Студенти 2024/2025: Војници демократије

Становници Србије су у претходних 35 година били политички импотентни да створе демократски систем у коме би поштени и образовани били на јавним функцијама, а лопови и криминалци у затворима. Да ли смо у политичкој транзицији уопште напредовали, или смо се вратили у јесен 1944. или крај 1948?

На протестима 1991. године нисам био, а мој покојни брат је остао међу малобројним студентима окружених полицијом који су остали на теразијском платоу до јутра. Био сам у војсци у Сплиту, и као за већину из моје генерације, никада се није доводила у питање изгубљена година живота. Да ли смо нешто са том годином у војсци добили, друго је питање.

На студентском протесту 1992. године, пред Видовдански сабор, учестовао сам и нисам био свестан да тек улазимо у дуги мрачни период, у коме сам велику наду видео у септембру 2000. године, а велике наде, без систематског рада и позитивне селекције, на крају буду изневерене.

А студентских протеста након 1992. године било је још много. И ни једни до сада нису имали овако велики општи друштвени значај.

У Србији је у 2024. години, на основу података за 2023 (линк) било око 250 хиљада студената, у томе мало мање од 100 хиљада финансираних из буџета, и око 150 хиљада самофинансирајућих. И највећи број ових студената изгубиће годину живота. Али, да ли је година изгубљена, или су „служили војску“, борили се за демократију и систем у коме ће лопови и криминалци бити у затворима, а поштени образовани људи на функцијама? Надајмо се да њихово „служење војске“ неће трајати више од губитка једне академске године.

Као у свакој војсци и овде би требали одликовати хероје, „доделити“ чинове, од генерала, до највећег броја редова, учесника са специјалним задацима, па до дезертера. Када борба буде добијена.

Добили смо величанствену војску на коју би њихови чукундедови били поносни. Надајмо се само да ће до своје победе истрпети минимална страдања.

А ми, унуци и праунуци славних предака, можемо да спустимо главе, или да их подржимо да у њиховој борби за све нас успеју.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *