Tag Archives: 3 Zdravstvo

Евростат: Превентивна нега чинила је 6% издатака за здравство у ЕУ у 2021.

У ЕУ, јавни и приватни издаци за превентивну негу чинили су 6,0% укупних издатака за здравство у 2021. (линк) У 2019. и 2020. они су учествовали са 2,9% односно 3,5%. Овај раст је последица мера превентивне заштите активираних за суочавање са пандемијом COVID-19, посебно за категорију „програми вакцинације“ која укључује кампање вакцинације које су започеле 2021. Циљ превентивне заштите је …

Pročitajte Još »

Одступања у стопама смртности у Србији у односу на ЕУ у 2020.

У 2020. Србија је имала највећу стопу смртности у Европи након Бугарске. На 100.000 становника у Србији је умрло 1.725 а у ЕУ 1.061. Од приказаних 73 узрока смрти Србија је имала мању стопу смртности код чак 34 док је код 39 имала већу. Првих десет узрока објашњава укупну разлику и међу њима се налазе четири врсте болести срца и …

Pročitajte Još »

Смртност од алкохола и дрога у Европи у 2020.

Евростат је издао саопштење „3,6 умрлих на 100.000 становника услед алкохола у 2020“. (линк) У 2020. било је 193.893 умрлих у ЕУ услед менталних и поремећаја у понашању, што је учествовало са 3,7% у укупној смртности. Ментални поремећаји и поремећаји у понашању укључују деменцију, шизофренију и поремећаје у вези са психо активним супстанцама, као што су зависност од алкохола и …

Pročitajte Još »

Zdravstveno zadrugarstvo na selu

Zdravstvene zadruge su inicirane još 1895. godine na Prvom velikom kongresu zemljoradničkih zadrugara. Koncept je predložio dr Gavrilo Kojić. Primer dobre prakse u Srbiji je i trenutno aktivna zdravstvena zadruga ,,Zdravlje’’ iz Čačka čija je pretežna medicinska delatnost opšta medicinska praksa Piše: Branislav Gulan* Koncept udružianja rada ostvarivanja ličnog i zajednčkog interesa ima dugu istoriju. Koncepoti koji su bili nalik …

Pročitajte Još »

Место Србије у светском здравственом туризму

Постоје два основна разлога да се тражи здравствена услуга у иностранству: зато што је јефтинија или зато што у властитој земљи не постоји. Подаци о трговини услугама су мање ажурни од података о робној размени те се још увек прикупљају за 2020. мада је и 2021. одавно прошла. Апсурд корона закључавања била је чињеница да је због приоритетног лечења од …

Pročitajte Još »

Евростат: 66% жена у ЕУ старости 50-69 година је ишло на мамографију

У 2019, две трећине (66%) жена старости од 50 до 69 година у ЕУ (линк) је ишло на мамографију (испитивање груди икс зрацима), у претходне две године према Европској здравственој анкети (European Health Interview Survey (EHIS)). На нивоу чланица највећи удео жена које су ишле на мамографију имале су Шведска (95%), Финска (92%), Данска (82%), Португалија (81%), Луксембург и Холандија …

Pročitajte Još »

Промене броја умрлих у Србији 2011-2019. са акцентом на болести респираторних органа

У Србији је у периоду од 2011. до 2019. број умрлих у земљи смањен за 1,6%, али је број умрлих старијих од 65 година повећан за 2,7%. То значи да је број умрлих млађих од 65 година смањен за 16,7% (са 22.998 на 19.165). Код узрока смрти дошло је до промена у овом осмогодишњем периоду пре пандемије вируса COVID-19, а …

Pročitajte Još »

Специфичности земаља према рекордним узроцима смртности у Европи у 2019.

Евростат је објавио податке о узроцима смрти у ЕУ у 2018. и узроцима смрти код старијих од 65 година. Пошто у бази има података за 2019. за Србију, али и за већи број других земаља, овде су из базе извучене специфичности по земљама: које земље су рекордери у одређеним узроцима смрти? На 100.000 становника највећи број умрлих у 2019. години …

Pročitajte Još »

Удео становништва са хроничним болестима у Европи у 2019.

У 2019. је 7,2% становника ЕУ имало хроничну депресију, што је мали пораст у односу на 2014 (+0,3 процентна поена). (линк) Међу чланицама Словенија (15,1%) је имала највећи удео становништва са хроничном депресијом у 2019, испред Португалије (12,2%) и Шведске (11,7%). Најмањи удео становника са хроничном депресијом имале су Румунија (1%), Бугарска (2,7%) и Малта (3,5%). Удео жена са хроничном …

Pročitajte Još »

Javni izdaci za zdravstvo u Evropi, 2008-2017.

Јавни издаци за здравство, према подацима из базе Евростата, повећани су за 26,2%, у периоду од 2008 до 2017, са 808,2 на 1019,7 милијарди евра. Старење становништва је и након 2017 утицало да се овај раст трошкова настави, а пандемија вируса COVID-19 утицаће на даљи раст ових трошкова и у будућности. Просечни јавни трошкови за здравство по становнику повећани су …

Pročitajte Još »

Apel: Da korisnici smeštaja, gde god je to moguće, koji nisu pozitivni na koronavirus, hitno budu premešteni u svoje porodice, kod svojih rođaka ili na drugi smeštaj koji nije kolektivni

Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja http://www.mdri-s.org/ Prvi korak posle epidemije koronavirusa u oblasti socijalne zaštite mora biti usvajanje strateškog dokumenta za deinstitucionalizaciju i njegova implementacija. U suprotnom, svaka sledeća epidemija, bez obzira na materijalno stanje, broj zaposlenih i veličinu kolektivnih smeštaja, imaće teške posledice po živote i zdravlje naših sugrađana.Domovi za smeštaj  ljudi sa invaliditetom i za …

Pročitajte Još »

KORONA ILI SEZONSKI GRIP – SLUČAJ SAD

Obzirom da su Sjedinjene Američke Države postale područje sa najviše obolelih (ne čudi obzirom na broj stanovnika) i da je predsednik Tramp reako da će biti uspeh ako ne umre 100,000 ljudi interesanto je pogledati kako se kretala incidenca obolevanja i letalnih ishoda od sezonskog gripa za koji kao što se zna nigde u svetu ne važe ovako rigorozne mere, …

Pročitajte Još »

Odlasci kod zubara u Evropi, 2017.

Број консултација са зубаром је знатно мањи у односу на просечан број консултација са докторима. Међу чланицама ЕУ у 2017, Холандија је највише рангирана са 2,8 консултација годишње, праћена Чешком и Литванијом (1,6 обе). У Румунији, Кипру и Данској свака особа се консултовала са зубаром у просеку 0,5 пута годишње или ређе. У Србији се у просеку 0,6 пута годишње …

Pročitajte Još »

Srbi narod najzdraviji?

Евростат је објавио саопштење о ограничењима за рад услед субјективног осећаја мало или озбиљно нарушеног здравља. Према субјективном осећању у Летонији, Естонији и Словенији имају највећи удео становништва са осећајем здравствених проблема, док најмањи удео имају у Малти, Шведској и Бугарској. Жене имају већи осећај здравствене угрожености од мушкараца. Евростат има податке и за Србију и овде смо ограничили старост …

Pročitajte Još »

Očekivano trajanje života po rođenju u 2017.

Очекивано трајање живота при рођењу у ЕУ процењено је на 80,9 година у 2017, где је за жене 83,5 година, а за мушкарце 78,3 године, што је разлика од 5,2 године у трајању живота. На приложеном графикону је и Србија, па је лепо што је ова полна разлика у трајању живота код нас испод просека и износи 5 година. Оно …

Pročitajte Još »

Stope smrtnosti u EU i u Srbiji po uzrocima u 2016.

Евростат је објавио саопштење о узроцима и учесталости смрти у ЕУ у 2016 (линк). У тој години је умрло 5,1 милиона људи, што је тачно 1% од укупног броја становника и за 80 хиљада мање него у 2015. Једна трећина је умрла млађа од 75 година (1,7 милиона, 33%), 1,5 милиона између 75 и 85 (29%), и 1,9 милиона старијих …

Pročitajte Još »

Procena sopstvenog zdravlja u Srbiji i u EU u 2017

Евростат је објавио саопштење (линк) о томе како становништво лично процењује сопствено здравље. Према саопштењу 7 од 10 становника уније, старијих од 16 година, сматра своје здравствено стање добрим и веома добрим док само 8% сматра лошим или веома лошим. У бази података има и Србије, а има и подела на велеградове, градове и рурална подручја. Интересантно је да док …

Pročitajte Još »

Opštine u Srbiji rangirane prema udelu zaposlenih u državnoj upravi, obrazovanju i zdravstvu u ukupnoj zaposlenosti u 2018

Београд и Нови Сад су административни, образовни и здравствени центри Србије. Ипак, они су истовремено и центри услужних делатности попут финансија, саобраћаја, некретнина, административних услуга, телекомуникација и рачунарске технике, културе, и низа других услуга, па се очекује да удео три набројане делатности смањује свој удео у укупној запослености у процесу економског развоја. Насупрот њима, имамо мноштво општина са малим бројем …

Pročitajte Još »

Srbi su najveći hipohondri u Evropi (nakon Danaca)

Евростат је издао саопштење под називом „Колико често идете код лекара?“ (линк) где је потенцирано да је у 2017 38% становника ЕУ отишло код лекара барем једном или два пута у претходних 12 месеци. На нивоу ЕУ учесталост одлазака код лекара опште праксе већа је код жена него код мушкараца, а тако је и код одлазака код зубара и хирурга. …

Pročitajte Još »

Broj psihijatara na 100.000 stanovnika: Srbija u Evropi

У Србији у свакодневној комуникацији превише често чујемо исказ „ко овде није полудео, није нормалан“. Да смо луд народ то је познато. Борислав Пекић је ту лудост и махнитост у Златном руну упоредио са грчким митским херојима, а у односу на проклете Цинцаре осуђене да целога живота брину о стицању и поседу. Сад, нико не поставља питање: а ко се …

Pročitajte Još »

KAKO DO ODRŽIVOG ZDRAVSTVA

Sigurno da ni jedna oblast funkcionisanja  države nije toliko osetljiva kao zdravstvo. Naime, Na primeru zdravstvne zaštite (svaka zemlja to reguliše najvišim pravnim aktima-bar deklarativno) očituju se mnoge društvene anomalije ili pak uspesi. Neke od njih direktno tangiraju svakog korisnika pojedinačno. Pre svega dostupnost kvalitetne usluge po pitanju dijagnostifikovanja, lečenja, raspoloživosti kvalitetnih lekova, cene samog postupka lečenje, troškova koje samo …

Pročitajte Još »

Kad će krenuti seoba Srba na Kosovo i Metohiju?

Када су Албанци на Метохијском Косову прогласили независност од Србије, у фебруару 2008. године, просечна плата чиновника била је у грешном делу Србије 473 евра, а у њеном светом делу 233 евра. Запослени у образовању у школском систему Републике Србије без Косова и Метохије тада су имали плате од 418 евра, у просеку, а у УНМИК Косову 200 евра. У …

Pročitajte Još »

Reforma zdravstva Srbije, stub nacionalnog razvoja

Da je zdravlje jedne nacije jedan od najvažnijih faktora postojanja i opstajanja iste, nije ni potrebno dokazivati, mada kada se pogleda razvoj Nacionalnih Servisa Zdravstva, stiče se utisak da to uopšte nije bilo kakav prioritet ni u EU, dok o Srbiji nije potrebno govoriti. Problematika sa Nacionalnim Zdravstvom se uobičajeno sagleda kroz njegovu cenu koju solidarno plaćaju svi građani neke …

Pročitajte Još »

FINANSIRANJE ZDRAVSTVA – JOŠ JEDNA ENIGMA

Povod za ovaj tekst je dogovor Ministarstva zdravlja i Ministarstva  finansija u vezi reprograma obaveza i pretvaranja u javni dug obaveza koje Fond zdravstva ima prema isporučiocima lekova. Da bi se ova problematika na adekvatana način razumela i objasnila neophodno je poći od sledećih pretpostavki: Prvo fond zdravstva nije klasična budžetska institucija ( nije u domenu budžeta), ima svoje prihode …

Pročitajte Još »