Tag Archives: Први светски рат

Није ми до филмова Заврши се биоскоп. Излазе људи између они клупа. А музика уши да пробије. Шта мислиш о филму стари? – пита ме чувар, неће да сачека да изађемо напоље, на ваздух. Очију ми, мене пита шта мислим о филму, ко да сам ја за то да мислим о филмовима. Кад смо ми у Шумадији мислили о филму? …

Као што је било неизбежно, нарочито у позадини, било је кадгод малих свађа између војника разних народа, али, колико ја знам, српски и француски војници нису се никад свађали.

8. августа 1929. год. у 4.10 сати по подне, враћајући се трамвајем из Топчидера, где сам у друштву свог пријатеља Авда Шахинагића, чиновника из Сарајева, мога госта, био по други пут да разгледам Краљеву економију и њему је покажем лепо уређену, из трамваја, који пролази поред саме виле „Добро Поље“ угледах изнад виле на неколико метара два господина који се …

Приликом коришћења овде приложених бројева о страдалима према презименима треба имати у виду да постоји мноштво методолошких обраничења, а којих ни сам „бројач“ није био свестан. На пример, у бази Првог светског рата налазе се и пописани становници Старе Србије, Косова и Метохије и С. Македоније. Њихов укупан број је релативно мали, али су ипак знатно увећали укупан број презимена, …

Цео тај свет згрнуо је злато лопатом. Многи су били лиферанти савезничких војски.

Једини који су радили на овом фронту, били су Французи и Срби. Срби су одлични војници, али код њих има сувише пуковника, а њихови цивили сувише терају политику. То ипак није сметало да су се они дивно показали. Руски војник је врло храбар, али официри умају много недостатака. Руска аристократија забрањује да синови народа добију официрски чин и официри су …

Читајући „Дипломатске списе“ Јована Дучића, у августу 2025, заинтересовао сам се да прочитам Хитлеров Мајн Кампф, јер је у списима Дучић описивао стање у Европи пред Други светски рат, а које прилично подсећа на данашње стање, у светлу сукоба развијени запад – Русија. Након Хитлера уследила је Нушићева 915-та, па сви преведени романи и есеји Орвела, што је довело до …

Чувена четири вола, опевана у лепој поезији Едмона Ростана и обесмрћена, остала су символ у историји, символ љубави према домовини и верности задатој речи.

Ето тако, брига о части породице беше њихова најгорчија брига у изгнанству. Иако им је смрт њихових у ропству раздирала срце, они су је увек претпостављали срамоти. Ову бригу наш је војник ретко испољавао у разговорима. А у тим разговорима, док се у себи тресао језивим и безумним смехом Бајаца, дотле је, да не би изгледао смешан, чега се више бојао него смрти, често правио духовите досетке на свој сопствени рачун. Да истрају у својим бригама, да издрже у овим душевним мукама, да се достојно и мушки одрже у свима искушењима, Србима је помогао њихов оптимизам. А њихов оптимизам је доследан и неисцрпан онако исто као што беше дубока нада његових предака који се, у малим али челичним четама почетком прошлог века, устрмише на једно царство. Њихова вера у победу Добра над Злим била је непоколебљива и никад никаква искушења нису била у стању да је ослабе. Ми смо уверени да Србе нико не би могао ангажовати за једну неправедну ствар, као што је ретко кога тако лако било придобити за један праведан циљ, ма како тешко било његово извођење. Међу Србима се могло наћи песимиста, за све време ратова, само у оном нездравом делу интелигенције из позадине, и једном делу оно што, школована у Немачкој, бескрајно вероваше у њену ненадмашну моћ. Ми мислимо да је песимизам, у највише случајева, леност. Они што су увек чекали да други за њих све ураде, показивали су се незадоваљни чим њихов безгранична и неумерна очекивања нису била оправдана догађајима. У својој трулој зачмалости они су, да би се показали живи, кројили неостварљиве планове. Такви планови рушили су се наизменично, обарајући стално њихове наде. То су они исти, уосталом, што су од народа побегли још онда кад он, први пут, на своја снажна плећа беше примио тешки терет рата; што силом прилика проведоше једно кратко време с њим у Арбанији, да га поново напусте у Св. Јовану Медуанском и што од тада, растурени по гостољубивим савезничким варошима, где се осећању угодно, ниједанпут не осетише жељу да дођу и да га виде како већ три године у мукама живи на солунском фронту. Стр. 105-106. Драгиша Васић „Карактер и менталитет једног покољења“, Укронија, Београд 2021. Ukronija.rs

Избеглице су притицале у Швајцарску у великом броју. Извесно, било их је много више у Француској, али, кад се узме у обзир стешњеност моје земље, број који је ту нашао уточишта био је знатан. Огромна већина ових избеглица била је јако симпатична, али било их је такође, у овом броју који нису уживали симпатије. То су били нарочито људи у …

Солун 27. XI 1916. Данас ево преда мном документа који показује да смо имали право кад смо говорили о нечувеним зверствима аустроугарским. Нашли смо у џепу једног немачког официра, погинулог на фронту битољском, документ довољан сам собом, као необично компромитантан, као најстрашнија оптужба против управе „Његовог врло католичког Величанства“. То је дописна карта са сликом вешања шесторице сељака у Крушевцу …

Давали су само реквизиционе бонове, у већини случајева неправилне и неисправне; врло често, на тим боновима писало је, на немачком језику: „Кад се краљ Петар врати, платиће ти!“ И такве су бонове давали људима који нису знали ниједне речи немачке. То су радили Немци.

Капетана Винценза Видмана, 45. год., шефа службе за интернирање, итд. испитивао сам у више наврата у војној полицијској станици у Београду, граду где је тренутно затворен, и упркос извесних схватљивих прећуткивања са његове стране, дао ми је пуно интересантних обавештења о понашању аустроугарских официра у Београду. Та обавештења могао сам да проверим испитујући друге сведоке. Што се тиче пљачкања Видман …

Када је крајем 1918. ослобођена Србија и формирана Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, Рајс је обилазио Србију и пописивао злочине Бугара. Извештаји су датирани у последње дане 1918. и прве дана 1919. године. Злочини које су починили Бугари упоредиви су са злочинима које су чинили Хрвати, усташе, 1941-1945. године. Извештаји о бугарским злочинима у окупираној Србији 1915-1918. су мучни за …

Оно што је учинило најлепшим Србе у ратовима, то је овај морални инстикт и ова морална чистота, коју су они изнели из овакве куће. Полазећи у рат, они беху понели једно урођено осећање о части и светињи породице, за коју они имађаху култ.

После констатовања свих ових свирепости и злочина, интересантно је потражити узроке. Познавајући у време мира Аустријанце, особито Бечлије, по изгледу тако добре, ја сам у истини био јако изненађен, да је овај народ могао за време рата починити сличне злочине. Ја сам се дакле потрудио да саслушањем заробљеника и другим испитивањима утврдим узроке промене стања. Објашњење је, верујем, следеће: Од …

Војник-шофер је син најбогатијег париског Ротшилда.

Србија пре ратова била је једно селанце Европе, једно село оригинално и просто, одвојено али довољно спокојно; у њему се једва нешто знало о оном другом, сложеном животу напредне Европе, цивилизације и луксуза, беде и неспокојства, зависти, гушења, болне резигнације и суптилних болести. Срби су физички здрав народ; они су, дакле, имали здрав дух, значи, у исти мах, један јасан …

Када говорим о Марјановићу, кога сматрам најзаслужнијим фотографом у овој првој фази рата, морам поменути још једног другога, Чернова, руског фотографа који је заиста, имао исто тако много талента и који је био много човек од заната. Каква је чудна и загонетна личност био тај Чернов који је већ пратио српску војску за време балканских ратова. Да ли је он …

Мислим да могу тврдити да од свих незгода које су се десиле док је српски војник био на солунском фронту, највише га је дирнуо руски слом. Србин је увек сматрао Русију као мајку словенске расе. Он ју је окруживао истим поштовањем, истим обожавањем које указује својој рођеној мајци, и ниједна неправда од стране ове „мајке расе“ – а она  их …

