Учинимо Србију поново великом: од Радовањског луга до нове економске политике

Читајући америчке и друге мислиоце на Рон Пол институту (линк) схватио сам неке основне сличности Србије са САД-ом у XIX веку. САД су биле земља храбрих и слободних људи и то је трајало до Првог светског рата када је почело јачање државе. Она је додатно ојачала у Другом светском рату и наставила је да јача док су Американци полако губили своја права док нису постали преплашени људи за своју егзистенцију, а осећај величине и снаге пружа им држава војним интервенцијама по свету. А како би било лепо да опет буду слободни и храбри људи?

Србија је слична САД-у јер је током XIX века насељавана, слободни сељаци су крчили шуме и захватали онолико земље колико су могли да обрађују. То је утицало да она средином тог века буде сточарски најразвијенија земља у свету (линк) (линк). Земља слободних и храбрих сељака је могла да у Првом светском рату пружи херојски отпор двема највећим војним силама тог времена, Аустро-Угарској и Немачкој.

Да би Србија опет била велика економска политика би требало да се врати на почетна подешавања: по глави становника спадамо у највеће извознике воћа у свету, али смо постали велики увозници меса. Обнова сточарства неопходна је да би се повратила виталност селима.

Студенти су обишли многа места у Србији, са последњим маршем на Дрину. Нисам приметио да су били у Радовањском лугу, а од места рођења Карађорђа до Радовањског луга има 15 километара за шта је потребно мало више од три сата пешачења (линк). Карађорђева животна иронија је да је прошао хиљаде километара, а да је убијен близу места где је рођен.

Обилазак Вишевца и Радовањског луга могли би да послуже да се током пешачења размисли и о разликама у односу на САД: о њиховој Декларацији о независности (линк) и нашим издајствима и убиствима националних вођа. Колико год да су Американцима одузета нека изворна права слободних људи и даље имају систем који им пружа илузију о личним слободама.

Нова економска политика требало би да пође од наших основа снаге из прошлости, а свака друга политика би требало да штити владавину права како нам се историја не би понављала.