Tag Archives: Књижевност

Препорука за читање: Смиља Аврамов „Трилатерална комисија – Светска влада или светска тиранија“

Живимо у интересантним данима и недељама, па можда чак и месецима, када се разоткрива мрачна страна владара из сенке у писмима Џефрија Епштајна (на пример: линк). Клинтонови, Мирослав Лајчек и ко зна колико моћних људи налази се у овим писмима, а који су утицали на несрећну судбину Србије у претходних 35 година. Ова светска афера подсећа ме на књигу Џона …

Pročitajte Još »

Џорџ Орвел о освети

Освета је чин који желите да извршити кад сте немоћни и зато што сте немоћни: чим је осећај немоћи уклоњен, и сама та жеља ишчезава. Ко не би 1940. скочио од радости на помисао како SS-официре шутирају и понижавају? Али кад је то постало могуће, само је јадно и одвратно. Када је Мусолинијев леш изложен јавности, прича се да је …

Pročitajte Još »

Bruce Springsteen „Streets of Minneapolis“

https://music.youtube.com/watch?v=GDaPdpwA4Iw [Verse 1]Through the winter’s ice and coldDown Nicollet AvenueA city aflame fought fire and ice‘Neath an occupier’s bootsKing Trump’s private army from the DHSGuns belted to their coatsCame to Minneapolis to enforce the lawOr so their story goes[Verse 2]Against smoke and rubber bulletsIn the dawn’s early lightCitizens stood for justiceTheir voices ringin’ through the nightAnd there were bloody footprintsWhere …

Pročitajte Još »

Џорџ Орвел о империји и домороцима

Осврнуо сам се ка људима који су ме пратили у стопу. Била је то непрегледна гомила од бар две хиљаде људи, и непрестано је расла. Закрчила је пут с обе стране, колико сам могао да видим. Гледао сам у то море жућкастих лица у одећи дречавих боја, срећних и узбуђених због ове мале забаве, и сва та лица била су …

Pročitajte Još »

Велс о агентима за некретнине

Али било је лудо од Кипса што почиње да гради кућу. Он је то чинио из необичне мржње према агентима за продају кућа која га је обузела. То је, без сумње, врло рђава и неправедна мржња, али посао романсијера нису етички принципи него чињенице. Свако мрзи агенте за продају кућа јер они сваког оштете. Сви остали позиви нешто дају и …

Pročitajte Još »

Образовање помоћу лажних диплома у Викторијанско доба

„Кевендишова Академија“, школа коју је нарочито одабрала Кипсова мати, била је смештена у једној оронулој приватној кући у делу Хејстингса најудаљенијем од мора. Звала се „Академија за младе џентлмене“… Њен „управник“ било је мршаво, дуго створење, немарно по схватању и нарави, које се прогласило на табли са позлаћеним словима на њеној предњој површини за Џорџа Гордена Вудроуа, чл. Н. Др., …

Pročitajte Još »

Приватна својина против личности

У цивилизацији која је потпуно материјалистичка и која се заснива на приватној својини разумљиво је да је приватна својина уздигнута изнад душе, да се злочини против ње сматрају много озбиљнијим него злочини против личности. Измрцварити своју жену и сломити јој неколико ребара, то је ситан преступ у поређењу са спавањем под ведрим небом због тога што човек нема чиме да …

Pročitajte Još »

Црне стотине Гвоздене пете

А онда, без икакве опомене, дигла се једне ноћи руља, с америчком заставом на челу и певајући родољубиве песме, и запалила велике радионице и просторије Пута и потпуно их уништила. Град Џирард, у Канзасу, био је тих, миран град. Тамо никад није било радничких нереда. Пут је плаћао највише наднице и био је у ствари кичма града, пошто је давао …

Pročitajte Još »

Шопенхауер о мушкарцима у шездесетим

Самоћа је удес свих значајних духова; они ће у њој каткад уздисати, али ће је увек, као од два зла мање, изабрати. Што пак човек више стари, биће у тој ствари sapere aude[1] све лакше и природније, а у шездесетим годинама је нагон ка самоћи одиста природан, шта више нека врста инстикта. И одиста се тада све удружује да тај …

