Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
На основу претходног прилога о извозу воћа по глави становника можемо испољити опрез и сумњу у погледу (не)једнакости извоза по глави становника и пољопривредно-прехрамбене развијености: постоје земље попут Белгије, Холандије, Словеније, овде и Хрватске, које у подацима о извозу садрже и реекспорт туђих ППП.
У 2024. године извоз ППП по глави становника на нивоу планете износио је 264 долара.
Србија је са 835 долара по становнику имала 3,2 пута већу вредност од просечне у свету и по овом индикатору пољопривредно-прехрамбене развијености била је упоредива са Аргентином на 39. месту и Украјином на 41. месту, док је она заузела 40. место.
Са врха листе развијености искључене су земље-острва са мање од 100.000 становника: Науру (видети напомену испод табеле), Палау, Микронезија, Маршалска острва и Тувалу.
Већи извоз ППП од суседних земаља имале су Мађарска на 18. месту, Бугарска на 32. и Хрватска на 35. месту. Словенија на 16. месту у свету указује на погрешно коришћење података који садрже и реекспортне послове. Меркатор и Конзум снабдевају српско и друга околна тржишта производима из трећих земаља и то се књижи као извоз Словеније и Хрватске, мада то нема везе са њиховом пољопривредном производњом и прехрамбеном индустријом.
У следећем прилогу анализираћемо одступање у извозу Србије и светског просека по глави становника и по врстама пољопривредно – прехрамбених производа.
Науру је у последње време алтернативни извор финансирања нашао признавању сепаратистичких региона у замену за новац, па је тако признао Тајван, самопроглашено Косово, Абхазију и Јужну Осетију. У случају Тајвана, Науру је неколико пута мењао одлуку примајући за то новац и од једних и од других, а приликом признавања Абхазије сваки становник Науруа добио је 3.500 долара помоћи од владе Русије.