Home » 0 David Đumić, Dijaspora » Potencijali za rast BDP-a, peti deo

Potencijali za rast BDP-a, peti deo

Podsetnik na objave Davida Đumića iz 2011-2012 godine, na portalu Makroekonomija, niza tekstova na teme koje su sažete u radu koji smo ovde podelili u 5 delova
  1. ПОДРШКА ИНВЕСТИТОРИМА ИЗ ДИЈАСПОРЕ

 

РС би на посебан организациони део пружала подршку и нашим инвеститорима из дијаспоре,како кроз кредите с ограничењем износа до максимално 20% од вредности инвестиције,тако и кроз пружање правне,техничке и свих осталих видова помоћи неопходних у превазилажењу бирократских препрека које су неретка појава домаћег законодавства и готово непремостива препрека за разумевање инвестиционих прилика код наших исељеника,што их дестимулише да улажу свој новац у Р.Србију.

Српска дијаспора  броји између три и пет милиона припадника и према нашим истраживањима у 80-процентном броју имају вољу да инвестирају у Србију, у чему би их оваква институција,истовремено и пратила,и била некакав вид ослонца,гаранција сигурности,сервис.Дакле,огроман потенцијал постоји,али га је потребно подржати.

Навешћемо и следеће;

 

  • Улагања Дијаспоре у домаћу привреду последњих 20-так година износила су занемарљивих 500 милиона еура, а само годишњи износ девизних дознака,(званичних и незваничних) премашује 5 милијарди еура, а са друге стране израелска Дијаспоре је изградила  комплетну привреду те државе. Пољска дијаспора је имала удео од 30% (30 милијарди €) у укупним страним инвестицијама, њена бројност је свега 2 пута већа од наше,а захваљујући томе Пољска се незадрживо приближава развијеним економијама. Мађарска дијаспора има то учешће на нивоу од 20%,,румунска 10% итд.
  • Постоји огроман дисбаланс у тражњи за производима домаћег аграра од стране Русије,Кине и ЕУ и могућности понуде у траженој количини и квалитету.Навешћемо пример да је квота ЕУ за увоз бејби бифа из Србије 10 000 т годишње и да се реализује са свега 10%, значи да нам је потребно око 100 фарми,које имају обезбеђену продају,а о могућностима кинеског и руског тржишта уопште не треба трошити речи. РС би пружала подршку нашим исељеницима који би се одлучили за оснивање пољопривредних газдинстава у Србији;
  • Потребан је већи ниво директних инвестиција у производни и извозни сектор привреде;

 

  • Постоји велика база наших ИТ стручњака у Свету,којима требају подстицаји за отварање фирми у Србији; РС би им пружала подршку у оснивање start up фирми у Србији
  • Нагомилани банкарски  NPL нуди велике могућности за улагања;

 

У оквиру Привредне коморе у сектору за сарадњу са дијаспором деловала би и својеврсна Канцеларија за инвестиције.У Канцеларији би била запослена неколицина  професионалних менаџера са задатком да добро уреде организацију и припреме материјале за ефикасну едукацију“комерцијалиста“.Главнину запослених,би чинили „менаџери комерцијалисти“.Задатак Канцеларије би био и презентација,потенцијалним инвеститорима, свих расположивих природних ресурса попут; могућности раста аграра и аграрне индустрије,услед отворености великих тржишта,,те могућности значајно рентабилније постојеће производње и коришћења 600 000 хектара површина које се тренутно не обрађују;могућности у експлоатацији рудних и минералних богатстава;високе могућности  у производњи струје,могућности у туризму,попут зимског,бањског,медицинског,сеоског,гастрономског;могућности у индустрији отпада;могућности у грађевинарству и др..Канцеларија би,у зависности од интересовања могла организовати и својеврсне Инвестиционе конференције за улагаче из дијаспоре.Канцеларија има за циљ афирмацију нове стратегије у привлачењу страних директних инвестиција,од чега суштински и зависи степен нашег, потенцијалног, економског развоја.Канцеларија би била организована по моделу  пословања модерних компанија.Иако се ради о суштински потпуно новом моделу организације,у  функционисању би се могла  примењивати и искуства других земаља,попут Р.Ирске,где су очигледне сличности у домену бројности дијаспоре,али и у стању привреде у тренутку када су кренули са пројектом привлачења инвестиција. Наиме,у Републици Ирској данас послује на хиљаде страних компанија, а њени привредници практично су измислили посао привлачења страних инвестиција. Чињеница је да је дијаспора највише помогла Републици Ирској у привлачењу страних инвестиција.,а поготово,ирци запослени у менаџменту великих мултинационалних компанија.Ирци су систематски улагали и припремали инфраструктуру за улагања, а оно што су успели у одређеном тренутку јесте да привуку велики број страних компанија. Прво су почели као јефтина радна снага, да би полако ишли ка све вишим технологијама. Ирска је данас заснована на информационим и комуникационим технологијама и фармацеутској индустрији.Да ли Србија може да извуче поуке из Ирског искуства? Наравно да може, имамо производе, људе и налазимо се на саобраћајним коридорима, али морамо још да учимо како се комуницира са трговцима и инвеститорима из света.Једна од вештина која је потребна јесте да се морају научити разумети интерес и захтеви инвеститора, мора им се умети показати да се може одговорити на проблеме,као што су, у првом реду привредни раст, приступ тржиштима и остваривање профита у постојећим привредним условима.

