Home » 3 Industrija, BJR poređenja, Međunarodno okruženje » Industrija 1970-2010: Svetska kretanja i Istočna Evropa, relativan pad BJR

Industrija 1970-2010: Svetska kretanja i Istočna Evropa, relativan pad BJR

 

Do pada Gvozdene zavese, 1989. godine, trka u industrijskoj proizvodnji bila je stvar blokovskog prestiža i ponosa. Istočni blok nije vodio računa o kvalitetu i efikasnosti (profitabilnosti) te je osamdesetih godina prošlog veka ušao u period stagnacije, dok je Zapad kroz recesije i nove investicije i rast produktivnosti nastavljao da povećava nivo industrijske proizvodnje i BDP-a.

Godine 1970. najveća svetska industrija bila je SAD praćena tadašnjim SSSR-om, dok je Japan bio u ogromnom usponu pretekavši bivši SSSR sredinom osamdesetih godina prošlog veka. Pad Zavese doveo je do ogromnog industrijskog sloma u Istočnoj Evropi i SSSR-u, od koga se nisu oporavile zemlje naslednice SSSR-a i Srbija i Bosna među BJR (važi i za Hrvatsku, Crnu Goru i Makedoniju, ali su one imale oporavak ukupnog BDP-a na vrednosti iznad 1989. godine)

Nakon 40 godina u 2010. godini SAD su, po poslednji put, imale najveću vrednost ukupne industrijske proizvodnje (u prerađivačkoj industriji Kina je već bila veća u 2010), jer je u 2011. godini Kina postala najveća. Japan je do 2005. godine bio druga industrijska zemlja da bi od tada postao treća. Nemačka je četvrta industrijska sila i bitno je iznad ostalih zemalja prema dodatoj vrednosti u industriji.

Drugi grafikon prikazuje zemlje rangirane od 5. do 13. mesta.  Dodata vrednost u industriji kreće se u rasponu od 395 milijardi dolara u Ruskoj Federaciji do 277 milijardi u Meksiku. Što bi se reklo, gužva pri vrhu.

U tekućim američkim dolarima dodata vrednost u industriji povećana je 14,3 puta u periodu posmatranja, od 1.001 do 14.340 milijardi dolara. Najspektakularniji rast imala je Republika Koreja koja je povećala dodatu vrednost 171 puta (sa 1,8 na 300 milijardi dolara), praćena Kinom koja je povećala 71,7 puta (sa 33,6 na 2.411 milijardi), Brazilom 40 puta (sa 9,6 na 385), Indijom 31 puta (sa 9,3 na 290,6), i Meksikom 23,8 puta (sa 11,6 na 277,3 puta). Ostale zemlje su imale podprosečan rast, izuzev Japana 15,3 puta..

Najsporiji rast dodate vrednosti imala je Ruska Federacija, 3,4 puta (sa 118 na 395 milijardi dolara), zatim Ujedinjeno Kraljevstvo 7,7 puta (sa 40,9 na 314,3), SAD 8,2 puta (sa 295 na 2.430,7 milijardi dolara) i Francuska 8,7 puta (sa 35,4 na 309,2 milijardi dolara). Italija je povećala industrijsku dodatu vrednost 11,9 puta (sa 30 na 355,5 milijardi dolara).

Ruska Federacija je imala slom industrijske dodate vrednosti. Od petog mesta 1987. godine pala je na 13. mesto 1998. godine da bi na tom mestu ostala do 2003. godine od kada počinje novi uspon industrije ove zemlje na svetskoj rang listi industrija.

Davne 1970. godine tadašnja SFRJ imala je dodatu vrednost u industriji u iznosu od 4.568 miliona dolara, što je bilo uporedivo sa Austrijom (4.795) i Turskom (5.026), manje od Poljske (11.570) i Rumunije (5.920), a ispred Grčke (2.593), Bugarske (3.541) i Mađarske (2.418 miliona dolara).

U 2010. godini zbirna dodata vrednost bivših članica SFRJ iznosila je 31,3 milijarde dolara i bila je veća nego u Bugarskoj (9,5 milijardi) i Mađarskoj (28,9), a manja nego u Turskoj (141,2), Poljskoj (101,5), Austriji (76), Češkoj (52,6), Rumuniji (42,6), i Grčkoj 37,3 milijardi dolara).

U 1981. godini veću dodatu vrednost od SFRJ (23,3 milijardi dolara) imala je samo Turska (25), dok je Poljska (22,9) samo u toj godini imala manju od SFRJ. Pad dodate vrednosti sa 34,1 milijardi dolara u 1989. na 14,2 milijarde u 1993. godini, najvećim delom usled pada u Srbiji i BiH, uticao je apsolutni i relativni pad ove grupacije zemalja čije su se i unutrašnje industrijske veze pokidale.

Udeo zemalja SFRJ u svetskoj dodatoj vrednosti u industriji bio je 0,46% u 1970, dostigao je maksimalan udeo od 0,66% u 1979. godini i 0,65% u 1989, da bi u 1993 (0,23%) i u 2000 (0,19%) udeo bio na minimumu. Udeo je rastao do 0,28% u 2008. uz pad na 0,22% u 2010.

Udeo Hrvatske u dodatoj vrednosti industrije u 2010. godini bio je 0,069%, Slovenije 0,067%, Srbije 0,047%, BiH 0,02%, Makedonije 0,012% i Crne Gore 0,003%.

U 2010. godini zbirna vrednost industrije u BJR, u iznosu od 31,3 milijarde dolara, bila je manja od nominalne vrednosti u 1989. godini, kada je bila 34,1 milijardi dolara. U odnosu na 1989 dolarska vrednost industije povećana je u Sloveniji za 34,4%, u Hrvatskoj za 30,6%, dok je smanjena u Makedoniji za 17,1%, Crnoj Gori za 22,3%, BiH za 34,5% i u Srbiji za 43,6%.

Srbija je od 1970 do 1992 godine imala najveću dodatu vrednost u industrijskoj proizvodnji, da bi u 1993 i 1994, a zatim i u 2009 i 2010 godini Hrvatska izbila na prvo mesto. Slovenija je imala najveću dodatu vrednost u industriji od 1996 do 2008 godine. U 1995 je Srbija imala najveću dodatu vrednost.

Poslednji grafikon prikazuje kretanje dodate vrednosti u industriji u Srbiji, Mađarskoj i Bugarskoj, kao uporedivim zemljama po broju stanovnika. Do 1978. godine Srbija je imala manju industrijsku dodatu vrednost u odnosu na obe zemlje da bi u 1978 i 1979 bila ispred Bugarske, a u 1980 i 1981 ispred obe države što se još ponovilo 1988 (ispred Mađarske) i 1989 (ispred obe).  Bugarska je u 1991 godini imala slom industrijske proizvodnje i do 2000 je imala manju industrijsku dodatu vrednost od Srbije od kada imaju sličan rast. Mađarska je nakon 1990 godine utrostručila dodatu vrednost u industriji i uporediva je sa zbirnom vrednošću dodate vrednosti u Hrvatskoj, Srbiji i Bugarskoj.

Udeo Srbije u svetskoj dodatoj vrednosti industrije iznosio je 0,151% u 1970. godini, povećan je na 0,21% u 1979, i bio je rekordnih 0,228% u 1989. godini, da bi do 1994. godine bio smanjen na 0,07%, i 2000. na 0,036%. Povećan je na 0,069% u 2008. da bi u 2010. bio oboren na 0,047%

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>