Срби нису борбен народ[1]. У свом унутрашњем животу, у више махова, они су се бунили увек, кад су њихови вођи налазили за потребно да се реагира. Марка њиховог интелектуалног темперамента, уосталом, то је поводљивост. Али, да ли су се ту у чему они особито разликовали од осталих народа? Ми не можемо да видимо никакав разлог за то тврђење. Сви они …

Да цео један народ буде јуначан, треба да буде добро вођен, а да би био добро вођен, треба му добрих шефова. Да једна војска буде храбра, истрајна, чак у несрећи, и да се не боји жртвовања за спас своје земље, треба јој примера, а ове примере могу дати само њени шефови. Дакле, српски народ и војска, чак у часовима кад …

Најзад се спуштамо према Смедереву и идемо поново дуж обале Дунава на доглед непријатеља. Али они се не усуђују да пуцају на нас, јер знају да ће мајор Срб који командује у вароши, вратити сваки метак гранатама избаченим на мађарска села. Ту су, прошле јесени, Вардарци тукли 6.000 Шваба. Наш долазак је био најављен и официри нас чекају на улазу …

У Нишу сам нашао малог Драгољуба Јеличића, коме је тада било дванаест година. Кад је плануо рат, он је био ђак првог разреда гимназије у Шапцу. Његов отац, мобилисани обућар, погинуо је у првим борбама. Тада се Драгољуб креће и одлази са четницима да свети свог оца. Он учествује у свим окршајима, пуца из пушке и баца бомбе. Кад је …

Наслеђе је резиме предачког искуства. Ми смо се увек питали, на који је начин могла да ишчезне, да нестане, да се угаси она мржња, ако је постојала? И, удубљујући се у душу наших предака, ми смо, затим, осетили како нам се намеће друго питање: јесу ли они, уопште, и били способни да мрзе; је ли, доиста, ова страст ма кад …

Живот великих вароши, што их је посећивао, изгледа му да разједињује, отуђује, спутава људе, па је редовно преузносио наше интимне, скоро сродничке односе по селима и малим варошима, „где се слободно дише“. Он сматра: да се у великим варошима губи оно оригинално једног народа, његова национална боја, јер се у њима „слеже свет са свих страна“ и тако се уноси …

На порталу Министарства одбране (линк) постављена је за бесплатно преузимање архивска грађа Војног архива „Попис војних и цивилних губитака Краљевине Србије у људству у првом светском рату“. Преузео сам комплетан материјал, одштампао и прочитао уводну студију, и штампао листове где су моји прадедови Живојин Здравковић (прадединог рођеног брата) и Чедомир Ристић, из ових огромних база података. Свако може да пронађе …

Открио сам да, да није било подршке барона Едмонда Ротшилда, насебине руских циониста у Рисону, Зикрону и Рош Пини би пропале и Јевреја у Палестини практично не би ни било. Ово је био кључан део стратегије Ротшилда да изгледа као да Јевреји већ живе у Палестини – обмана која је уродила плодом. Ротшилд је такође помогао да се оснују две …

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D0%B0%D0%B4_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_(1915)

Nadvojvoda Karl von Habsburg posjetio Državni arhiv Crne Gore Njegovo carsko i kraljevsko visočanstvo nadvojvoda Karl von Habsburg boravio je u Crnoj Gori 4. i 5. oktobra. Tokom ovog boravka, direktor Državnog arhiva Crne Gore Danilo Mrvaljević upriličio je svečani prijem za Njegovo visočanstvo u Državnom arhivu na Cetinju. Na sastanku, u okviru ovog prijema, razgovaralo se o veoma sadržajnoj …

http://www.arhivja.autentik.net/images/okupacija_jagodine.pdf Сав друштвени живот у граду свео се на кафане, биоскоп и цркву. Најпопуларније јагодинске кафане биле су: „Македонија”, „Српски краљ” и „Шарена кафана”. Редовно су посећиване (мада је то било строго забрањивано, нарочито у време трајања полицијског часа) и у њима су размењиване информације са фронтова, склапали су се послови, али и пијанчило (проблем је била музика јер су најбољи …