Локалне, регионалне и државне власти морају у потпуности да стану иза пројеката промоције страних улагања и стварања боље инвестиционе климе. То је непрестан процес, не ради се од године до године, већ непрестано мора да се ради на унапређењу пословног окружења.Да би наша земља могла далеко више да се угледа на Ирску показује податак да тамо на 4.2 милиона становника ради 1000 стручњака за привлачење страних инвестиција, док код нас на дупло више становника ради њих двоструко мање.Наравно,ово угледање не треба да прерасте у слепо преписивање модела,већ треба да послужи као „градиво“ за учење у циљу иновације сопственог модела,који предлажемо.У Канцеларији би била запослена неколицина  професионалних менаџера са задатком да добро уреде организацију и припреме материјале за ефикасну едукацију“комерцијалиста“.Главнину запослених,чији број не би био лимитиран,већ би конкурс био отворен“ нон стоп“,би чинили „менаџери комерцијалисти“, припадници наше дијаспоре,(мада то јавно не би требало постављати као услов),што је објективна околност произишла и из ирских искустава, јер ће они бити најпогоднији за ову делатност,а и природно највише заинтересовани.Менаџери комерцијалисти би проналазили заинтересоване инвеститоре и презентовали им могућности улагања у Србију.Њихова едукација би била вршена путем опсежне електронске брошуре, о свим релевантним предностима које Србија нуди у односу на потенцијалне конкурентске локације за улагања,као на пример:

ü  презентација и износи субвенција које Србија нуди по запосленом раднику;

ü  презентацију свих расположивих природних ресурса попут; могућности раста аграра и аграрне индустрије,услед отворености великих тржишта,( руског),те могућности значајно рентабилније постојеће производње и коришћења 600 000 хектара површина које се тренутно не обрађују;могућности у експлоатацији рудних и минералних богатстава;високе могућности  у производњи струје( 3 милијарде €,могуће произвести за извоз) за шта постоји сигурна тражња на тржишту ЕУ,поготово у светлу све већих најава напуштања „опасне“производње из Нуклеарних електрана;могућности у туризму,попут зимског,бањског,медицинског,сеоског,гастрономског;могућности у индустрији отпада;могућности у грађевинарству попут неизграђеног „географског средишта Београда“,чијом би се изградњом и продајом могао измирити комплетан спољни дуг Србије;

ü  презентација тржишпта са којима имамо потписане уговоре о слободној трговини;

ü  презентација географског положаја Државе као компаративне предности;

ü  презентација пратећег законодавства које се тиче инвестиција;

ü  презентација фискалног система;

ü  презентација индустријских капацитета који нису у функцији са детаљним описима њихових делатности и тржишта која су покривали;

ü  презентација квалитета радне снаге и њених компаративних предности попут,едукаованости, високог процента у знању енглеског језика ,висини цене рада итд.

Менаџери комерцијалисти, не би имали загарантоване личне дохотке, већ би их остваривали провизијом од реализације сваког пројекта. Поменута средства обезбеђивала би се из Буџета.

Зашто на крају не рећи и да би свеобухватна реализација предложених пројеката уз имплементацију квалитетног законодавства,несумњиво имала за последицу снажан економски развој, који би био и својеврсни окидач за процес повратка исењеника у РС. Несумњиво је да постоје људи у дијаспори који су спремни,у исто време да помогну Отаџбини,али и да остваре адекватан принос на уложена средства у складу са важећим економским принципима. Ако су неке друге нације,  у неупоредиво тежим околностима (Израел),успеле да реализују и амбициозније планове,не постоји препрека за реализацију макар приближних циљева користећи и примењујући искуства оних који су у томе успели. Повратници би у Србију  уложили зарађени капитал примењивали стечена знања, улагали у савремена пољопривредна газдинства у селима из којих су потекли,али и постали власници сопствених фирми, и тако у земље садашњег боравка извозили квалитетну  храну и индустријске производе.

 

Повратак исељеника би се одвијао у различитим колонама;

 

  • Повратак исељеника-инвеститора како них који већ послују у иностранству,тако и оних који су својим радом стекли одређена средства, која би инвестирали;
  • Повратак исељеника-стручњака из различитих области које би ангажовали ино инвеститори у својим компанијама у Србији;
  • Повратак исељеника који потичу из сеоских средина,који би инвестирали у формирање савремених пољопривредних газдинстава, на својим породичним имањима;
  • Масовнији поврата условљен осeтним растом стандарда и квалитета живота, праћен и повратком дела стручњака у научно-школске установе;

 

Tags:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>