Home » 0 Miroslav Zdravković, BJR poređenja, BJR spoljna trgovina, Robna razmena » Dogme liberalizma 3: Carinska zaštita

Dogme liberalizma 3: Carinska zaštita

Činjenica da će Hrvatska članstvom u EU steći pristup na srpskom tržištu za oko 500 najosetljivijih životnih namirnica po nižim carinskim stopama nego u ugovoru CEFTA, a da će se kod oko 50 višestruko zaštititi većim carinama navelo me je na dodatno istraživanje: gde je Srbija u svetskom sistemu carinske zaštite?

Podaci koji su navedeni su preuzeti iz „World Tariff Profiles 2012“ godišnjaka WTO, ITC i UNCTAD-a.

Srbija ima prosečnu carinsku stopu MFN (status najpovlašćenije nacije) od 7,4% pri čemu je ona za poljoprivredne proizvode 14,2% a za nepoljoprivredne 6,3%. Prosečna carinska stopa Evropske unije iznosi 5,3% pri čemu je za poljoprivredne proizvode 13,9% a za nepoljoprivredne 4%.

Srbija se u pogledu carinske zaštite približila EU posebno kod niskog nivoa zaštite poljoprivredno-prehrambenog sektora.

Tabela prikazuje rang 142 zemlje, ne računajući 27 članica EU, prema prosečnim carinskim stopama za uvoz poljoprivrednih proizvoda. Sa 14,2% Srbija se nalazi na 85. mestu, dok su Makedonija (89. mesto), BiH (99), Crna Gora (102) i Hrvatska (104) manje zaštitile poljoprivredu od Srbije.

Prevedeno na srpski, u odnosu na Srbiju 84 zemlje imaju veći stepen zaštite sopstvene poljoprivredne proizvodnja a 57 manji od nje.

Iznenađujući su podaci ko najviše štiti poljoprivrednu proizvodnju: nakon Mijanmara su Izrael (73,4%), Egipat (66,3%), Norveška (55,8%), Koreja (48,6%), Švajcarska (43,5%) i Turska (41,7%). Pomenute visoko razvijene i brzo rastuće ekonomije imaju tri i više puta veći stepen zaštite poljoprivredne proizvodnje od Srbije!

U gornjoj polovini liste nalaze se i Indija (31,4%), Japan (23,3%) i Kanada (18%), dok Kina (15,6%) i Rusija (14,3%) imaju relativno umeren stepen zaštite sopstvene poljoprivredne proizvodnje.

Prosečan stepen carinske zaštite ne pokazuje i kako je ona strukturirana. Na primer, carinskim stopama od preko 100% se štiti 100 proizvoda dok je 1.900 oslobođeno od carina, ili je 2000 linearno pod carinskom stopom od 10%.

Pošto se bliži učlanjenje Srbije u STO kasno je i nije svrsishodno pričati o većem stepenu zaštite najosetljivijih poljoprivrednih kultura. Na primer, ukoliko je domaća proizvodnja pasulja ugrožena uvozom iz Kirgistana, jer se šestina domaće potrošnje uvozi iz ove zemlje, da se povećava carinska stopa za pasulj na 70 ili 100 procenata.

Grafikon o prosečnoj stopi rasta BDP-a i prosečnim MFN carinskim stopama ukazuje da ne postoji nikakva veza između ove dve pojave, što je bio motiv da u naslovu stoji dogme liberalizma. Nebojša Katić je imao tekst o „Listovim merdevinama“ kako najrazvijenije zemlje prvo dostignu određeni nivo razvijenosti pa od drugih zemalja zahtevaju da izvrše liberalizaciju, mada su se same razvijale uz protekcionizam, a koji i danas praktikuju kada nastupi recesija.

3 Komentara na Dogme liberalizma 3: Carinska zaštita

  1. Domaca proizvodnja pasulja nije ugrozena uvozom iz Kirgistana, nego malim posedom i srednjovekovnom tehnologijom.
    ZAastitili smo uvoz svinjetine sa 30% carine i jedino sto smo postigli je da je domace meso duplo skuplje od uvoznog, a u Srbiji je potrosnja mesa po stanovniku najniza u Evropi.
    Carine u poljoprivredi ne donose razvoj poljoprivrede, nego dovode do enormnih cena poljoprivrednih proizvoda i izgladnjuju narod, o tome da time punis dzepove monopolistima (Kole, Peconi, Viktorija grupa) smesno je i pricati.
    Bez ukrupnjivanja poseda i obracuna sa monopolistima nema napretka poljoprivrede, a uskoro cemo postati uvoznik hrane.

  2. Gosn. Misa odredite se u prvom ili drugom licu mnozine, SMO i STE.
    Hteli STE kapitalizam
    Zastitili SMO uvoz.

  3. Carinske barijere nikada nisu bile u funkciji zaštite poljioprivredih proizvođača već uvek u funkciji zaštite monopola .
    Sada imate zabranu izvoza uljarica i zabranu uvoza ulja-tako da imate situaciju da imate jeftin suncokret i skupo ulje-ekstraprofit ide u džepove par ljudi.Nema smislenog ekonomskog obrazloženja, ali ima političkog revanšizma za finansiranje izborne kampanje. Tako je oduvek bilo.
    Trenutno cene svinja padaju, ali nema sniženja cena u maloprodaji-još jedan politički revanšizam.
    A sve se strpa pod besmisleno obrazloženje o zastiti poljoprivrede od zlih zapadnjaka koji hoće da nas unište i načisto upropaste.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>