Home » 0 Dragovan Milićević, BJR poređenja » GINI KOEFICIJENT – KOMPARATIVNA ANALIZA

GINI KOEFICIJENT – KOMPARATIVNA ANALIZA

Istraživanje ekonomomske nejednakosti  predstavlja veoma zahtevan i mukotrpan posao. Ekonomska nejednakost je imanentno svojstvo neoliberalnog kapitalizma, odnosno modela privrednih, ekonomomskih i državnih reformi  u zemljama u tranziciji od
državno-socijalističkih ka tržišnim privredama. U ranijem tekstu na makroekonomiji (videti ‘’Globalizacija i standard-nestandardan pogled’’) izvršen je pokušaj analize raspodele društvenog bogatstva i novostvorene vrednosti na rad i kapital. Najveći broj analiziranih zemalja je imao stagnatno kretanje zarada u realnom iznosu dok je profit rastao po eksponencijalnoj liniji u analiziranom petnaestogodišnjem periodu. Ovaj rad predstavlja svojevrstan nastavak kroz analizu raspodele dohotka i ekonomske nejednakosti.

Merenje ekonomskih nejednakosti

Ekonomska nejednakost nije isto što i siromaštvo. Siromaštvo svakako podrazumeva postojanje ekonomskih nejednakosti između onih koji jesu i onih koji nisu siromašni, bez obzira na koji način se definiše siromaštvo (kao novčana sredstva ispod određene linije, životni standard ispod minimalno zadovoljavajućeg i sl.). Međutim, ekonomske nejednakosti podrazumevaju nejednakosti u prihodima, ili drugim ekonomskim resursima u okviru celokupne populacije. Merenje nejednakosti ne zavisi od toga gde je postavljena granica prihoda (medijana, prosečna plata, potrošačka korpa, linija apsolutnog siromaštva itd.) niti od toga koliki je procenat siromašnih. Jedno društvo može imati isti nivo siromaštva i različite nivoe nejednakosti (na primer, Slovenija ima isti nivo siromaštva kao Austrija, ali manje nejednakosti). Slično tome, dve zemlje mogu imati isti nivo nejednakosti, a različite procente siromašnih (na primer, Malta ima isti nivo nejednakosti kao i Austrija, ali ima i više siromašnih).

Merenje nejednakosti je složen statistički zahvat. U javnim dokumentima se najčešće spominju dve mere – odnos S80/S20 i Gini koeficijent (Džini koeficijent). Odnos S80/S20 je odnos ukupnog ekvivalentnog prihoda 20% populacije jedne zemlje sa najvišim prihodima, prema ukupnom ekvivalentnom prihodu 20% populacije sa najnižim prihodima. Što je veći ovaj odnos, veće su nejednakosti. Gini koeficijent je druga mera za praćenje nejednakosti u raspodeli prihoda, ali ovog puta cele populacije, a ne samo 20% sa najvišim, odnosno, najnižim prihodom. Gini koeficijent se kreće u rasponu od 0 do 1. Kada bi njegova vrednost bila 0, to bi značilo da je postignuta idealna jednaka raspodela prihoda i da svi stanovnici imaju isti prihod. S druge strane, kada bi Gini bio 1, to bi značilo da jedna osoba prima sav raspoloživi prihod u jednoj zemlji, odnosno, da je postignuto stanje savršene  nejednakosti.

Gini koeficijenti izabrane grupe zemalja tranzicionih ekonomija

U analizu je uključeno dvanaest zemalja bivših socijalističkih rebuplika kao i zemlje Balkana. U analizu nisu uključene zemlje
za koje ne postoje podaci do 2010 godine zbog opasnosti od donošenja pogrešnih zaključaka.

Izvor:http://www.indexmundi.com/facts/indicators/SI.POV.GINI/compare?country=rs#country=al:ba:mk:me:pl

 

Obzirom na broj zemalja uključenih u analizu (12) radi preglednijeg prikaza date su dve slike sa histogramom od po šest zemalja. Najveći stepen  ekonomske nejednakosti trenutno ima Kina gde po nekim pokazateljima Gini koeficijent je dostigao već 60 ili 0,6 zavisno od načina prikaza i tumačenja. Sve tranzcione zemlje imaju rast nejednakosti i menjanja socijalne arthitekture društva sa ekstremom u Rusiji 1992 godine, kada u ovom periodu Gini koeficiejnt pada promenom vlasti u Rusiji i preuzimanjem predsedničke funkcije od strane Vladimira Putina i njegove kasnije socijalne i društvene reforme. Pada u oči još jedna nelogičnost, to je položaj krive Srbije i Bugarske. Srbije naročito i  to posle 2005 kada su negtivni efekti srpske trazicije uočljivi. Ovakav poloćaj krive kretanja Gini koeficijenta Srbije pokazuje sledeće:

Istraživanje i konstrukcija Gini koeficijenta se zasniva na službenim podacima nacionalnih statističkih zavoda, u Srbiji je došlo do izvesnog izjednačavanja u siromaštvu, izgubljena je srednja klasa, preko 40% društvenog proizvoda se realizuje u sivoj zoni, preraspodela stvorene vrendosti izmedju rada i kapitala na račun kapitala se obavljala i obavlja se u sivoj zoni van domašaja poreskih  zahvatanja.  To se čini kao racionalno objašnjenje kretanja Gini koeficijenta koji je sigurno daleko veći nego što se oficiijelno prikazuje. Bolje rečeno, u Srbiji je definitvino mnogo veći stepen stvarne nejednakosti izmedju socijalnih grupa
koje su doživele enormni rast bogatstva na krilima neoliberalne tranzicije i privatizacije u odnosu na veliki broj gubitnika tranzicije.

Izvor:isto,

Drugih šest tranzcicionih zemalja takodje imaju isti trend kretanja Gini koeficijenta. Smanjenje nejednakosti u raspodeli dohotka uočljiv je u Poljskoj, Rumuniji i C.Gori. ostale zemlje i dalje se nalaze u zoni povećanja koeficijenta i povećanja stepena ekonomske nejednakosti.

Medjutim treba nalgasiti da ova analiza nije isto što i analiza siromaštva. U ovim zemljama zbog niskog nivoa BDP se poistovećuje sa sindromom siromaštva, medjutim pored ove analize nekoliko bitnih faktora je potrebno analizirati da bi se dobila prava slika društva. Pre svega analiza društvene isključivosti, odnosno isključivosti pojedinih socijalnih slojeva iz društvenih tokova.

  • Oblici isključenosti ukazuju iz kojih sfera su pojedinci i grupe isključeni. Možemo uočiti ekonomsku, političku, socijalnu i kulturnu isključenost, ili neke uže oblike, poput isključenosti sa tržišta rada, sa finansijskih tržišta i sl. U slučaju kada se pojedinci i grupe suočavaju sa višestrukim oblicima isključenosti, možemo govoriti o višedimenzionalnoj isključenosti.
  • Stepen isključenosti ukazuje u kojoj meri su pojedinci isključeni iz pojedinih oblasti društva. Apsolutna isključenost predstavlja potpuno odsustvo šansi da se pristupi određenim resursima, institucijama ili da se uključi u društvene procese (na primer da se obezbedi bilo kakvo zaposlenje). Relativna isključenost predstavlja smanjene šanse (u odnosu na druge u istom društvu) da se uključi u kvalitetne usluge, resurse i razvojne procese (na primer da se obezbedi stabilno i isplativo zaposlenje).
  • Trajanje je takođe važna karakteristika socijalne isključenosti. Nekada ljudi bivaju isključeni sa tržšta rada kratkotrajno (usled stečaja preduzeća, kraćeg nepovoljnog ekonomskog ciklusa), kada je reč o kratkotrajnoj isključenosti koja ne mora da ima velike posledice na životne šanse ljudi niti njihove druge aspekte učestvovanja u društvu. Međutim, isključenost može biti dugotrajna, pa za neke pojedince i grupe čak i trajno stanje iz koga izlazak nije jednostavan ili dostupan.

 

Koje karakteristike siromaštva treba da se prate?

 

  • Kao i u slučaju socijalne isključenosti, da bi mogli da steknemo sliku o siromaštvu u jednoj zajednici, potrebno je da upoznamo njegove karakteristike. To znači da treba da potražimo odgovore na niz pitanja: koliko je siromašnih, ko su siromašni, itd. No da bismo to mogli da učinimo, moramo prvo jasno da definišemo šta je siromaštvo, odnosno da se opredelimo za jednu definiciju siromaštva.
  • Zbog različitog definisanja siromaštva razlikuju se apsolutno i relativno siromaštvo. Prvo podrazumeva da je siromaštvo stanje koje odlikuje nemogućnost da se zadovolji određen opšti minimum životnih potreba, dok drugo predstavlja siromaštvo u odnosu na neki prosek ili minimum prihvatljivog standarda u datom društvu. Dalje, siromaštvo se može definisati kao finansijsko (u smislu nedovoljnosti prihoda za zadovoljenje određenih potreba) ili kao materijalna deprivacija (u smislu razlčitih nezadovoljenih životnih potreba). Ono može biti objektivno
    ili subjektino
    , pri čemu u prvom slučaju istraživač određuje kriterijum siromaštva a u drugom slučaju kriterijum je subjektvian osećaj pojedinca (više u Znanju+).
  • Bez obzira kako definišemo siromaštvo najčešće pratimo sledeće njegove karakteristike:
  • Rasprostranjenost – predstavlja broj osoba ili domaćinstava koji se mogu smatrati siromašnim prema
    postavljenom kriterijumu, koji se najčešće definiše kao linija siromaštva (dictionary). Raprostranjenost se najčešće iskazuje preko stope siromaštva, odnosno učešća siromašnih u opštoj populaciji ili unutar neke grupe.
  • Težina siromaštva – kada se ono nastoji izmeriti kvantitativno, obično se prate dubina i oštrina siromaštva koji pokazuju koliko su siromašni udaljeni od linije siromaštva, to jest koliko im je sredstava potrebno da se „popnu“ iznad linije siromaštva ili koliko su siromašni međusobno „nejednaki“ u siromaštvu. Kad se siromaštvo meri kvalitativno, više se pažnje obraća na njegove razičite dimenzije u nezadovoljenosti potreba i životnih teškoća.
  • Mapa siromaštva – zapravo predstavlja pokušaj da se prepoznaju različite društvene grupe koje se suočavaju sa problemom siromaštva, ondnosno, da se odgovori na pitanje: ko su siromašni?
  • Siromaštvo i socijalna isključenost nisu sinonimi. Siromaštvo i socijalna isključenost su bliski pojmovi, ali između njih postoje razlike. Sada nam ostaje da razjasnimo kakav je odnos između njih. Isključenost se više shvata kao proces koji pojedince sprečava da učestvuju u svim aspektima života jednog društva, zato što su siromašni, zato što nemaju osnovne kompetencije ili zato što su diskriminisani. S druge strane, siromaštvo se više shvata kao stanje nedovoljnih sredstava, pre svega prihoda, da bi se adekvatno učestvovalo u društvenom životu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>