Политичка криза у Србији, на какав год, надајмо се најбезболнији, начин биће у неком тренутку решена. Време још нико није победио, а оно све побеђује и беспомоћне и најмоћније.
Ми старији ћемо, пре или касније пред Господа, деца ће порасти, млади ће сазрести.
Историја ће запамтити ово зло време када су поштени грађани Србије хапшени, батинани, гажени, остајали без посла и плате, свашта још срамно што се догодило и што ће се догодити.
За све ружне вести претходних дана, у глави ми се врте стихови омиљеног Бруса Спрингстина:
Yeah, we know that come tomorrow, none of this will be here
So hold tight to your anger
Hold tight to your anger
Hold tight to your anger, and don’t fall to your fear
Now when all this steel and these stories, they drift away to rust
And all our youth and beauty, it’s been given to the dust
Game has been decided, and we’re burning down the clock
And all our little victories and glories, have turned into parking lots
When your best hopes and desires are scattered through the wind
And hard times come, hard times go
Hard times come, hard times go
And hard times come, hard times go
Hard times come, hard times go
Hard times come, hard times go
Yeah, just to come again