Tag Archives: Књижевност

Борис Пастернак: модерне болести

У наше време веома су учестале микроскопске форме срчаних удара. Оне нису све смртоносне. У неким случајевима људи преживе. То је болест најновијег времена. Ја мислим да су њени узроци моралног порекла. Од огромне већине нас захтева се непрекидна хипокризија, доведена до система. Не можеш се без последица по здравље из дана у дан понашати супротно од онога како осећаш; …

Pročitajte Još »

Пастернак о сахранама и одрастању

Пре десет година, кад су сахрањивали његову маму, Јура је био још сасвим мали. До овог часа сећао се како је неутешно плака, сатрвен болом и ужасом. Тада оно главно није било у њему. Тада једва да је и био свестан да он сам, Јура, постоји као нешто посебно што има свој интерес и своју вредност. Тада је главно било …

Pročitajte Još »

Пастернак о Васкрсењу

Васкрсење. У оном најгрубљем облику у којем се даје ради утехе слабима, та идеја ми је страна. И Христове речи о живима и мртвима ја сам одувек другачије схватао. Где да сместите то мноштво скупљано хиљадама година? За њих би васиона била мала, и Бог, добро и смисао морали би да напусте свет. Угушили би се у тој похлепној гужви. …

Pročitajte Još »

Замјатин: Јединствена Држава и фантазија

Радујте се, Јер сте од данас ви – савршени! До данашњег дана ваша чеда, механизма, били су савршенији од вас. По чему? Свака искра динамомашине јесте искра најчистијег разума; свако кретање клипа јесте беспрекорни силогизам. Али зар и у вама није исто такав непогрешиви разум? Филозофија дизалица, преса у пумпи јесте – довршена и јасна као круг шестара. А зар …

Pročitajte Još »

Пастернак о Христу и историји

Да, стварно – причајте како су вас рачшинили. Сигурно су вас заплашили? Јесу ли вас анатемисали, а? Зашто бисмо скретали. Уосталом, што да не. Анатема? Не, сада не проклињу. Било је непријатности, а има и последица. На пример, не може се дуго у државну службу. Не пуштају у престонице. Али, то су ситнице. Да се вратимо на предмет разговора. Рекао …

Pročitajte Još »

Драгиша Васић и Вилхем Канарис, трагичне и сличне судбине

Ове две историјске личности подудариле су ми се по времену читања, од првог његове књиге написане по завршетку Великог рата, а другог као централне личности књиге A.C. Brown-a „Прислушкујте Хитлера“, и тајнама Другог светског рата, откривених 30 година по његовом завршетку. Биографије ове двојице трагичара могу се прочитати пратећи: https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%88%D0%B0_%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%9B https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%B8%D0%BB%D1%85%D0%B5%D0%BB%D0%BC_%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%81 Обојица су завршили живот пар дана пред завршетак Другог …

Pročitajte Još »

Велс: Говор социјалисте

Ја говорим о срећи – рече Мастерман. – Можете учинити сваковрсне ствари с пуном пушком у Хемерсмит Бродвеју, али стварно ништа што вас или кога било другог може учинити врло срећним. За срећу је потребан уређен свет пре новца или својине или било које од оних ствари које имају неку стварну вредност, а овај свет, кажем вам, безнадежно је изашао …

Pročitajte Još »

Драгиша Васић о Србима 1

Живот великих вароши, што их је посећивао, изгледа му да разједињује, отуђује, спутава људе, па је редовно преузносио наше интимне, скоро сродничке односе по селима и малим варошима, „где се слободно дише“. Он сматра: да се у великим варошима губи оно оригинално једног народа, његова национална боја, јер се у њима „слеже свет са свих страна“ и тако се уноси …

Pročitajte Još »

