RASPODELA DOHOTKA U SRBIJI I EVROPI 2022 I 2023

Raspodela dohotka prema podacima Eurostata (Income and living conditions indicator) polazi od nekoliko značajnih premisa. (https://ec.europa.eu/eurostat/web/main/data/database)

Analiza ovih podataka ima smisla ako se na bazi već prezentovnih podataka o veličini dohotka po grupama utvrdi tzv. ‘’ekvivalentni dohodak’’ na čemu se i bazira analiza u cilju utvrđivanja visine dohotka četvrtgog kvartila, petog kvintila, desetog decila i stotog percentile odnosno koliki broj stanovništa u vršnim najbogatijim katerogijama raspolaže traženom visinom dohotka. Na početku analize se mora definisati tzv ‘’ekvivalentni dohodak i na bazi metodlogije utvrditi njegova visina u cilju izračunavanja dohotka ‘’najviših socijalnih grupa’’

Ekvivalentni dohodak se izračunava tako što se dohodak domaćinstva deli sa brojem jedinica potrošnje u domaćinstvu. Skala ekvivalentnosti domaćinstva je alat koji omogućava prilagođavanje prihoda ili potrošnje među domaćinstvima različite veličine i sastava, kako bi se mogla obaviti pravedna poređenja životnog standarda na osnovu ekvivalentnog prihoda za jednog odraslog člana domaćinstva. To je korisno za upoređivanje životnog standarda između domaćinstava koja imaju različit broj članova.

Kako funkcioniše:

• Domaćinstva sa više članova obično imaju veće potrebe za resursima kako bi postigla isti životni standard, ali te potrebe nisu nužno linearne. Na primer, dodatni odrasli članovi mogu imati približno iste potrebe kao prvi odrasli, dok deca obično zahtevaju manje resursa.
• Skala ekvivalentnosti dodeljuje „težinu“ svakom članu domaćinstva koja odražava njihov relativni zahtev za resursima. Na primer, skala može dodeliti težinu od 1.0 za prvog odraslog člana, 0.5 za svako dete i 0.8 za svakog dodatnog odraslog člana.

Svrha:

Glavna svrha skale ekvivalentnosti domaćinstva je omogućiti poređenja prihoda ili potrošnje između domaćinstava različite veličine i sastava. Bez ove skale, poređenja bi mogla biti obmanjujuća, jer domaćinstvo sa više članova možda ima veći prihod, ali to ne znači nužno da ima viši životni standard. Korišćenjem skale ekvivalentnosti prilagođava se prihod kako bi se uzele u obzir razlike u veličini i sastavu domaćinstva.

Primer:

• Domaćinstvo sa dva odrasla člana i dvoje dece može imati dodeljenu skalu ekvivalentnosti od 1.0 (za prvog odraslog člana), 0.8 (za drugog odraslog člana) i 0.5 (za svako dete), što dovodi do ekvivalentne veličine domaćinstva od 2.8 odraslih članova.

Ekvivalentna velilina domaćinstava u Evropi po godinama (broj uslovnih članova):

Ovaj transformisani prihod bi potom bio uporediv sa prihodom domaćinstva koje ima samo jednog odraslog člana.

Ukupan ekvivalantni dohodak (dohodak stanovništva raspoloživ za potrošnju u eurima)

Ukupan kvantum potrošnje po svim osnovama stanovnika Srbije je oko 37,5 milijardi eura što je veoma blizu nedavnom proračunu autora  veličini dohotka za potrošnju po osnovu zvaničnih podataka.

Raspodela dohotka po decilima u 2022 i 2023 godini

Sve večičine su radi reprezentativnosti date u zajedničkom denominatoru (eur) a raspoloživi kvatnum potrošnje za svaku zemlju zavisi pre svega od pariteta kupovne moći u svim zemljama posebno (podatak je prezentovan u pregledu eurostata ali ovde nije predmet dalje analize). Srbija u prvom decilu (664 hiljade stanovnika) u proseku godišnje po glavi ima raspoložvo 2 hiljade evra što je najmanje u analiziranim zemljama Evrope (u prvom decilu). Najniži slojevi stanovništva sa aspekta prihoda su Srbija, Crna Gora i  Turska (Turska nije predmet upoređivanja iz razloga veličine uzorka u odnosu na broj stanovnika i broja stanovnika cele zemlje)

Šta se može zaključiti iz analize decline raspodele dohotka: Srbija je uz Crnu Goru najsiromašnija država Evrope. Rumunija je blizu ali je u nekim segmentima značajno iznad Srbije. Puni smisao računice je odnos 1% najbogatijih stanovnika (64.412)  koji imaju 2,4 milijarde eura rapsoloživog ekvivalentnog dohotka i ostalih 99% stanovnika (6.574.788) koji prisvajaju 35,7milijardi. Kada bi se izvršila ravnomerna raspodela 99% stanvnika ima 5.429 eura godišnji dohodak dok 1% stanovnika ima 36.185 ekvivalenttno dohotka po stanovniku. Drugim rečima, 1% stanovnika Srbije ima 7 puta veći dohodak od ostalih 99% gledano po glavi uslovnog dohotka. Što se Srbije tiče u 2023 je došlo do rasta dohotka u eurima po decilima ali se tu mora učiniti jedna napomena. Naime, u 2023 je izražen bio porast penzija i značajno povećanje minimalne zarade koja je poslužila kao osnov dalje koriekcije svih ostalih nivoa zarada. Daleko relevanije pokazatelje stvarnog stanja u raspodeli bi trebalo doneti podaci za 2024 godinu kada budu objavljeni. Naravano da ova analiza treba biti proširena sa ostalim segmentima  raspodele pre svega cena osnovnih životnih namirnica u Srbiji i ostatku Evrope, što je autor ovih redova već publikovao i gde se vidi da cene hrane i pića u Srbiji imaju čak 94% nivoa prosečnih cena u zemljama Evropske Unije, što dodatno govori o stepenu siromaštva većeg dela stanovnika Srbije u odnosu na prosek EU. Takođe i rast dohotka po decilima u prethdonim godinama nije rezultat rasta ekonomije Srbije već stagnacije kursa eura, zatim rasta inflacije i prilagođavanja zarada inflaciji, čime su zarade rasle u eurima a kupovna snaga ostajala ista ili blago padala. Takođe je zbog preglednosti tabela skraćena na prikaz poslednje dve godine, originalne tabele sadrže podatke za 15 godina unazad gde se jasno vide promene u nivou nejednakosti. Gledajući odnos 2% stanovnika sa najvišim dohotkom i 1% sa najnižim dohottko dobija se odnos 408:1 tj. 1% najbogatijih ima 408 puta veći dohodak od 2% najsiromašnijih. Bilo bi dalje interesanto analizirati tzv ‘’pik percetnila’’ tj sa koliko dohotka raspolažu 10% najbogatijih u okviru stotog percentile (oko 6600 stanovnika) Ti podaci u pregledu Eurostata ne postoje.