Са малим завежљајем на штапу о рамену и школским сведочанством у недрима мајке-удовице, мој петнаестогодишњи брат и ја, дванаестогодишња девојчица, пролазили смо са мајком кроз винородну Жупу, праћени погледима пуним неме туге оних што остају. … Прешли смо грчку границу, али смо већ у Лерину морали да сиђемо, јер нисмо имали новца за возну карту. Сад смо опет пешачили, али …
Pročitajte Još »Tag Archives: Први светски рат
Бесмртни батаљон 1.300 каплара
Петнаестог децембра 1914. године српска војска је протерала последње остатке аустро-угарске војске са своје територије. На српској територији није било више ни једног аустро-угарског војника, сем заробљеника. Тако је ђачка омладина, чија је лозинка била: погинути међу првима за слободу своје Отаџбине и ни корака натраг, оправдала оне наде које су у њу полагане и том приликом положила 400 жртава …
Pročitajte Još »Бомбардовање Београда 1914.
7. август 1914. Ово бомбардовање Београда, не водећи рачуна о болници, нечувено је дивљаштво! Непријатељ добро зна шта се овде налази, јер се на диреку високо лепрша велика бела застава са црвеним крстом. Уосталом, у овој болници, за време турског и бугарског рата, 1912 и 1913 г. била је на раду санитетска мисија аустријског Црвеног крста, која је била упућена, …
Pročitajte Još »Француска сведочанства о српској голготи
Новинар де Мезијер послао је 27. децембра (1915 – МЗ) из Драча један узбудљив чланак о несрећама које проживљује српски народ у Албанији, чланак који је објављен у „Малом Парижанину“ 3. јануара 1916, из којег наводимо неколико реди: „Сазнали смо од оних који су избегли из логора јада и мука да се српски војници, више од две недеље хране искључиво …
Pročitajte Još »Некада, када је слобода брањена крвљу
Из Милошевићеве задруге, која је бројала тридесет и седморо чељади, кренуле су одмах све мушке главе које су биле дорасле да понесу пушку. … После сам предложен за Карађорђеву звезду, а похвалница је читана кад сам добио Крст Светог Ђорђа од руског Цара. … У село (Прњавор – МЗ) сам се вратио с пролећа деветсто деветнаесте. То су били најтежи …
Pročitajte Još »Српска војна гробља у Африци
Кроз Бизерту прошло је 50.000 наших људи. По болницама Северне Африке лечено је 41.153 наших војника, од којих је било 1.453 официра и војних чиновника. У току нашег бављења у Северној Африци, за време од 3 и по године, помрло је 52 официра и 2.953 подофицита и простих редова. Свега је умрло 3.005. Све што је долазило у Бизерту било …
Pročitajte Još »Винаверијаде
Кад нас је учио поздрављању, Ананије – како се то и ради у јединичној обуци – стајао би у месту „мирно“, а ми бисмо корачали кужном линијом око њега и поздрављали. И све ишло глатко. И Винавер је од прве „савладао“ како се војнички поздравља. Али, ускоро, он је сам начин обуке „злоупотребио“. Понедељак је. На вежбалишту смо. На месту …
Pročitajte Još »Шубашић и шајкача
У почетку 1918. године дошао је у наш пук већи број добровољаца из Добровољачког корпуса из Русије, са својим водним официрима, ради попуне пука. У први батаљон беху распоређени рез. потпоручници-добровољци: Иван Шубашић и Драгутин Матијашић, студенти права, по народности Хрвати, Прерад Прерадовић и Душан Антонијевић, такође студенти права, по народности Срби из Војводине, Душан Ивковић, студент економског факултета, Сремац …
Pročitajte Još »Из извештаја америчког новинара William A. Draytona о бугарским злочинима у окупираној Србији
Са пуним поштовањем према онима који ће о овоме судити, предлажем да нација која је крива за тако ужасне злочине, мора да се казни најоштријом казном. У заједници народа, исто као и у свакој појединачној људској заједници, ефикасна заштита против злочина је кажњавање злочинаца, а сваки закон је бесмислен уколико се не би примењивао.
Pročitajte Još »Војислав А. Нешковић „Од Призрена до Драча (Из дневника једног ђака обвезника)“
Шеснаестог децембра, рано ујутру, пробуди нас страховита топовска пуцњава. Излетесмо напоље, потрчасмо ван вароши и ускочисмо у неке рупе да се заклонимо. На мору смо видели шест аустријских ратних бродова који су, распоређени на улазу у залив, стално маневрисали и топовским салвама тукли Драч и околину, а нарочито друм који је водио за Тирану. Бомбардовање је почело око шест часова …
Pročitajte Još »Моравска болница на Виду
Да би болеснике склонили бар од кише, Французи су са ратних лађа довукли весла, даске и грађу, као и велика лађарска платна за покривање робе, и из свега овога измислили и склопили нешто налик на болничке шаторе. Шатори су били ниски, подупрти веслима и даскама, и дугачки као читаве касарне. Са стране, где је шатор долазио до земље, а преко …
Pročitajte Još »Врховна команда при повлачењу кроз Албанију
За време повлачења кроз Албанију, док су војници од глади умирали, а официри ни парчета хлеба нису имали, командант Моравске дивизије I позива хлебом је хранио своје коње. Врховна команда и виши штабови, сви су, кроз Албанију, плаћани у злату. Злата никоме нису дали. Тиме су навикли Арнауте на злато, те нама, војсци, нису хтели ништа продати за други новац. …
Pročitajte Još »Улога Моравске војне болнице при повлачењу 1915-1916.
… Управа болнице срећним и пуким случајем дошла до веће количине брашна. Ствар је била у овоме. За стране мисије била је у Призрену, у једном магацину, одвојена повећа количина брашна. По одласку свију тих мисила, у магацину је остало неутрошено преко 3000 кг брашна. Кључеве од магацина је предао вођа страних мисија једном официру, на служби при Врховној команди, …
Pročitajte Još »Хрватско-албанска антисрпска коалиција пре 110 година
Фанатизовани од Аустроугара, потурчени Арбанаси убили су три свештеника из Новог Пазара и њихова тела бацили у Ибар, где су остала несахрањена током целе зиме. Аустријске власти, упркос предузетим корацима, нису хтеле да их сахране. У овим крајевима било је на хиљаде убијених од Арбанаса које су наоружавали Аустријанци. Ове Албанце је у свему помогао аустријски генерал Лука Шниарић, који …
Pročitajte Još »Регрутовање српских избеглица у Швајцарској у војску Аустро-Угарске
Аустро-Угарска већ почиње да увиђа тачност те пословице; она ће умрети због свог сопственог греха, а њена смрт неће изазвати жалост, већ ће, напротив, бити поздрављена дугим уздахом олакшања!
Pročitajte Još »Трагедија српских регрута у Албанији
Наши јадни регрути пристизали су голи, гладни, болесни, промрзли и полумртви; многи су падали по улицама и умирали. Заглибљени у блато, напрезали су последње снаге да би некако дошли до амбуланте и до логора; знемогли, копрцали су се док не би клонули и предали се смрти. Страшна смрт за плотом, у јарку, у бари или негде у стрњаку! Колико их …
Pročitajte Još »Двадесет девет младића из села Баничине, од по 22 године пали код Скадра 1913.
Већ смо десетак дана у Скадру и мало смо одахнули. Нас петоро са територије 11. окружне команде договорисмо се да идемо на Брдицу. Мислили смо да то није далеко и да неће бити напорно, али смо се преварили. Пут је за нас био тежак, а оно што смо тамо доживели много нас је потресло, нарочито мене. Брдица није велико узвишење. …
Pročitajte Još »Човек с бундом
Човека наљути што му непознати не одговара, подиже се и исправи колико је дуг. Јесте ли ви глуви, шта је вама? – викну, надносећи се над главом непознатога. Непознати се чисто трже, увуче главу у крзно каљаве бунде, погледа плашљиво и опет обори главу у ватру.Шта тражите овде? – настави чиновник. – Ето вам село ту под носом, ако вам …
Pročitajte Još »Дочек италијанских и француских војника након повлачења преко Албаније
Из села Грики кренули смо за Љеш преко великих баруштина, преморени и гладни. У Љешу смо били истурени на источни планински венац ради заштите од евентуалног бугарског продора. Остали смо тамо два дана. Примили смо и нешто хране из потопљене италијанске лађе у Сан Ђованију. Наставили смо марш кроз баруштине и блато према Драчу, прегазили реку Маћу и друге речице, …
Pročitajte Još »Бугари и заробљени српски војници
Солун, 8. II 1917. У својим последњим дописима говорио сам вам о неделима које су Бугари починили према грађанском становништву маћедонском. Данас ћу вас занимати једном другом врстом повреде међународног права и ратних обичаја, повреде коју је учинила софијска влада: о употреби српских војника као бораца против своје рођене земље. То је једна повреда која је исто толико одвратна и …
Pročitajte Još »Српска добровољачка дивизија у Одеси, Ренију и Измаилу 1916.