Џорџ Орвел Curriculum vitae

Родио сам се 1903. у Мотихарију, Бенгал, као друго дете у англо-индијској породици. Школовао сам се у Итону између 1917. и 1921, јер сам имао среће да добијем стипендију. Али нисам био марљив студент и ништа нисам тамо научио, нити мислим да је Итон одиграо значајну улогу у мом животу. Од 1922. до 1927. радио сам у индијској империјалној полицији …

Pročitajte Još »

Замјатин: Последња бајка о Фити

А био је такође у граду и премудри апотекар: он је створио човека, али не као што смо ми грешници, него га је направио у стакленој тегли, па шта онда уопште није знао? И наредио Фита да му доведу апотекара. „Кажи ти мени молићу лепо: зашто је мом становништву досадно у слободно време?“ Премудри апотекар погледао кроз прозор: неке куће …

Pročitajte Još »

Пастернак о јеврејском наслеђу

Гледано појединачно, сва кретања на свету била су срачунато трезвена, а у општој сложености – безразложно пијана од заједничке животне бујице која их је сједињавала. Људи се труде, паште, покретани механизмом сопствених брига. Али, механизми не би дејствовали кад њихов основни регулатор не би било осећање неке више безбрижности. Ту безбрижност је давао осећај повезаности људских егзистенција, увереност у њихово …

Pročitajte Još »

Дејв Егерс: Један дијалог

Мерсер је погледао испред себе, а затим се нагнуо назад. „Меј, никада раније нисам тако снажно осећао да нека секта преузима свет. Је л` знаш шта су хтели пре неки дан да ми продају? Мада је могу опкладити да је то на неки начин повезано с Кругом. Да ли си чула за Кућка? Када помоћу телефона скенираш своју кућу како …

Pročitajte Još »

Будућност која нам је пребрзо дошла: Егерсов „Круг“

Главни напредак, о чему је Бејли зинговао на сваких неколико сати, било је невероватно ширење броја изабраних лидера у Сједињеним Државама и широм света који су се одлучили да буду транспарентни (да имају уграђене камере које снимају 24 сата – МЗ). Било је то, према мишљењу већине, показатељ незаустављивог напретка. Када је Сантосова објавила да ће бити транспарентна, медији су …

Pročitajte Još »

Бредбери: Ватрогасци спаљивачи књига

Хајде сад да пређемо на мањине у нашој цивилизацији, хоћемо ли? Што је бројније становништво, више је мањина. Немој да стајеш на жуљ љубитељима паса, љубитељима мачака, лекарима, адвокатима, трговцима, шефовима, мормонима, баптистима, унитаријанцима, другом поколењу досељених Кинеза, Швеђана, Италијана, Немаца, Тексашанима, Бруклињанима, Ирцима, људима из Орегона или Мексика. Људи у овој књизи, у овом комаду, у овој ТВ серији …

Pročitajte Još »

Карел Чапек: Рат људи и даждевњака – најава вештачке интелигенције пре 90 година

Карел Чапек је овај дистопијски роман написао пре тачно 90 година – 1936. године. Довољно је прочитати полеђину књиге па схватити је као најаву вештачке интелигенције. А шта је још у овој књизи интересантно, потребно је сазнати њеним читањем. „Човеколики даждевњаци, које ексцентрични капетан открива далеко у Индијском океану, уз помоћ фондова богатог индустријског синдиката шире се читавим светом. Они …

Pročitajte Još »

300 година Гуливерових путовања

Друга тема била су Гуливерова путовања, његова омиљена књига из детињства, која је представљала „вороватно најразорнији напад на људско друштво који је икада написан“. Орвел је мислио да је низ сатиричних утопија Џонатана Свифта из 1726. године био изузетно важан за савремено доба. У наставку есеја описао је трећи део књиге као „изванредно јасно предвиђање полицијске државе крцате шпијунима, са …

Pročitajte Još »

Моја 1984. и 30 књига које вреди прочитати

Те давне 1984. године сећам се као „Орвеловске“, мада тада нисам знао шта тај израз значи, а сећам се и Бруса Спрингстина и изласка албума „Born in the USA“. Након 42 године Брус Спрингстин опет је „прашио“ са „The War“  и „Born in the USA“ у Минеаполису, где су убијене две особе због отпора властима, а Брус опет позива на …

Pročitajte Još »

Солжењицин: визита код онколошких пацијената

Оне најтеже случајеве на оваквој визити нису могли решавати; требало је појединца посебно позвати и посебно се њиме позабавити. На визити се није могло отворено рећи какво је стање и јасно се међусобно договорити. Овде чак није могао ни за кога рећи да му се стање погоршало, него би само напоменуо да се „процес мало заоштрио“. Све је требало говорити …

Pročitajte Još »

Џорџ Орвел о модерном спорту

Опсесија спортом у Енглеској је врло раширена појава, али још су жешће страсти у неразвијеним земљама које су тек однедавно добиле своје репрезентације и где је национализам нарочито наглашен. У земљама као што су Индија и Бурма, фудбалске утакмице увек обезбеђује полиција. У Бурми сам видео како су навијачи у одлучујућем тренутку пробили полицијски кордон и онеспособили голмана противничког клуба. …

Pročitajte Još »

Џорџ Орвел о приватном образовању у Енглеској

Успут, постоји огроман број приватних школа у Енглеској. Другоразредне, трећеразредне, четврторазредне (Ringvud haus је била представник четврторазредне школе), постоји их десетак и двадесетак у сваком лондонском предграђу и сваком провинцијском градићу. У сваком датом тренутку има их негде око десет хиљада, од којих је тек мање од хиљаду подложно државној инспекцији. И мада су неке од њих боље од неких …

Pročitajte Još »

Џорџ Орвел о слободи (у Америци)

Ипак, прилично је чудно изигравати Витменовог двојника тридесетих година двадесетог века. Можда ни сам Витмен, да је жив, не би данас написао Влати траве, нити било шта у том стилу. На крају крајева, он каже „прихватам“ али постоји драстична разлика између прихватања сада и прихватања онда. Витмен је писао у доба великог благостања, у земљи у којој је слобода била …

Pročitajte Još »

Џорџ Орвел о губитку вере

Незапосленост не значи само губитак посла. Увек се нађе неки посао, чак и у најгорим временима. Проблем је у томе што човек нема више у шта да верује. Од тридесетих година наовамо, није се појавило ниједно занимање које би имало неког смисла, осим можда научних истраживања, уметности и политике левице. Критика западне цивилизације достигла је свој врхунац, као и свеопште …

Pročitajte Još »

Џорџ Орвел о енглеским русофилима

… показало се да руска спољна политика није ништа мање агресивна од политике осталих великих сила. Склапање савеза, промене фронта и други маневри само су део њихове борбе за моћ, која стално захтева нова правила игре. Сваки пут кад Стаљин  одлучи да промени савезнике, мења се и марксистичка идеологија, долази до наглих и неочекиваних политичких заокрета, чистки, потказивања, уништавања партијске …

Pročitajte Još »

И у тренутку када је сазнао, престао је да зна – о читању књига и зрелости читаоца

Овом реченицом се завршава „Мартин Идн“ Џек Лондона, а мени се она стално враћа у свест већ више од 40 година, а да нисам знао да је из овог романа. Знао сам да је из књиге Џека Лондона, али сам претпостављао да је из Белог очњака или Зова дивљине. Ако сам само њу из целог романа запамтио, то значи да …

Pročitajte Još »

Препорука за читање: Смиља Аврамов „Трилатерална комисија – Светска влада или светска тиранија“

Живимо у интересантним данима и недељама, па можда чак и месецима, када се разоткрива мрачна страна владара из сенке у писмима Џефрија Епштајна (на пример: линк). Клинтонови, Мирослав Лајчек и ко зна колико моћних људи налази се у овим писмима, а који су утицали на несрећну судбину Србије у претходних 35 година. Ова светска афера подсећа ме на књигу Џона …

Pročitajte Još »

Џорџ Орвел о освети

Освета је чин који желите да извршити кад сте немоћни и зато што сте немоћни: чим је осећај немоћи уклоњен, и сама та жеља ишчезава. Ко не би 1940. скочио од радости на помисао како SS-официре шутирају и понижавају? Али кад је то постало могуће, само је јадно и одвратно. Када је Мусолинијев леш изложен јавности, прича се да је …

Pročitajte Još »

Bruce Springsteen „Streets of Minneapolis“

https://music.youtube.com/watch?v=GDaPdpwA4Iw [Verse 1]Through the winter’s ice and coldDown Nicollet AvenueA city aflame fought fire and ice‘Neath an occupier’s bootsKing Trump’s private army from the DHSGuns belted to their coatsCame to Minneapolis to enforce the lawOr so their story goes[Verse 2]Against smoke and rubber bulletsIn the dawn’s early lightCitizens stood for justiceTheir voices ringin’ through the nightAnd there were bloody footprintsWhere …

Pročitajte Još »

Џорџ Орвел о империји и домороцима

Осврнуо сам се ка људима који су ме пратили у стопу. Била је то непрегледна гомила од бар две хиљаде људи, и непрестано је расла. Закрчила је пут с обе стране, колико сам могао да видим. Гледао сам у то море жућкастих лица у одећи дречавих боја, срећних и узбуђених због ове мале забаве, и сва та лица била су …

Pročitajte Još »

Велс о агентима за некретнине

Али било је лудо од Кипса што почиње да гради кућу. Он је то чинио из необичне мржње према агентима за продају кућа која га је обузела. То је, без сумње, врло рђава и неправедна мржња, али посао романсијера нису етички принципи него чињенице. Свако мрзи агенте за продају кућа јер они сваког оштете. Сви остали позиви нешто дају и …

Pročitajte Još »

Образовање помоћу лажних диплома у Викторијанско доба

„Кевендишова Академија“, школа коју је нарочито одабрала Кипсова мати, била је смештена у једној оронулој приватној кући у делу Хејстингса најудаљенијем од мора. Звала се „Академија за младе џентлмене“… Њен „управник“ било је мршаво, дуго створење, немарно по схватању и нарави, које се прогласило на табли са позлаћеним словима на њеној предњој површини за Џорџа Гордена Вудроуа, чл. Н. Др., …

Pročitajte Još »

Приватна својина против личности

У цивилизацији која је потпуно материјалистичка и која се заснива на приватној својини разумљиво је да је приватна својина уздигнута изнад душе, да се злочини против ње сматрају много озбиљнијим него злочини против личности. Измрцварити своју жену и сломити јој неколико ребара, то је ситан преступ у поређењу са спавањем под ведрим небом због тога што човек нема чиме да …

Pročitajte Još »

Црне стотине Гвоздене пете

А онда, без икакве опомене, дигла се једне ноћи руља, с америчком заставом на челу и певајући родољубиве песме, и запалила велике радионице и просторије Пута и потпуно их уништила. Град Џирард, у Канзасу, био је тих, миран град. Тамо никад није било радничких нереда. Пут је плаћао највише наднице и био је у ствари кичма града, пошто је давао …

Pročitajte Još »

Шопенхауер о мушкарцима у шездесетим

Самоћа је удес свих значајних духова; они ће у њој каткад уздисати, али ће је увек, као од два зла мање, изабрати. Што пак човек више стари, биће у тој ствари sapere aude[1] све лакше и природније, а у шездесетим годинама је нагон ка самоћи одиста природан, шта више нека врста инстикта. И одиста се тада све удружује да тај …

Pročitajte Još »

Шопенхауер о самоћи

Бити сам себи довољан, бити сам себи све и сва, и моћи казати: omnia mea mecum porto[1], сигурно је за нашу срећу најкориснија особина; зато се не може довољно поновити Аристотелова изрека која гласи: срећа је кад је човек сам себи довољан. (То је углавном иста мисао коју је и Шанфор исказао у једном ванредно лепом облику, и која је …

Pročitajte Još »

300 година Комитета 300, Епстајн и Чомски

Када бих био речит, а не бројчан, требало би да почнем да пишем посебну рубрику „Препоруке за читање“, јер сам претходних месеци прочитао пуно вредних књига. Али, на жалост, нисам ни писмен ни речит. Тренутно читам „Комитет 300“ Џон Колмана и видех (тражећи на интернету аутора) да у 2027. години Комитет 300 пуни јубиларних 300 година (по Колману је знатно …

Pročitajte Još »

Крај врле нове Србије у 2026?

„Па зар ви волите да будете робови?“ говорио је Дивљак кад они уђоше. Лице му се било заруменело, очи сијале од страсти и негодовања. „Зар волите да будете бебе? Да, да, бебе. Које брбљају и повраћају. Како вам драго“, додаде он; бес због њихове животињске глупости гонио га је да баца увреде у лица оних које је дошао да спаси. …

Pročitajte Još »

Proljeće je 13. u decembru

Блок 70, 13. децембра 2025 Proljeće je čak i u decembruTrinaestogIli bilo kog drugogProljeće stoji iza barikadeS podignutom rukomZar sumnjaš u svoju djecuMisliš da ne pamteKažiDa li te pitaju za put prema nebuCijena je sigurno visokaKažiDa li te pitaju s bijesom u sebiNe tajeći ništaNe htijući mnogo osim života O čemu razmišlja obrisano liceIzmeđu dva osmijehaI nakanom tamnijom od noći O čemu razmišlja dok …

Pročitajte Još »

Џорџ Орвел о глади

Мој новац је полако копнио – осам франака, па четири, па један, па двадесет пет сантима; а двадесет пет сантима је бескорисно, јер за њих немаш ништа осим новина. Неколико дана живели смо на сувом хлебу, а онда два и по дана уопште нисам јео. То је било гадно искуство. Неки људи посте по три недеље и више, и кажу …

Pročitajte Još »

Орвел: У утроби кита

Сви смо чули за причу о Јони и киту. Наравно, створење које је прогутало Јону било је риба, како је и описано у Библији, али је деца често мешају с китом, па се тај делић дечјег језика по навици преноси у каснији живот, што значи да је мит о Јони дубоко урезан у нашу подсвест. Сама помисао на боравак у …

Pročitajte Još »

Џорџ Орвел о колонијалној управи

Преовладава мишљење да су људи „на истуреним положајима Империје“, ако ништа друго, барем способни и вредни. То је заблуда. Осим у техничкој служби – у секретаријату за шуме, у секретаријату за јавне радове и слично – не постоји права потреба да британски службеници у Индији компетентно обављају свој посао. Ретко ко међу њима ради онолико напорно или паметно као управник …

Pročitajte Još »

Солжењицин о оптимизму и срећи

И ко је оптимиста? Онај који каже: свагде је лоше, код нас је добро, ми смо имали срећу. И срећан је оним што има, и не пропиње се. А ко је песимиста? Онај који каже: свагде је дивно, свагде је боље, једино је код нас лоше. И непрестано га мучи властита судбина.