Pročitajte Još »

Шопенхауер о самоћи

Бити сам себи довољан, бити сам себи све и сва, и моћи казати: omnia mea mecum porto[1], сигурно је за нашу срећу најкориснија особина; зато се не може довољно поновити Аристотелова изрека која гласи: срећа је кад је човек сам себи довољан. (То је углавном иста мисао коју је и Шанфор исказао у једном ванредно лепом облику, и која је …

Pročitajte Još »

300 година Комитета 300, Епстајн и Чомски

Када бих био речит, а не бројчан, требало би да почнем да пишем посебну рубрику „Препоруке за читање“, јер сам претходних месеци прочитао пуно вредних књига. Али, на жалост, нисам ни писмен ни речит. Тренутно читам „Комитет 300“ Џон Колмана и видех (тражећи на интернету аутора) да у 2027. години Комитет 300 пуни јубиларних 300 година (по Колману је знатно …

Pročitajte Još »

Крај врле нове Србије у 2026?

„Па зар ви волите да будете робови?“ говорио је Дивљак кад они уђоше. Лице му се било заруменело, очи сијале од страсти и негодовања. „Зар волите да будете бебе? Да, да, бебе. Које брбљају и повраћају. Како вам драго“, додаде он; бес због њихове животињске глупости гонио га је да баца увреде у лица оних које је дошао да спаси. …

Pročitajte Još »

Proljeće je 13. u decembru

Блок 70, 13. децембра 2025 Proljeće je čak i u decembruTrinaestogIli bilo kog drugogProljeće stoji iza barikadeS podignutom rukomZar sumnjaš u svoju djecuMisliš da ne pamteKažiDa li te pitaju za put prema nebuCijena je sigurno visokaKažiDa li te pitaju s bijesom u sebiNe tajeći ništaNe htijući mnogo osim života O čemu razmišlja obrisano liceIzmeđu dva osmijehaI nakanom tamnijom od noći O čemu razmišlja dok …

Pročitajte Još »

Џорџ Орвел о глади

Мој новац је полако копнио – осам франака, па четири, па један, па двадесет пет сантима; а двадесет пет сантима је бескорисно, јер за њих немаш ништа осим новина. Неколико дана живели смо на сувом хлебу, а онда два и по дана уопште нисам јео. То је било гадно искуство. Неки људи посте по три недеље и више, и кажу …

Pročitajte Još »

Орвел: У утроби кита

Сви смо чули за причу о Јони и киту. Наравно, створење које је прогутало Јону било је риба, како је и описано у Библији, али је деца често мешају с китом, па се тај делић дечјег језика по навици преноси у каснији живот, што значи да је мит о Јони дубоко урезан у нашу подсвест. Сама помисао на боравак у …

Pročitajte Još »

Џорџ Орвел о колонијалној управи

Преовладава мишљење да су људи „на истуреним положајима Империје“, ако ништа друго, барем способни и вредни. То је заблуда. Осим у техничкој служби – у секретаријату за шуме, у секретаријату за јавне радове и слично – не постоји права потреба да британски службеници у Индији компетентно обављају свој посао. Ретко ко међу њима ради онолико напорно или паметно као управник …

Pročitajte Još »

Солжењицин о оптимизму и срећи

И ко је оптимиста? Онај који каже: свагде је лоше, код нас је добро, ми смо имали срећу. И срећан је оним што има, и не пропиње се. А ко је песимиста? Онај који каже: свагде је дивно, свагде је боље, једино је код нас лоше. И непрестано га мучи властита судбина.

