Dragan Radović: Država štiti utajivače poreza

http://www.carsa.rs/drzava-stiti-utajivace-poreza/

Дневни лист Данас пренео је 18.05. 2016.године следећу вест:

„Удружење пореских саветника Србије поднеће захтев Министарству правде да убудуће лимит за подношење кривичних пријава у случају пореске утаје не буде 150.000 динара, већ пет милиона динара, одлучено је на Конгресу пореских саветника у Аранђеловцу.“

Фантастична вест!

Утајивачи  ће у будуће бити заштићени, закон ће их чувати!!! Преведено у УС $, ако извршите утају у току године до вредности од  45871 УС$ (по важећем курсу 109 дин/УС $), нећете ићи у затвор, судија за прекршаје разрезаће вам  пар хиљада динара казне, платићете, и вероватно без проблема регистровати ауто. Ако сте ситан предузетник немате разлога да бринете, до пет милиона утаје нећете никада стићи у животу, није вам суђено, зато се не оптерећујте овим предлогом.

Врло је занимљиво  погледати какво је то Удружење пореских саветника Србије, када је основано, ко су оснивачи!!!

Гуглањем долазимо до сазнања да је Удружење основано тачно пре годину дана, да су неки дневни листови врло помпезно пренели вест о почетку рада:

„Српски порески саветници су коначно дочекали свој историјски тренутатк, то је 1. Конгрес пореских саветника Србије“!!!

Као оснивач се појављује Иван Симич, за кога се даље у тексту каже, да је учетствовао у Словенији у оснивању два идентична удрућења пореских саветника, он сам више од двадесет година обавља послове пореског саветовања – изузетно значајно је представљен идеолог Удружења .

Овог великог пореског стручњака, домаћег Словенца, осам пута најбољег у дежели,  имали смо прилику да упознамо када се ниоткуда појавио и био постављен на место директора Пореске управе Србије.  Није се дуго задржао, петнаестак месеци само,  превише за урушавање пореске службе.   Наиме, Симич је био најгори директор најважније службе у Србији, у периоду 2003.-2013., како су објавили  чланови Фискалног савета.  Лоши резултати су се и те како примећивали: десетине хиљада пореских  обвезника са било каквим дугом били су блокирани,  из репрограма је избачено преко 150 хиљада обвезника, сви велики дужници били су заштићени максимално, прокламована нулта толеранција сиве економије била је чиста фарса, нелегална економија погурана је за преко 10%. Са оценом Фискалног савета  нису се  сложили представници Наледа  који су Ивану Симичу   доделили престижну титулу РЕФОРМАТОР ГОДИНЕ! И то дан пре него је поднео неопозиву оставку на место првог човека Пореске управе Србије!  За неупућене чудно, али није  ако знамо да су сарадници Наледа били Милица Бисић и Млађан Динкић, највећи уништитељи српских привредника,  уједно и носиоци неоствареног пројекта уводјења фискалних онлине каса уз обавезну замену старих, Симич је и доведен као кадар који ће тај посао завршити за одређене интересне групе. Увознички  лоби је остао „кратак“  за обезбеђивања преко 500 хиљада нових каса, посао вредан 500 мил. евра.

Септембра 2013.г. упознао сам Ивана Симича, већ на  првом састанку схватио сам да је  тотално незаинтересован за прокламовану „нулту толеранцију“ сиве економије.  Као члан тима који је урадио вероватно најбоље истраживање сиве економије једне бранше – аутобуски превоз путника,  имали смо више састанака са пореским реформатором.  Истраживањем смо недвосмислено показали да је половина промета фирми у овој бранши  ван легалних токова,  неприказан промет достигао је  230 милиона евра, утаје разних врста пореза прелазиле су  80 милиона евра! Списак од  600 фирми класификованих  са проценом о висини  промета који остварују на црно дат је Ивану Симичу који је, ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ, послао контроле само у фирме које су делатност обављале 100% легално!

Зашто није послао контролу у: фирму бр. 1. – приказала приход 18 мил.дин., расходе  22 мил.дин., пројектован приход морао је бити преко 220 милиона динара, био је само један запослен радник  а по реду вожње најмање 24 возача је морало бити на платном списку; фирму бр. 2. приход приказан 220 милиона, најмање је морао бити измедју 500 до 600 милиона динара, без додатних прихода на ванлинијском превозу; и у многе  друге фирме које су имале сличне податке (криминалне) као и претходно две наведене је изостала контрола.

Да се вратимо на вест с почетка текста, на предлог да кривично дело у Србији буде само утаја преко 5 милиона динара. Као и када је Симич био на чело Пореске управе Србије, поново је добио велику подршку Наледа за свој предлог, све похвале на конгресу  је изнела Јелена Бојовић, једна од директора у овој невладиној организацији основаној од стране УСАИД-а.  Предлагачи су само заборавили да образложе у којим западним земљама њихов предлог већ функционише: можда је у УСА дозвољена утаја нешто мање од 50 хиљада долара, није кривично дело већ порески прекршај? Или можда у земљама Западне Европе?  Или у  Шпанији, на пример, која нас стално запљускује вестима о  великим утајама познатих спортиста и других јавних личности.

 

* **

По ко зна који пут разни мешетари у земљи Србији, по ко зна чијем налогу, предлажу невероватне ствари!

Криминалне радње са утајом пореза су достигле 4 млрд. евра на годишњем нивоу, ако би прошао предлог великих експерата из Удружења пореских саветника , наплата пореза би се свела на 20% свих могућих пореских прихода! То би био прави начин да се докусуре  здравство и просвета, докрајче пензионери који „бездушно“ празне буџет….Србија би нестала као Атлантида.  Знајучи ко чува „ледја“ предлагачима, мислим да нам је нестанак врло реална  опција!

 

У Београду, 02.06.2016.

 

Jedan komentar

  1. Органе и представнике извршне власти ове и сличне чињенице апсолутно не дотичу јер су свакако упознати са истим.

    С друге стране, институције задужене за спровођене закона би реаговале на његово непоштовање али искључиво под условом да су слободне и независне у свом деловању и да сви појединци који их чине поштују одредбе на основу којих су и сами постали део тих институција. Како то није случај, морални и принципијелни ће грцати у себи због немогућности да реагују док ће остали бити задовољни што нема потребе да обављају своје дужности због одлука претпостављених.

    Може се овако писати и констатовати у недоглед, али све док закон (уз поштовање претходног услова) не буде био једнак за све и када се у затворима не буду правиле позоришне представе стрип јунака, китиле јелке, правиле забаве и слично, проблеми поменути у тексту teшко да ће бити решени.
    Они су чак и тривијални, безначајно мали у поређењу са постојећим.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *