Пад броја ноћења странаца у марту 2025. у Србији и Хрватској

У марту 2025. године Црна Гора је имала пад броја ноћења странаца за 8,3%, и овај податак је објављен на крају априла 2025. када и смањење за Србију за 5,4%.

У Хрватској је (линк) објављено смањење броја ноћења странаца у марту 2025. чак за 32,8%.

Овај пад у Хрватској нас је мотивисао да проверимо да ли се у Србији и Хрватској ради о смањењу ноћења из истих земаља, или из различитих, а како би извукли неке закључке (рецесија?).

Утицај католичког ускрса који је 2024. године био 31. марта је у хрватском случају био огроман, ако не и пресудан.

У Црној Гори смањен је број ноћења странаца у марту 2025. за 8.886. Највише је смањен из Немачке (-5.795) и Шведске (-2.588) док је повећан из Израела (+3.271), Кине (+2.872) и Србије (+1.044).

За Србију и Хрватску прикупљамо податке за по 30 земаља, које се не подудараја у потпуности зато што привлаче странце из различитих делова света – Србија са истока а Хрватска са запада – мада у обе највише туриста долази из европских земаља. У табели су приложене земље из којих су регистрована ноћења рангирано према промени броја у односу на март 2024.

У Србији је регистровано смањење за 23.353 ноћења и Хрватска, БиХ и Русија заједно могу да објасне укупни пад броја, мада је из 21 земље регистровано смањење а из преосталих 9 повећање броја ноћења. Раст броја ноћења из Кине, С. Македоније, Индије и Израела био је довољан да неутралише укупно смањење, али је оно било широко заступљено из много земаља.

У Хрватској је за смањење укупног броја за 319.439 било неопходно чак 16 земаља (а могуће је да у бази има земаља и са већим смањењем у односу на ове одабране за које пратимо податке) а раст броја ноћења имало је седам земаља, у томе највећи УК, САД и Србија.

Уколико је овај пад у марту најава катастрофе у 2025. години за утеху (уколико је она могућа) је чињеница да би се у хрватском случају радило о смањењу за више милиона (85 милиона ноћења у 2024) а у српском за пар стотина хиљада (6 милиона у 2024).

Како је певао Боб Дилан „Кад немаш ништа, немаш шта ни да изгубиш“.

Ипак, претпоставимо да се ради о ефекту премештања ускрса из марта у април, и да ће већ априлски подаци показати велике позитивне стопе раста.