14.168 10.500
9 15.966 22.500 1.642.405 10 30.923.652 16,8 18.828
10 22.500 505.500 1.642.160 10 59.188.049 32,1 36.043 27.435
Stanovništvo sa prihodom (1) 16.423.769 60,2 184.512.193 100 11.235
Stanovništvo bez prihoda 10.816.680 39,6
Ukupna populacija 27.282.388
Ukupna populacija prema skali pojedinačnih prihoda. Ukupni urbani aglomerati. Prvi kvartal 2017
Broj decila Skala prihoda (u $) Stnovništvo Individualni prihodi (u $)
Od Do Populacija po decilima Procenat populacije Ukupan prihod po decilima Procenat prihoda Prihod po decilu Porsečan prihod po stratumu
1 100 3.000 1.628.438 10,0 2.601.584 1,3 1.598
2 3.000 5.000 1.628.453 10,0 6.516.098 3,2 4.001
3 5.000 6.000 1.628.770 10,0 8.949.237 4,3 5.495
4 6.000 8.000 1.627.539 10,0 11.115.353 5,4 6.830 4.481
5 8.000 9.700 1.628.863 10,0 13.975.395 6,8 8.580
6 9.750 12.000 1.627.952 10,0 17.163.601 8,3 10.543
7 12.000 15.000 1.628.007 10,0 21.314.842 10,3 13.093
8 15.000 18.000 1.629.574 10,0 26.426.835 12,8 16.217 12.109
9 18.000 25.000 1.629.350 10,0 34.741.281 16,8 21.322
10 25.000 500.000 1.625.919 10,0 63.900.616 30,9 39.301 30.302
Stanovništvo sa prihodom (1) 16.282.865 59,4 206.704.842 100,0 12.695
Stanovništvo bez prihoda 11.099.835 40,5
Ukupna populacija 27.423.101
Ukupna populacija prema skali pojedinačnih prihoda. Ukupni urbani aglomerati. Drugi kvartal 2017
Broj decila
Skala prihoda (u $) Stnovništvo Individualni prihodi (u $)
Od Do Populacija po decilima Procenat populacije Ukupan prihod po decilima Procenat prihoda Pirhod po decilu Porsečan prihod po stratumu
1 70 3.000 1.636.525 10,0 2.912.977 1,4 1.780
2 3.000 5.000 1.634.225 10,0 6.879.979 3,4 4.210
3 5.000 6.200 1.634.656 10,0 9.426.756 4,6 5.767
4 6.200 7.700 1.636.572 10,0 10.962.696 5,4 6.699 4.614
5 7.700 10.000 1.633.768 10,0 14.024.181 6,9 8.584
6 10.000 12.000 1.635.408 10,0 17.370.218 8,5 10.621
7 12.000 15.000 1.634.852 10,0 21.284.873 10,4 13.019
8 15.000 18.000 1.635.437 10,0 25.836.873 12,6 15.798 12.007
9 18.000 25.000 1.634.867 10,0 33.319.595 16,3 20.381
10 25.000 500.000 1.635.021 10,0 62.426.591 30,5 38.181 29.281
Stanovništvo sa prihodom (1) 16.351.331 59,5 204.444.739 100,0 12.503 12.503
Stanovništvo bez prihoda 11.088.387 40,3
Ukupna populacija 27.496.156
Ukupna populacija prema skali pojedinačnih prihoda. Ukupni urbani aglomerati. Treći kvartal 2017
Broj decila Skala prihoda (u $) Stanovništvo Individualni prihodi (u $)
Od Do Populacija po decilima Procenat populacije Ukupan prihod po decilima Procenat prihoda Pirhod po decilu Porsečan prihod po stratumu
1 100 3.600 1.668.413 10 3.261.802 1,3 1.955
2 3.600 6.000 1.668.547 10 7.994.639 3,3 4.791
3 6.000 7.000 1.668.301 10 10.618.667 4,4 6.365
4 7.000 9.000 1.668.194 10 13.210.370 5,4 7.919 5.258
5 9.000 10.750 1.668.666 10 16.259.820 6,7 9.744
6 10.754 13.740 1.668.026 10 20.231.568 8,3 12.129
7 13.750 17.000 1.668.281 10 25.190.055 10,4 15.099
8 17.000 20.400 1.669.923 10 31.435.457 12,9 18.825 13.950
9 20.400 30.000 1.666.651 10 40.791.850 16,8 24.475
10 30.000 870.000 1.668.291 10 73.892.608 30,4 44.292 34.389
Stanovništvo sa prihodom (1) 16.683.293 60,5 242.886.835 100 14.559 14.559
Stanovništvo bez prihoda 10.845.844 39,3
Ukupna populacija 27.566.067 100

 

Pomeranje visine dohodaka ka višim socijalnim slojevima je osnovna karakterisitka posmtranih perioda.

Odnos nejednakosti Srbije i Argentine

U 2016 godini, Srbija ima deleko veći stepen nejednakosti u odnosu na Argentinu. Za razliku od Argentine koja smanjuje nejednakosti u raspodeli dohotka, Srbija ih intezivira naročito u 2016 godini.

Glavni razlozi inteziviranja nejednakosti u Srbiji su[1]:

Postoji veoma visoko učešće lica starosti do 60 godina u ukupnoj radnoj snazi, koji imaju veoma nizak intenzitet rada (21,2%) u odnosu na evropski prosek (10,5%).

