Home » 0 Miroslav Zdravković, Robna razmena, Trgovina Kine, SAD, Nemačke i Japana » Tanjug: Pranje para kroz spoljnu trgovinu – najveći izvor sive ekonomije

Tanjug: Pranje para kroz spoljnu trgovinu – najveći izvor sive ekonomije

U savremenoj svetskoj ekonomiji multinacionalne kompanije, ali i sve druge kompanije, veoma lako transferišu profit iz jedne zemlje u drugu kroz takozvane „transferne cene“. Transfer profita se u profitni centar vrši kroz niže izvozne cene od vrednosti robe i kroz veće uvozne cene od stvarnih po kojima je roba kupljena.

Transferne cene predstavljaju međunarodni problem jer se oko 5% godišnje vrednosti međunarodne trgovine preusmeri na rajska ostrva i na druge željene lokacije, što nanosi štetu svim zemljama usled manje naplaćenog poreza na profit.

O koliko se velikom problemu radi mogu poslužiti podaci o trgovini SAD i Kine. Uobičajeno se u polemikama navodi kako Kina treba da ojača svoju valutu (što ona i čini) kako bi se smanjio američki deficit i pospešio američki izvoz u ovu zemlju. To se zaista i događa i prema američkim i kineskim podacima izvoz SAD u Kinu povećan je za 50% u samo dve godine, 2010 i 2011. godini. Ono o čemu se ne polemiše je razlika u statističkim podacima. U prošloj godini je iz Kine otišlo robe u SAD u vrednosti od 325 milijardi dolara a u SAD je registrovan uvoz iz Kine u iznosu od 417 milijardi dolara. Razlika od 92 milijarde dolara je negde „isparila“. Ovo je profit koji su američke i druge kompanije ispumpale iz Kine kroz niže izvozne cene od stvarne vrednosti robe na tržištu.  Izvoz SAD u Kinu je vredeo 104 milijarde dolara, po američkim podacima, a 123 po kineskim. Po američkim podacima trgovinski deficit u razmeni sa Kinom bio je 313 a po kineskim 202 milijarde dolara. Razlika je 111 milijardi dolara?! Ukoliko se ovo događa u trgovini dve najveće svetske ekonomije, mereno snagom valuta, šta se može očekivati u trgovini „banana“ republika?

Srbija, naravno, nije banana republika, ali nije ni imuna od ovog svetskog problema. Da bi se utvrdila odstupanja u podacima naše statistike spoljne trgovine i podaci naših trgovinskih partnera potrebno je izdvojiti par sati. Ali, da bi se identifikovalo i kaznilo transferisanje profita kroz spoljnotrgovinske transakcije neophodna je odlična saradnja carinskih i drugih službi Srbije i zemalja sa kojima u trgovini postoji ovaj problem.

Šta kažu zvanični statistički podaci prikupljeni preko STO-a?

Kad je u pitanju izvoz trgovinski partneri su prijavili u zbiru za 5% manju vrednost uvoza iz Srbije u 2009. Godini, 4% manju u 2010 i 2,4% manju u 2011. godini. U zbiru se neutrališu pozitivne i negativne razlike u knjiženjima. Veću vrednost uvoza iz Srbije registrovalo je 30-tak zemalja u iznosu od 0,8 milijardi evra, a manju vrednost 40-tak u vrednosti od 1,2 milijarde evra. Ukupno odstupanje iznosilo je više od 2 milijarde evra što je četvrtina ukupne vrednosti izvoza. Najveću razliku između izvoza iz Srbije i uvoza, u korist srpskih podataka, imao je izvoz u Rumuniju (reeksport kukuruza u treće zemlje), Crnu Goru, BiH, Nemačku i Hrvatsku, a u korist podataka o uvozu (više registrovan uvoz od naših izvoznih podataka), izvoz u Austriju, Mađarsku, i Rusku Federaciju.

Na primer, iz Srbije je proknjižen izvoz u Rumuniju vredan 583 miliona evra, dok su rumunski carinici registrovali uvoz vredan 286 miliona evra. Ili, u Austriju je registrovan izvoz vredan 267 miliona evra, ali su austrijski podaci o uvozu iz Srbije vredni 385 miliona evra.

Naša statistika je registrovala uvoz vredan 14,5 milijardi evra u 2011. godini. Kada se saberu podaci o izvozu u Srbiju dolazi se do cifre od 13 milijardi evra, te je razlika 1,5 milijardi evra. I ovde postoje velika odstupanja: iz 50-tak zemalja je registovan veći uvoz od njihovog izvoza u Srbiju u vrednosti od 3,65 milijardi evra, a iz 20-tak veći izvoz od naše registracije uvoza u iznosu od 2,2 milijarde evra. Ukupna razlika je 5,85 milijardi evra što je 40% vrednosti uvoza i razlika je znatno veća nego kod izvoza.

Najveća odstupanja između naših podataka o uvozu postoje kod izvoza Rusije, Kine, Švedske, Francuske i SAD-a, što je i logično jer se radi o udaljenim zemljama gde je manje verovatno da će doći do saradnje carinskih službi. Na primer, prema našim podacima iz Kine je uvoz vredeo 1,1 milijardu evra, dok su kinezi registrovali izvoz u Srbiju vredan 285 miliona evra. Razlika od preko 800 miliona evra je nastala na putu robe od Kine do Srbije.

Kao što sam pomenuo, transferne cene u međunarodnoj trgovini predstavljaju svetski problem, a to znači da će se tražiti univerzalna rešenja kako bi se praktikovanje transfernih cena smanjilo. Nije slučajno da je većina najbogatijih ljudi u Srbiji pre privatne karijere radila u velikim spoljnotrgovinskim kompanijama.

Suština bavljenja ovim podacima je da je red veličina u ukupnoj spoljnoj trgovini Srbije između 3 i 5 milijardi evra, što je uporedivo sa ukupno prijavljenim profitom ostvarenim u Srbiji (ili sa vrednošću doznaka) i bitno iznad vrednosti pojedinačnih segmenata sive ili crne ekonomije. A smanjivanje prakse transferisanja profita iz Srbije u inostranstvo kroz transferne cene može pojedinačno najviše da utiče na poboljšavanje ekonomske situacije u zemlji. To zahteva sistemski i detaljan analitički rad i istrage nadležnih organa.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>