Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Колико је неком политичару стало до грађана, види се по томе колико и како се бави економијом. Колико је нека политичка странка озбиљна, види се по економском тиму и програму странке.
Ко има план развоја економије и јачања домаће привреде и да је око себе окупио људе способне да извуку државу и грађане из дужничког ропства?
Ако политичари слабо познају економију и немају предузетничког духа, и ако политичке странке немају добре економске тимове и програме, шта вам то говори о њима?
Мени то говори да политичаре и странке уопште не занима живот обичних грађана и да желе да живе на грбачи народа.
Кад си политичар, за тебе лично увек има новца, и кад си парламентарна опозиција, а посебно кад си на власти. Ти ћеш да збринеш себе и своје ближње, а за остале те баш брига.
Баш те брига у каквом су стању школе и болнице, ти ћеш децу да школујеш у приватној школи, послати на колеџ у САД, ако се разболиш лечићеш се у иностранству. Баш те брига колико кошта гориво, не плаћаш гориво, имаш службено возило или плаћене трошкове. Баш те брига колика је разлика између потрошачке корпе и минималне или просечне зараде, твоја плата је већа, а и не живиш од плате.
У том смислу, наши политичари су способни. Али су неспособни да подигну БДП, смање увоз а повећају извоз, отворе нова радна места, подигну плате а снизе цене, порезе и акцизе…
То су лоши политичари, то нису прави политичари.
Прави политичар брине о животном стандарду обичних грађана, о развоју домаће привреде и пољопривреде, да постоји добра инфраструктура… Кад су прави политичари на власти, види се напредак на свим нивоима, услови за живот су сваке године све бољи, мање људи одлази из државе, више деце се рађа.
Чекамо праве политичаре. Да ли их има међу студентима и професорима? Ако студенти одлуче да изађу на изборе и имају своју листу, по томе колико имају добрих економиста и привредника и какав им је економски програм, можете закључити колико су озбиљни и да ли су пленуми приватизовани.
Економско стање у Србији је такво да млади немају будућност у овој држави, осим можда у ИТ сектору, али ту не могу сви да раде, мање је посла и у том сектору због дешавања у свету.
Ако студенти желе да остану да живе у Србији и да уђу у политику, морају да припреме добар економски тим и програм. У томе би студенти економских факултета требало да имају подршку професора економских факултета, али и других факултета или наука. Развој домаће привреде и иновација мора бити спој науке и привреде. Правници би требало да понуде решење за штетне уговоре које су претходне власти правиле са компанијама као што су Рио Тинто, Фајзер…
Млади морају сами да створе добре услове за живот у Србији, ако то не ураде, живеће лоше или ће одлазити из Србије као и до сада. Кад створе добре услове за живот у Србији, сигурно ће доћи до већег повратка из дијаспоре, него одласка у дијаспору.
Ако студенти направе своју листу за изборе и на тој листи видим људе који су способни да ураде нешто за опште добро, имаће моју подршку.