Плате у европском образовању у односу на привреду у 2024.

Однос према образовном систему у свакој држави указује какав она има став према будућности: хоће ли да улаже у развој друштва или јој је потребно послушно становништво.

Просечна цена рада запослених у образовању у ЕУ била је 25,8 евра у 2024. години и била је за 2,4% већа од просечне зараде у привреди, док је у 2012. години она била већа за 3,9%.

У Србији је просечна цена рада у образовању износила 8,8 евра и била је за 7,4% нижа у односу на просечну зараду у привреди. У 2012. години просечна зарада у образовању била је за 4,7% изнад просека за привреду, по чему је Србија била незнатно изнад показатеља за ЕУ.

Лошији релативан показатељ односа зарада у образовању у односу на привреду, у односу на Србију, имали су Исланд, Летонија и Шведска.

Овде треба указати на релативитете: Румунија је имала 22,9% више зараде у образовању од просека, а Шведска 16,7% ниже, при чему је Румунија имала најмањи удео образовања у БДП-у (испод 3%) а Шведска највиши (око 7%). Значи, само одступање од просечне зараде не пружа нам низ других битних индикатора, попут просечне старости и квалификационе структуре запослених, односа броја ученика на једног наставника, успешности ученика приликом упоредивих тестирања, итд.

Треба имати у виду да је просечан ниво образовања у просвети знатно виши од просека за привредни део економије, па је и очекивано већа просечна зарада у 25 од 36 земаља у приложеној табели.