Home » Javni dug » Javni dug III 2013

Javni dug III 2013

Prema podacima Ministarstva finansija i privrede javni dug je na kraju marta iznosio 19.387,9 miliona evra. U odnosu na februar povećan je za 344,7 miliona evra, a u odnosu na mart 2012 godine za 4.770,3 miliona evra, što je u proseku 13,1 milion evra dnevno, ili po 151 evro u svakoj sekundi.

Prethodna vlada je povećala javni dug za 6.846 miliona evra, što je bio rast od 4,66 miliona dnevno, ili po 53,9 evra u svakoj sekundi. Sadašnja vlada je povećala dug za 3.918 miliona evra u 250 dana trajanja, što je dnevni porast od 15,67 miliona evra ili po 181 evro u sekundi. Pošto se u nepunih godinu dana trajanja približila četvorogodišnjoj vrednosti rasta duga, ukoliko bi trajala 1.470 dana, i nastavila da se zadužuje istim tempom, javni dug bi bio povećan za 23 milijarde evra, na iznos od 38,5 milijardi evra na isteku mandata.

U martu je domaći javni dug bio 6.673 miliona evra, i povećan je za 172,4 miliona, u odnosu na februar, i za 1.347,8 miliona, u odnosu na mart prošle godine. Spoljni dug je iznosio 9.937,6 miliona i povećan je za 174,6 i za 2.799,4 miliona evra, respektivno. Indirektne obaveze bile su 2.777,1 milion evra i smanjene su za 2,3 miliona evra, u odnosu na februar, dok su povećane za 623,1
miliona evra u dvanaest meseci.

Na ime kamate za javni dug (ne računajući kamatu na indirektne obaveze koje uredno plaćaju javna preduzeća) u martu je potrošeno 44,4 miliona evra. Tim novcem je moglo da se kupi po 16 kilograma krompira za svakog stanovnika Srbije, da se
subvencioniše sa po 10 hiljada evra 4.443 nova radna mesta, ili da se izgradi 22 kilometra autoputa.

Za iznos od 19.387 miliona evra javnog duga moglo je da se subvencioniše otvaranje 1.938.790 radnih mesta sa po 10.000 evra, kao što je moglo da se kupi 70 miliona tona pšenice ili 78 miliona tona kukuruza. Ovako je potrebno 35 godina izvoziti pšenicu ili 12 godina kukuruz kako bi se otplatio javni dug, ne računajući mesečne i godišnje troškove za kamatu.

Tags:

6 Komentara na Javni dug III 2013

  1. U ranijoj analizi (http://www.makroekonomija.org/javni-dug/rast-javnog-duga-usporio-sa-186-na-159-evra-u-sekundi/) javnog duga se pisalo da je javni dug 17.671 me i 61,5% BDP-a, sto daje kolicnik BDP-a od 28.733 me.
    Sada se objavljuje da je javni dug 19.388 me i 57,7% BDP-a, sto daje kolicnik BDP-a od 33.601 me
    Kako se objasnjava da je BDP za 2013 veci za 17% u odnosu na BDP za 2012?
    Mislim je logicnija sledeca racunica. BDP2012 28.733me + 2% (procena rasta) = BDP2013 29.307me
    Zatim korelacija javnog duga i BDP2013, 29.307me/19.388me=66,15%
    Sta se desava sa statistikom Min.Finansija, zasto su rezultati toliko razliciti od logike?

  2. Gosn. Bora
    Radi se o nominalnom, dinarskok BDP-u, pri obračunskom kursu evro-rsd. Odlično uočavate, pa vam dodatna objašnjenja nisu potrebna.

  3. Nedavno sam citao neka misljenja i analize na temu zaduzibvanja i “potonuca” Srbije. Na interesantnu opasku da nas uskoro neumitno ocekuje “krah” i “udarac o dno”, neko je konstatovao da je “dno” zapravo obicna fikcija a da “potonuce” moze da ide cak do neslucenih dubina i nije da je neka “konacna” velicina. Moram da priznam da sam vec razmisljao na tu temu ali da mi tek u poslednje vreme citava konstrukcija dobija sustinu i smisao, pogotovo gledajuci razvoj dogadjaja u Grckoj i na Kipru. Zaduzivanje je fikcija koja u svojoj sustini nije nista drugo do sredstvo prinude i dobrovoljno ropstvo koje vas lisava prava i mogucnosti da odlucujete o sopstvenom zivotu i sudbini. Najludji snovi svih nesudjenih “vladara sveta” ostvaruju se na najjednostavniji nacin. Dam ti bezvredan papir, pa ti za taj papir prodam mercedes ili shevrolet po 10 puta vecoj ceni od realne (jer je bezvredni papir dobio neko bez trunke znoja pa ni ne ume da ga ceni i on se uvek dodeljuje tako da ga dobija neko ko se nije oznojio) a onda pocinje “zurka” i oduzimanje zaista vrednih stvari po bagatelnim cenama. Naravno ako se neko pobuni tu je NATO da stiti “pravni poredak”. Nista jednostavnije, a onda je se sve to pocelo primenjivati i na lokalnim nivoima u okviru drzava i regija, pa je onda dosla kriza, pa onda,….

  4. [...] [7] Сајт „Макроекономија“, 17.4.2013., http://www.makroekonomija.org/javni-dug/javni-dug-iii-2013/ [...]

  5. [...] [7] Сајт „Макроекономија“, 17.4.2013., http://www.makroekonomija.org/javni-dug/javni-dug-iii-2013/ [...]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>