Ранг земаља и територија према релативном расту БДП-а у првој четвртини XXI века

У овој години истиче прва четвртина XXI века, па је ред осврнути се на наше и туђе економске резултате у овом периоду.

Србија је, готово без прекида, била у разним аранжманима са ММФ-ом и надајмо се да у другој четвртини века неће бити потребан овај интензитет односа.

Овде су приложени израчунати подаци о промени БДП-а на основу базе података ММФ-а World Economic Outlook за октобар 2024. Наредних дана изаћи ће и нова база за април 2025. али она ће мало променити ове податке, јер се ипак ради о 25 година, а не о једној.

Шта нам кажу подаци?

У целом периоду посматрања највећи релативан раст оствариле су Гвајана, Етиопија и Кина, које су повећале БДП од скоро једанаест па до скоро седам пута. Пад БДП-а имале су Венецуела, Јемен, Порторико и Судан, а најмањи релативан раст Италија, Либија и Грчка.

Србија (без података за КиМ) је била на 86. месту са растом од 130,8% и већи релативан раст из окружења остварили су Албанија, Косово и Метохија и Румунија, док су остале суседне земље биле мање успешне. Овде треба имати у виду да је Србија започела транзицију у овом веку са преполовљеним БДП-ом у односу на 1990. годину док је већина њених суседа далеко превазилазила у 2000. ниво БДП-а из 1990. године. Раст у Србији је морао бити много већи како би надокнађивала заостајање из деведесетих. Овако, премашила је БДП из 1989. године за 10% а из 1980. године за 16,5% (из 1975. чак за 46%, јер је од 1975. до 1980. године остварен највећи раст у овом периоду), па можемо констатовати пола века економске стагнације и аранжмана са ММФ-ом.

У периоду 1975-1980. раст је износио тачно 33%, док је од 1980. до 2025. он износио 16,5%. Дупло већи раст у девет пута краћем периоду!

Интересантно је да су Русија и Црна Гора оствариле раст за идентичних 107%, а свашта се још интересантно може пронаћи уколико се пажљиво погледају подаци у приложеној табели.

Прву четвртину XXI века поделили смо на два подпериода, и то од 2001. до 2012. и од 2013. до 2025. године. Подела се слаже са политичким циклусима у Србији.

У првом периоду посматрања, у првој осмини XXI века, Србија је остварила раст БДП-а за 60,3% и већи релативан раст од земаља и територија у окружењу оствариле су Албанија, Румунија и Бугарска.

По релативној промени БДП-а била је на 79. месту у свету.

У другом периоду, у другој осмини XXI века, Србија је имала успоравање економског раста, што је било последица „фискалне консолидације“ која је утицала да се БДП повећа само за 13,7% у шестогодишњем периоду, од 2013. до 2018. године. После је и закључавање због опаког вируса COVID-19 утицало на пад БДП-а у 2020. години, па је за осам година након 2012. БДП повећан за само 17,5%.

У периоду од 13 година, укључујући и 2025, очекује се да раст БДП-а износи 44,0%, што је мање од 60,3% у претходном дванаестогодишњем периоду, али ће по овом расту Србија бити на готово идентичном 80. месту, као и у првом подпериоду.

То значи да није само Србија успорила, већ је успоравање било опште и вероватно последица пада БДП-а у већини земаља у 2020. години.

Од суседних економија, већи релативан раст имаће Косово и Метохија, Румунија, Црна Гора и Албанија, док су БиХ и Хрватска веома блиске нашем расту.