Home » z Miša Ivanović » DRUŠTVO (prvi deo)

DRUŠTVO (prvi deo)

(teorija kolektivnog dejstva)

 

Dugo se smatralo da je država jedina sposobna da proizvodi javna dobra. Uengleskoj ekonomskoj literaturi se dugo provlačio
primer, da nema države ko bi gradio svetionike. Ronald Coase je istraživao tu temu i utvrdio da ni jedan svetionik u Engleskoj nije napravila država, gradili su ih udruženja trgovaca, mornara, mesno stanovništvo…, i predavali državi na upravljanje. Fridrich Hayek je u svojoj knjizi:  istorija novca, otkrio da su svi novčani sistemi koje je osnivala država propli. Novac koji danas koristimo je nastao iz privatnih bankarskih sistema, i to se lako vidi, na novcanicama je napisano da za njih garantuje nacionalna banka, a ne država. Milicija, vojska, vatrogasna služba…i još mnogo toga što se smatra monopolom države je nastalo iz privatнe incijative i danas postoje kao privatna incijativa. Pored državne milicije rade i privatni detektivi i službe obezbeđenja, imamo i private armije, od blekvotera u SAD do vojnih formacija Gasproma u Rusiji, i sve one rade po  zakonu.

Ekonomisti  su od 18tog veka pa sve do polovine 20tog smatrali da samo država može proizvoditi javna dobra, sada znamo da su grešili. Javna dobra mogu proizvoditi i grupe građana, različita dobra i pod različitim uslovima. Mancur Olson u knjizi:  logika kolektivnog dejstva je objasnio kako se to desava i koji problem nastaju. Javna dobra su svima dostupna, kako pokriti
troškove proizvodnje i kako  obezbediti da ih svi članovi grupe snose. Ovaj problem se rešava na razne načine, zavisno od toga kakve grupe se formiraju i kakva javna dobra proizvode.

Vrste javnih dobara: konkurentna  i obštedostupna i njihove kombinacije.

1)      Javni put, on je dostupan svima.

2)     Auto put, on je konkurentno dobro, da bi ga koristio moraš da platiš.

3)     Konkurentna,  dobra do kojih dolaziš kroz konkurenciju sa drugima. Na primer : besplatno visoko školstvo. Da bi upisao fakultet i budžet ti platio školovanje moraš da pokažeš određeni rezultat i na prijemnom i tokom prethodnog  školovanja.
Takmičiš se sa drugim kandidatima.  Ali dokle god postižeš zadati rezultat u toku školovanja niko te ne može skinuti sa budžeta. Primer javnog dobra, konkurentnog  ali posle prijema te niko ne može isključiti iz njegovog korišćenja.

4)     Opšte dostupno: npr. Interfon u zgradi, njega svi stanari zgrade mogu da koriste, ali ga ne mogu koristiti stanari susedne
zgrade. Primer opšte dostupnog dostupa za stanare zgrade, ali  isključuješ iz njegovog korišćenja sve stanare drugih zgrada.

Imamo na kraju četiri vrste javnih dobara, iako to nije baš tako jednostavno ima još i drugih vrsta javnih dobara. Vojska se smatra čistim javnim dobrom i u teoriji bi trebala da brani sve građane države bez izuzetka. Samo ako uzmemo u obzir rat 1999 te videćemo da je Beograd branilo 8 diviziona PVO, a Jagodinu  ni jedan.

Vrste grupa:

1)     Male, kada svi učesnici grupe mogu da komuniciraju neposredno.

2)     Velike, kada učesnici ne mogu komunicirati neposredno.

3)     Homogene, kada su učesnici grupe istog socijalnog, nacionalnog, starosnog …. Sastava

4)     Heterogene, kada su učesnici različitog sastava.

Kad znamo kakve vrste dobara postoje i kakve vrste grupa se formiraju, videćemo da sve te grupe mogu da proizvedu javno dobro i bez učešća države.

1)     Mala, homogena grupa: npr. Stanari zgrade svi penzioneri će se lako dogovoriti da postave interfon u zgradi. Oni se lako
okupe, a kako su i istog socijalnog statusa i shvatanja lako će se dogovoriti.

2)     Mala, heterogena grupa: opet interfon samo što u zgradi pored penzionera žive i dva tajkuna. To će verovatno izgledati ovako: prvo 20 minuta svađe, a onda Boki kaže Mišku, prijatelju daj da damo po pola, ovde smo izgubili više vremena nego što vredi taj interfon. Kada je korist od javnog dobra veća od troškova koje pojedinac snosi on ide na te troškove, a kako je cena novca za Bokija i Miška manja od cene novca penzionera oni će ići na te troškove.

3)     Velika homogena grupa: Velika grupa koja ne može da se skupi i neposredno razgovara, treba da se dogovori i napravi neko javno dobro, na primer sindikat ili udruženje poljoprivrednika. Kako oni to rade? Tu se pojavljuje problem zasto bi  ja platio
članarinu, kada će sindikat ili organizacija poljoprivrednika, uspeti da se izbori za neku pogodnost koju će uživati svi bez obzira dali su članovi ili ne.
Olson je ovaj problem nazvao: ljudi bez karte, i on se rešava tako što se pojavljuju selektivni stimulansi.  Pre 70 godina kada su SAD bili farmerska država, farmer nikako nisu uspevali da organizuju svoje udruženje.  Zašto da platim članarinu kad ću ionako imati koristi od delovanja udruženja. Taj problem je rešen na sledeći način: Farmer hoće na odmor, ali ga krave ne puštaju, ili ode u bolnicu… Udruženje je organizovalo sistem uzajamne pomoći, plaćalo je na hiljade ljudi koji su menjali vlasnike farmi  kada je odsutan i ovo je važilo samo za članove udruženja. Kada su nastali selektivni stimulansi udruženje se brzo proširilo i za dve godine skupilo 26 miliona članova.

4)     Velika heterogena grupa: Izbori su najbolji primer velika heterogena grupa proizvodi vladu i parlament, vlast zemlje. U
instintucionalnoj ekonomija ova pojava se zove: paradoks učestvovanja na izborima. Glas pojedinca nista ne vredi gubi se među milionima drugih glasova, a kakva će se vlast formirati posle izbora i kakvu će politiku voditi niko ne zna. Sociolozi su utvrdili da nema nikakvog racionalnog razloga da građani izađu na izbore, ali oni to ipak rade. Za sada nema odgovora zašto građani
izlaze na izbore, ali ima nekoliko teorija. Sada je najraširenija teorija da su izbori igra sa neizvesnim rezultatom. To je I suština demokratije, strogo utvrđena procedura sa neizvesnim rezultatom. Građani izbore ne primaju kao trošak nego kao igru, isto kao i odlazak na utakmicu.

Vidimo da građani udruženi u različite grupe mogu pod određenim uslovima da proizvode javna dobra. Samo je mnogo teže formirati grupe koje će proizvoditi javna dobra. Ali o tome u sledećem tekstu.

Ronald Coase: http://en.wikipedia.org/wiki/Ronald_Coase

Friedrich hayek: http://en.wikipedia.org/wiki/Friedrich_Hayek

Mancur Olson; http://en.wikipedia.org/wiki/Mancur_Olson

13 Komentara na DRUŠTVO (prvi deo)

  1. …Ekonomisti su od 18tog veka pa sve do polovine 20tog smatrali da samo država može proizvoditi javna dobra, sada znamo da su grešili. Javna dobra mogu proizvoditi i grupe građana, različita dobra i pod različitim uslovima. Mancur Olson u knjizi: logika kolektivnog dejstva je objasnio kako se to desava i koji problem nastaju. Javna dobra su svima dostupna, kako pokriti
    troškove proizvodnje i kako obezbediti da ih svi članovi grupe snose…