Posebno, ukoliko izdvojimo 20% stanovnika u Srbiji sa najnižim dohotkom, videćemo da gotovo polovinu ove grupe čine pojedinci koji uopšte ne rade ili rade manje od 2,5 meseca u toku jedne godine. Među njima najbrojniji su nezaposleni i penzioneri koji su u radnom dobu.

ü  Nivo nejednakosti zavisi i od sposobnosti poreske i socijalne politike da smanji nejednakosti u raspoloživom dohotku. Srbija veoma malo troši na dve glavne socijalne naknade koje su usmerene ka siromašnima – novčanu socijalnu pomoć i dečji dodatak – svega 0,6% BDP-a, dok je prosečna potrošnja na slične naknade u EU 1,1% BDP-a Istovremeno, porez na dohodak i socijalni doprinosi (koji su takođe vrsta poreza) procentualno više opterećuju zaradu osobe koja radi za minimalnu platu nego nekog ko ostvaruje nekoliko prosečnih zarada. Drugim rečima, progresivnost oporezivanja dohotka od rada je izrazito mala.

ü  Pored nejednakosti u ishodima, postoje indicije da je u Srbiji prisutna i nejednakost u šansama. Naime, rezultati PISA istraživanja pokazuju da je dvostruko više funkcionalno nepismene dece u porodicama koje se nalaze među 20% populacije najnižeg socioekonomskog statusa nego u 20% najbolje stojećih porodica. Deca iz prve grupe zaostaju za svojim vršnjacima čiji roditelji pripadaju višim društvenim slojevima i to za dve školske godine, što ukazuje da obrazovni sistem ne uspeva da poništi efekte socioekonomskih nejednakosti. Štaviše, u nekim segmentima ih i produbljuje

ü  Niska aktivnost radno sposobnog stanovništva, niske stope zaposlenosti i visoka nezaposlenost osnovne su karakteristike tržišta rada Srbije. Za razliku od ovih indikatora tržišta rada, koji se odnose na broj aktivnih, odnosno zaposlenih i nezaposlenih lica, intenzitet rada članova domaćinstva ukazuje i na količinu rada, odnosno na to koliko su odrasli članovi domaćinstva radili u odnosu na potencijalan broj meseci. Druga važna prednost ovog indikatora, koji se može pratiti tek od 2013. godine na osnovu SILC-a, jeste ta što se aktivnost i intenzitet rada ne posmatraju na nivou lica, već domaćinstva, pošto blagostanje lica ne zavisi samo od njegovog intenziteta rada već i od intenziteta rada ostalih članova.

ü  Tako su domaćinstva sa veoma niskim intenzitetom rada domaćinstva u kojima su odrasli članovi radili manje od 20% ukupnog broja meseci u kojima su mogli raditi u toku referentnog perioda. Referentni period se odnosi na 12 meseci u godini koja prethodi godini anketiranja. Na primer, dvočlano domaćinstvo sa veoma niskim intenzitetom rada je domaćinstvo u kome nijedan član radnog uzrasta ne radi ili jedan član radi jedan dan nedeljno. Ostale kategorije intenzivnosti rada su niska (оd 20% do manje od 45%), srednja (оd 45% dо 55%), visoka (preko 55% dо 85%) i veoma visoka (preko 85% do 100%).

 

Zaključci studije

 

ü  Visoka nejednakost u raspodeli dohotka štetna je za ekonomski rast, kako direktno, tako i kao potencijalni izvor značajne političke i društvene nestabilnosti. Srbija ima višu nejednakost u raspodeli dohotka nego bilo koja zemlja Evropske unije, što je posledica niskog redistributivnog kapaciteta poreza na dohodak i socijalnih transfera, kao i problema na tržištu rada.

ü  Ovo istraživanje pokazuje da je nejednakost dohotka najveća za domaćinstva sa veoma niskim intenzitetom rada, čiji članovi ne rade ili rade veoma malo (manje od 2,5 meseca godišnje). Posmatrano po izvorima dohotka, zarade najviše doprinose ukupnoj nejednakosti i povećavaju je, dok svi ostali izvori dohotka: porezi, doprinosi, penzije i dohodak od samozaposlenosti smanjuju nejednakost. Ipak, u poređenju sa zemljama EU, kapacitet poreza i socijalnih transfera da smanje nejednakost značajno je manji.

ü  n Da bi se smanjila dohodna nejednakost, neophodno je sistematski procenjivati moguće efekte reformi na nejednakost i siromaštvo pre njihovog donošenja, kao i pratiti posledice reformi posle njihovog usvajanja. Preporuke za reformske politike koje bi mogle da doprinesu smanjenju nejednakosti uključuju: povećanje zapošljivosti osoba niskog obrazovnog nivoa, povećanje broja kvalitetnih poslova u formalnom sektoru privrede, povećanje progresivnosti poreza na dohodak i poboljšanje pokrivenosti ženske populacije penzijama.


[1] Dohodna nejednakost u Srbiji, Od podataka do politike, Beograd 2017, MIHAIL ARANDARENKO, GORANA KRSTIĆ I JELENA ŽARKOVIĆ RAKIĆ,  ANALIZA, Fondacija  FRIEDRICH EBERT SHIFTUNG Beograd 2017

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *