Home » 0 Dragovan Milićević, Finansijska pozicija preduzeća » VREDNOVANJE KOMPANIJE ’’FRIKOM’’ PRIMENOM DCF METODA (Discounted cash flow)

VREDNOVANJE KOMPANIJE ’’FRIKOM’’ PRIMENOM DCF METODA (Discounted cash flow)

Vrednovanje kompanije ovim modelom ukazuje na sposobnost kompanije da generiše gotovinu. Spada u savremne i široko korišćene modele ’’Valuation of Company’’ u razvijenim ekonomijama i predstavlja reper za odredjivanje konačne vrednosti kompanije. Procena vrednosti kompanije je veoma složen proces i nikada nije egzaktni pokazatelj jer se zasniva na proceni novčani i poslovnih tokova u budućem vremenskom periodu (5-10 godina, optimalno je 6-7). takodje polazi i od odredjenih blago rečeno nesigurnih pretpostavki o makrookruženju tj. hipotezi da se budući poslovni ambijent kao i relativna stabilost tržišta i cena neće značajnije menjati.

Napomena:

Procena vrednosti kompanije često se spominje kao disciplina koja je uvek aktuelna tema kako u naučnim  tako i stručnim krugovima. Govori se o precenjenim ili podcenjenim deonicama, kompanija  prodanim za previše ili premalo eura, dolara ili bilo kojih drugih novčanih jedinica. Različite su metode određivanja intrinzične (unutrašnje) vrednosti kompanije, ovde  ćemo se prvenstveno bazirati na metodi diskontiranih novčanih tokova – DCF metodi (eng. Discounted Cash Flow).

Cilj modela procene vrednosti kompanije je odrediti njegovu intrinzičnu vrednost. Ista se može razlikovati od računovodstvene ili sadašnje tržišne vrednosti. Temelji se na ekonomskoj vrednosti koja je poznata i pod nazivom going-concern koncepcija vrednosti. Going-concern koncepcija uvažava rizik budućih zarada i novčanih tokova te uzima u obzir vremensku vrednost novca i vremensku neograničenost poslovanja kompanije. Stoga, ista se izračunava na temelju diskontiranih novčanih tokova. Kao takva, jedina je koju treba koristiti kao koncepciju za ispunjavanje osnovnog cilja kompanije – maksimiziranja njegove vrednosti. Iz nje su proizašli temeljni modeli dinamičkog (apsolutnog) vrednovanja kompanije, uz koje imamo i relativne modele vrednovanja. Ono što ih veže jeste da i jedni i drugi modeli pripadaju području fundamentalne (osnovne) analize. U apsolutne modele spada metode diskontiranih novčanih tokova (DCF metoda), diskontovanih dividendi, te metoda rezidualnog dohotka, dok u relativne metode spadaju metode multiplikatora, odnosno metoda multiplikatora usporedivih transakcija kao i  metoda multiplikatora usporedivih kompanije.

DCF metoda jedna je najčešće korišćenih metoda vrednovanja  kompanija. Vrednost imovine (kompanije) je sadašnja  vrednost očekivanih novčanih tokova iz te imovine, diskontovanih  po stopi koja odražava rizičnost tih novčanih tokova. Drugim rečima, određena imovina (kapital) (kompanija-preduzeće) vredi onoliko koliko danas vrede budući novčani tokovi koje će ta imovina-neto bez dugova  (kompanija-preduzeća) generisati.

 

Potrebna su tri glavna inputa, odnosno ulazna podatka za vrednovanje kompanije ovim modelom – trošak kapitala, očekivani novčani tokovi, stope rasta.

Trošak kapitala

Trošak kapitala predstavljen je određenom stopom, tj. diskontnom stopom, a ne nekim iznosom potrošenog novca ili drugih sredstava. Reč je zapravo o oportunitetnom trošku, a ne o eksplicitnom, nastalom, time i jednostavno merljivom trošku. Zašto oportunitetnom trošku? Zato što investitor koji je uložio u određeno preduzeće/kompaniju očekuje naknadu za ulaganje svojih sredstava u tou kompaniju umesto u neko drugo kompanija koje obavlja poslove istog ili sličnog rizika. Stoga, trošak kapitala odražava prinos kojeg kompanija treba u proseku zaraditi kako bi zadovoljio očekivanja investitora. Osnovna ideja leži u tome da diskonta stopa (trošak kapitala) koja se primjenjuje na novčane tokove mora odražavati njegovu rizičnost, gde rizičniji novčani tokovi imaju i više diskontne stope.

Trošak kapitala se određuje temeljem prosečnog ponderiranog troška kapitala – WACC (eng. Weight Averaged Cost of Capital). Formula za izračunavanje  je sledeća:

WACC = (D/(E+D))*kd *(1-porezna stopa)+ (E/(E+D))*ks

Formulom je vidljivo kako trošak kapitala predstavlja ponderirani prosek trošak duga – kd (kamatonosnog) umanjenog za poreski ’’zaklon’’, jer kamate predstavljaju poreski zaklon, te troška obične glavnice – ks. Trošak duga predstavlja prosečnu kamatnu stopu na finansijske obveze (obaveze koje nose sa sobom kamatu), dok trošak obične glavnice se računa pomoću CAPM modela –  ks=kf + β(kM-kf). Dobijenom diskontnom stopom (WACC) očekivane novčane tokove se svode na sadašnju vrednost.

FCFF = EBIT * (1-poreska stopa) + amortizacija – CAPEX – ulaganje u  obrtni kapital

Važno je napomenuti da u Srbiji zbog nerazvijenosti tržišta kapitala nije moguće izračunati trošak sopstvenog kapitala primenom navedenog CAPM modelela. Nije moguće izmeriti ni meru tzv ’’sistemskog rizika’’ primenom β-koeficijenta. Umesto toga koristi se alternativni model cene kapitala primenom nerizčnih stopa prinosa (kamatne stope na državne obveznice Republike Srbije ili eskontna stopa Narodne banke Srbije na 2W-operacije na otvorenom tržištu. Minimalna rizična stopa na bussines u ovoj oblasti je 3,5%. Na bazi toga je dobijana cena sopstvenog kapitala od 8%

Kada govorimo o projekciji očekivanih novčanih tokova ekonomskog subjekta, prvenstveno razmišljamo o operativnim rezultatima (EBIT) društva, tj. zaradi društva, umanjenoj za kapitalne investicije društva,  umanjenoj za ulaganja u obrtni  kapital čime dobijamo slobodni novčani tok – FCF (eng. Free Cash Flow).

Najčešće korišćena tehnika procenjivanja stavki novčanog toka je metoda postotka od prodaje, što je i razumljivo s obzirom na to da je upravo kretanje prodaje jedan od ograničavajućih faktora rasta poslovanja i stepena poslovne aktivnosti. Pri tome se za većinu stavki novčanog toka pretpostavlja kretanje proporcionalnom kretanju iznosa projektovanih  prihoda od prodaje.

Nijedna metoda procene ne smatra se optimalnom, tj. svaku metodu karakterišu određene prednosti i nedostaci. Glavne prednosti DCF metode su u mogućnosti kvalitetne razrade novčanih tokova kompanije/preduzeća  kao i njegovih delova. Uvažava dugoročne potencijale poslovanja i temelji se na going-concern koncepciji (pretpostavka o neograničenom poslovanju preduzeća). S druge strane, DCF je teško primeniti kada su novčani tokovi negativni, kao i činjenica da parametri korišćeni u modelu mogu da budu manje ili više  subjektivne prirode. Pre svega to dolazi do izražaja prilikom proceni diskontne stope (troška kapitala) i stope rasta, koje se primjenjuju na novčane tokove te konačno u izračunavanju rezidualne (terminalne) vrednosti.

Buduće kretanje prihoda od prodaje temeljimo na stopi/ama rasta, biće prezentovano u nastavku.

Kod analizirane kompanije Frikom pošlo se od sledećih pretpostavki:

Nulta godina je uzeta 2015 obzirom na to da kompanija još nema finansijske pokazatelje za 2016 na sajtu APR, kao ni na svom sajtu (poslednji podaci o poslovanju su iz 2013 godine kada kompanija više nema obaveze javnog publikovanja podataka preko Beogradse berze (iz akcionarskog društva je pretvorena u društvo sa ograničenom odgovornošću), već samo kroz redovne finansijeske izveštaje. Takodje, kompanija ima eksplozivan rast u 2015 u odnosu na 2013 godinu, rast je i u odnosu na 2014 ali je bilo neophodno stabilizovati procenu poslovnih tokova imajući u vidu i činjenicu da proizvodi na tržištu imaju odredjena ograničenja definisana agregatnom tražnjom i konkurencijom. Radi valjane procene novačnih tokova neto CAPEX (ulaganje u osnovna sredstva je determinisan kao rastuća veličina jer kompanija u prethodnih tri godine nije praktično imala ulaganja, došlo je smanjenje imobilizacija).

Trenutni problem upravljanje je i velika imobilizacija novca u zalihama jer se zalihe obrnu smao nešto više od dva puta godišnje za razliku od potraživanja i obaveza. Skraćivanje toka gotovine u narednim godinama je neophodno jer se koeficijent obrta zaliha mora povećavati (projekcijom je predvidjeno postupno povećanje koeficijenta-skraćivanje dana vezivanja)

Na bazi navednih pokazatelja, kao i činjenice da kampanija ima ’’negativan neto dug’’ (obrna sredstva su veća od kratkoročnih obaveza) dobijena je sledeća vrednost.

Veoma bitna je sa stanovišta kvaliteta i činjenica doprinosa kompanije Bruto dodatoj vrednosti privrede Srbije kao i doprinosa Bruto društvenom proizvodu realnog sektora.

U 2015 doprinos  BDV je 0,2%, a BDP-u 0,19%

 

 

 

 

 

Jedan komentar na VREDNOVANJE KOMPANIJE ’’FRIKOM’’ PRIMENOM DCF METODA (Discounted cash flow)

  1. Sve pohvale za tekst i portal.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>