    1 i 2 industrijska revolucija su potekle iz protestantskih zemalja (Engleske i SADa) jer je tada bio dovoljno oformljen privatni kapital u materijalnom i intelektualnom smislu. Sve ove drzave su protestantske vjere a on zahtjeva red, rad i disciplinu u sluzbi stjecnja materijalnog dobra.
    Znaci prvo se stekla svijest kako novac nastaje a to je ono najvaznije a tu je privatni sektor odigrao ulaogu a ne drzava.
    U PIGS drzava je svijest njihovih gradjana i politicara jeste da da drzava krava muzara koja treba da pase tudju travu.
    Moderna gradjanska drzava je posljedica protestanskog sistema jer ona sluzi upravo za zastitu privatnog kapitala.

    • Pisacu i o ulozi religije na formiranje drustvene svesti. Ali je srtvar u ekonomskom polozaju crkve u drustvu. Protestansku crkvu moze svako da napravi, tu nema nikakve hearhije i centralizacije, tako da te crkve nisu vezane za drzavu zive od priloga vernika. Kako je vernici finansiraju tako se i propoved svodi na to> bogatite se ljudi sto ste vi bogatiji to veci prilog mozete da date./

      U Pravoslavlju se crkve direktno finansiraju iz budzeta, nisu vezane finansijski za vernike, zato se njihovo ucenje svodi nemojte da se bunite i nista ne menjajte, jer ako se vladajuci establisment promeni to moze da pogorsa nas finansijski polozaj.
      2009te je u Moskvi odbranjena doktorska disertacija sa uticajem religije na razvoj drustva i veoma je negativna za pravoslavnu crkvu,

      • Gosn. Mišo
        Kada u Americi i Engleskoj pobedi komunizam onda vi ovde slobodno napadajte SPC, a hvalite protestante. Do tada takvi komentari biće brisani, a mišljenja neće biti.

  2. Jos na pocetku kad sam poceo da pisem rekao sam da cu se pozvati na jednu doktorat odbranjen na MGU 2009te. Doktorat je o uticaju religije na formiranje drustva i veoma je nepovoljan po pravoslavnu crkvu. Objasnjava zasto su najbogatije pravoslavne drzave Grcka i Kipar, u mnogo gorem stanju od najsiromasnijih katolickih Spanije i Portugalije. Kakav je uticaj protestantske, muslimanske i ateistickih drustava na ekonomiju. Pravoslavlje je na zadnjem mestu i ja tu nisam kriv sto je to tako. Ja za sve sto citiram ostavim i odakle su izvori pa cu i za ovaj stav.

    Ako neces da objavis kazi da ne pisem vise.

  3. I to sto je danas uhapsen pop SPC u Ljubljani koji je ukrao 800000eura, a drugi u Kovinu koji je silovao 12togodisnju devojcicu, nisam ja izmislio.

  4. Mišljenje o tezi (teoriji kolektivnog dejstva)
    Polemika: Administrator-Misa,
    Treći primar, velike “homogene grupe” zajednice.
    Kolektivno demokratsko dejstvo i utucaj religije na formiranje društvene svesti. Dve suprostavljene doktrine u okviru sekularne demokratije dovoljno nepotkrepljene temeljnim argumentima.
    Prilažem raspravi jedan izvod iz ogleda Nikolaja Berđajeva napisanog pre 100 godina, koja se tek u ovo naše vreme jasno kristalizuju i dobija na aktuelnosti.
    Berđajev beleži.
    Demokratija ima sekularni karakter i ona je suprotna svekom sekularnom društavu, jer je formalna, bez sadržine i skeptična. Istina je sakralna i društvo utemeljeno na istini, ne može biti isključivo sakralno društvo. Sekularna demokratija znači otpad od ontoloških osnova društva, otpad društva čovečijeg od Istine. Oni hoće politički urediti društvo tako, kao da istine ne bi ni bilo, to je temeljna pretpostavka čiste demokratije. U osnovi demokratske ideje leži humanističko potvrđivanje čovekovo, a to će reći, da čovečija volja mora upravljati čovečija društva, i treba odstraniti sve, što smeta izjavljenju te čovečije volje, i konačnom njegovom gospodstvu. Time se poriču duhovni temelji ljudskog društva, koje leži dublje od formalne izjave čovečije volje te se strovaljuje sav hijerarhijski poredak ljudskog društva. Demokratija je psihologizam, suprotan svakom ontologizmu.
    PS.
    Demokratija je nesposobna da ispoveda apsolutnu istinu i taj relativizam će završiti u raspadu organskog jedinstva društvenih zajednica!