Pročitajte Još »

Џорџ Орвел о најчуднијем типу: Србину

У особљу је било лопова, па кад оставиш новац у џеповима сакоа, обично би нестао. Вратар, који нам је исплаћивао надницу и претраживао нас да нађе украдену храну, био је највећи лопов у хотелу. Од мојих петсто франака месечно, тај човек је успео да ми за шест недеља закине сто четрнаест франака. Тражио сам да ме исплаћују дневно, тако да …

Pročitajte Još »

Дучић о румуској штампи о спољној политици

23. март 1938. Румунска штампа данас не одриче да су демократске пријатељске државе добиле тешке ударце, и да је однос сила поремећен а равнотежа европска коначно пропала. Верују ипак да је и богатство, и геније, и већина у људству на страни демократских држава. Тако исто верује се да су Немци успели заплашити целу Европу, али да нису духовно освојили никога. …

Pročitajte Još »

Пример зашто је тешко, или немогуће, прочитати Хитлера

У ограниченом времену нашег постојања треба доносити мудре одлуке како бити ефикасан и задовољан. Економија је наука о алтернативним трошковима: да би смо уложили ресурсе у једну активност, морамо се одрећи друге активности. У овом одлучивању о улагању формирају се цене (релативне реткости) и размена. Уколико сам одлучио да утрошим своје ограничено време на читање Хитлеровог Мајн Кампфа, одрекао сем …

Pročitajte Još »

Солжењицин: месо

Двојица, Хоробров и Нержин, који су се успели мало огледати око себе, нису исто тако гледали липе, него стране затвореног комбија, да виде какве је боје. Њихова је радозналост била награђена. Одавно је прошло време кад су челичносиви или црни затворски комбији шврљали градским улицама, изазивајући ужас међу грађанима. Након рата, идеја да се црне марице граде тачно као комбији …

Pročitajte Još »

Солжењицин: Одрази на води

               На површини бистрог тока нећеш видети одразе, ни оне што су близу, ни оне далеке, чак ни кад ток није мутан, чак ни кад нема пене – у непрестаном мрешкању струје, у неуморној смени воде, одрази су варљиви, нејасни, мутни.                Тек кад ток, после река и река, стигне у мирно широко ушће, или пред браном каквом застане, или …

Pročitajte Još »

Солжењицин: Нержин

У једном одломку у Деведесет три од Victora Hugoa, Лантенац сједи на пјешчаној дуни. Он истовремено види неколико звоника и свако звоно је у покрету. Сва звона звоне за узбуну, али олујни вјетар односи звук, и он ништа не чује. На исти тај начин, захваљујући неком чудноватом унутарњем осјетилу, Нержин је већ од првих младеначких година слушао то нијемо звоно …

Pročitajte Još »

Браћа Карамазови: Аљошин говор дечацима

Господо, хтео бих да вам кажем овде, управо на овом месту, коју реч. – Дечаци су га опколили и одмах уперили у њега пажљиве погледе пуне очекивања. – Господо, ускоро ћемо се растати. Ја сам сада извесно време са двојицом браће, од којих ће један поћи у прогонство, а други лежи на самрти. Али ускоро ћу напустити овдашњи град и, …

Pročitajte Još »

СФРЈ у 1980: где је било највише књига по општинама?

У библиотекама СФРЈ у 1980. години било је незнатно више књига од броја становника: 23,5 милиона према 22,5 милиона, те је однос био 1.046 књига на 1.000 становника. Библиотеке нису постојале у 24 општина и то у Хрватској 16, у Црној Гори четири, у БиХ три и једна у Македонији. Највише књига било је у Београду, па Загребу, Љубљани, Скопљу, …

Pročitajte Još »

Стаљин о Титу

Тада опази на ниском столићу крај отомана књигу у јефтином џепном издању с црвеним и црним корицама. Истог тренутка сјетио се што га је оно забољело у грудима, што га је пекло, што му је покварило рођендан: особа која му је још и дана сметала и која није била уклоњена – Тито! Тито! Како се то могло догодити? Како се …

Pročitajte Još »

Основа герилског ратовања

Оружана победа кубанског народа над Батистином диктатуром није била само тријумф херојства, како су извештавале светске новине; она је такође наметнула промену старих догми које се тичу понашања народних маса Латинске Америке, што је јасно показало способност људи да се герилским ратовањем ослободе власти која их тлачи.                Сматрамо да је Кубанска револуција дала допринос кроз три основне лекције за …

Pročitajte Još »