Pročitajte Još »

Џорџ Орвел о најчуднијем типу: Србину

У особљу је било лопова, па кад оставиш новац у џеповима сакоа, обично би нестао. Вратар, који нам је исплаћивао надницу и претраживао нас да нађе украдену храну, био је највећи лопов у хотелу. Од мојих петсто франака месечно, тај човек је успео да ми за шест недеља закине сто четрнаест франака. Тражио сам да ме исплаћују дневно, тако да …

Pročitajte Još »

Дучић о румуској штампи о спољној политици

23. март 1938. Румунска штампа данас не одриче да су демократске пријатељске државе добиле тешке ударце, и да је однос сила поремећен а равнотежа европска коначно пропала. Верују ипак да је и богатство, и геније, и већина у људству на страни демократских држава. Тако исто верује се да су Немци успели заплашити целу Европу, али да нису духовно освојили никога. …

Pročitajte Još »

Пример зашто је тешко, или немогуће, прочитати Хитлера

У ограниченом времену нашег постојања треба доносити мудре одлуке како бити ефикасан и задовољан. Економија је наука о алтернативним трошковима: да би смо уложили ресурсе у једну активност, морамо се одрећи друге активности. У овом одлучивању о улагању формирају се цене (релативне реткости) и размена. Уколико сам одлучио да утрошим своје ограничено време на читање Хитлеровог Мајн Кампфа, одрекао сем …

Pročitajte Još »

Солжењицин: месо

Двојица, Хоробров и Нержин, који су се успели мало огледати око себе, нису исто тако гледали липе, него стране затвореног комбија, да виде какве је боје. Њихова је радозналост била награђена. Одавно је прошло време кад су челичносиви или црни затворски комбији шврљали градским улицама, изазивајући ужас међу грађанима. Након рата, идеја да се црне марице граде тачно као комбији …

Pročitajte Još »

Солжењицин: Одрази на води

               На површини бистрог тока нећеш видети одразе, ни оне што су близу, ни оне далеке, чак ни кад ток није мутан, чак ни кад нема пене – у непрестаном мрешкању струје, у неуморној смени воде, одрази су варљиви, нејасни, мутни.                Тек кад ток, после река и река, стигне у мирно широко ушће, или пред браном каквом застане, или …

Pročitajte Još »

Солжењицин: Нержин

У једном одломку у Деведесет три од Victora Hugoa, Лантенац сједи на пјешчаној дуни. Он истовремено види неколико звоника и свако звоно је у покрету. Сва звона звоне за узбуну, али олујни вјетар односи звук, и он ништа не чује. На исти тај начин, захваљујући неком чудноватом унутарњем осјетилу, Нержин је већ од првих младеначких година слушао то нијемо звоно …

Pročitajte Još »

Браћа Карамазови: Аљошин говор дечацима

Господо, хтео бих да вам кажем овде, управо на овом месту, коју реч. – Дечаци су га опколили и одмах уперили у њега пажљиве погледе пуне очекивања. – Господо, ускоро ћемо се растати. Ја сам сада извесно време са двојицом браће, од којих ће један поћи у прогонство, а други лежи на самрти. Али ускоро ћу напустити овдашњи град и, …

Pročitajte Još »

СФРЈ у 1980: где је било највише књига по општинама?

У библиотекама СФРЈ у 1980. години било је незнатно више књига од броја становника: 23,5 милиона према 22,5 милиона, те је однос био 1.046 књига на 1.000 становника. Библиотеке нису постојале у 24 општина и то у Хрватској 16, у Црној Гори четири, у БиХ три и једна у Македонији. Највише књига било је у Београду, па Загребу, Љубљани, Скопљу, …

Pročitajte Još »

Стаљин о Титу

Тада опази на ниском столићу крај отомана књигу у јефтином џепном издању с црвеним и црним корицама. Истог тренутка сјетио се што га је оно забољело у грудима, што га је пекло, што му је покварило рођендан: особа која му је још и дана сметала и која није била уклоњена – Тито! Тито! Како се то могло догодити? Како се …

Pročitajte Još »

Основа герилског ратовања

Оружана победа кубанског народа над Батистином диктатуром није била само тријумф херојства, како су извештавале светске новине; она је такође наметнула промену старих догми које се тичу понашања народних маса Латинске Америке, што је јасно показало способност људи да се герилским ратовањем ослободе власти која их тлачи.                Сматрамо да је Кубанска револуција дала допринос кроз три основне лекције за …

Pročitajte Još »