    • Gresis! Bili su izbori pre neki dan i milioni su otisli da glasaju, iako nema nikakvog racionalnog razloga da to rade.

      Uticaj religije na drustvo zavisi od nacina finansiranja crkve! Katolicka crrkva moze biti krajnje desno orjentisana (Hrvatska) do krajnje levice (latinska amerika). U Hrvatskoj je drzavna u L.Americi narodna.

      Isto je i sa islamom u S. Arabiji je drzavna i oslonac vladajucoj dinastiji. u Maleziji je narodna i igra pozitivnu ulogu. Malezija ce biti prva muslimanska drzava medju visokorazvijenim drzavama.

      Tamo gde se crkva finansira prilozima gradjana igra pozitivnu ulogu u ekonomskom razvoju. Tamo gde je finansiranje od strane drzave ona je jedan od nosilaca socijalne skleroze i kocnicar promena.

      Mancure Olson knjiga uspon i pad nacija, sve to objasnjeno na primeru Rusije. http://en.wikipedia.org/wiki/Mancur_Olson

      To se danas smatra naucnom istinom i objasnjeno u masi ekonomskih radova, a to sto se nekome to ne svidja ne menja cinjenicu da je to tako.

      • Žao mi je što ne razumeš suštinu ideje. Pojmovi su dosta apstraktni pa samim tim i iskaz je dosta dubok. Ovde se radi o pogrešnom smeru kretanja nacija a ne o slobpdi jedinki. Jedinka ima svoju referantnu tačku (cilj) koji projektuje po meri svoje glave. Dok glasači imaju kolektivnu ideju koja ignoriše pojedinca.Dok kolektivna ideja, koja pobeđuje na izborima ne sadrži u sebi apsolut koji obavezuje,već je to prost zbir većinski istih idejnih pristalica koju prihvataju propagiranu ideju kreatora “sretne” budućnosti gomile! Normalno, kreatori su iznad gomile.

        • U svakom drustvu imas elitu koja kreira kretanje drustva. Samo je pitanje kako se stvara ta elita i kakve ciljeve ima. Soocijalna skleroza je upravo pojava kada elita uspeva da izvlaci rentu za sebe bez obzirana stanje nacije. Socijalna prohodnost je kljuc promena, kako obezbediti da se elita stalno osvezava novim ljudima i idejama i da njihovi ciljevi budu vezana za dobrobit nacije a ne elite. Stalni izbori (svake 4 godine) ne obezbedjuju, cak smetaju da cilj elite bude dobrobit nacije. Mislim da se tu slazemo. I to je objasnjeno u ekonomskoj teoriji samo se ne uklapa sa, nazovi demokratijom, pa se obilazi u sirokom krugu. Da bi elita vezala svoje interese sa nacionalnim potrebno je da bude na vlasti bar 10 godina neprekidno. Ni jedna od novoindustrijalizovanih zemalja nije demokratija u zapadnom pojimanju te reci, ali je donela blagodet svom narodu.

  5. Apsolutno, evo to su skontali i u Bosni.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>