Неједнакост прихода у свету 2021. и у Европи 2024. мерена Џинијевим коефицијентом

О Џинијевом коефицијенту може се детаљније прочитати на википедији (линк).

Сам коефицијент нам мало, готово ништа, не говори, јер иста вредност може значити једнакост у сиромаштву и једнакост у богатству, као и неједнакост при високим дохоцима и неједнакости у екстремном сиромаштву.

 У бази података Светске банке (линк) имамо неуједначене податке по земљама и по годинама, па смо их објединили у 2021. као години са највише доступних земаља.

У бази Евростата (линк) постоје подаци за све чланице у 2024. години, док су за Србију дати за 2023. годину.

На основу података Светске банке можемо закључити да је Србија са коефицијентом 33 блиска просечној респодели неједнакости у свету, и да мање разлике у расподели у окружењу имају Хрватска, Косово и Метохија, Мађарска и Албанија.

На основу базе Евростата можемо видети да је Србија у време фискалне консолидације (2015) имала највеће неједнакости у расподели у Европи након Турске. Смањивање пензија и плата у јавном сектору утицало је на повећање неједнакости у друштву, и обратно, повећање пензија и плата утицали су да се смањи неједнакост у последњим годинама.

Ипак, и са смањивањем коефицијента након 2015. године, Србија је у 2023. години била међу земљама са највећим разликама у расподели у Европи. Веће неједнакости имале су Грчка, Португалија, Летонија, Литванија, Бугарска и Турска.

Нова фискална консолидација како би се обуздао раст јавног дуга утицаће на поновни раст неједнакости у друштву.

Словенија и Словачка, према обе базе података, имају најмање разлике у расподели прихода како у свету тако и у Европи.