Трећег маја (1916 – МЗ) допутовао је у Одесу председник српске владе Никола Пашић, да обиђе добровољачку дивизију. Извршио је смотру три формирана пука и био потпуно задовољан. По извршеној смотри официри добровољачке дивизије приредили су ручак у част Пашића у Градској кући у Одеси. На ручку су држали говоре официри добровољци: један Србин, један Хрват и један Словенац. По …
Pročitajte Još »Умирање од глади у Албанији
21.1.1916 Мили моји. Наш мили и добри Гојко, умро је. Преживао сам и тај страшни удар, овај бол за изгубљеним братом. Никога свога нисам имао који би ми буку ублажио, који би жалост са мном делио. Дуго сам плакао посматрајући мали крстић и још свежу хумку земље, која ми је за навек отела милога Гојка. Као утеху приповедали су ми …
Pročitajte Još »Стравични тренуци при преласку преко Албаније
Рањене официре и војнике су водили или носили према Скадру у болницу, али су војници били слаби за ту службу. Била је затражена хитна помоћ, па су мене упутили са једном десетином војника да им притекнемо у помоћ. Пошли смо и повели четири коња, међу њима и коња команданта 1. батаљона Милутина Петровића, који је био тешко рањен у стомак. …
Pročitajte Još »Родолф Арчибалд Рајс цитат 11: О Јовану Дучићу
24. децембра 1917. Како је наш Божић, или, боље, Бадње Вече, позвао сам у моју „попоту“ свога секретара, поручника Вујића, и Дучића из министарства спољних послова, који је на пролазу кроз Солун. Сем ове двојице и мојих обичних другова, налазим још за столом Ћирковића, званог Ћирко-паша. Вече је прошло врло пријатно. Дучић говори као млин и Старчевић му стално противречи …
Pročitajte Još »Родолф Арчибалд Рајс цитат 12: Године ће пролазити, протицати векови
30. јула 1918. На неколико стотина метара од бање, у хладу великих букава, извире један извор са дивно свежом водом. Војници су га ухватили и наместили једну плочу од камена са овим натписом: „Године ће пролазити, протицати векови, А теби, изворе, нико неће долазити Сем сенки погинулих јунака и оних другова Који су већ одавно, одавно умрли. И те сенке …
Pročitajte Još »Пописани број страдалих Краљевине Србије у Првом светском рату по презименима
Прилажем листу пребројених пописаних страдалих у Првом светском рату по презименима, а на основу података из база: https://www.mod.gov.rs/cir/19604/popis-vojnih-i-civilnih-gubitaka-kraljevine-srbije-u-ljudstvu-u-prvom-svetskom-ratu Излистано је 7.892 презимена (умањено за непознате, син, мајка…) са најмање два лица по презимену. Укупно има 22.840 различитих уноса те је код преосталих 14.948 велики број презимена са словним грешкама, а које се могу односити на неко од већ излистаних презимена. …
Pročitajte Još »Милутинов крај
Није ми до филмова Заврши се биоскоп. Излазе људи између они клупа. А музика уши да пробије. Шта мислиш о филму стари? – пита ме чувар, неће да сачека да изађемо напоље, на ваздух. Очију ми, мене пита шта мислим о филму, ко да сам ја за то да мислим о филмовима. Кад смо ми у Шумадији мислили о филму? …
Pročitajte Još »Родолф Арчибалд Рајс цитат 9: О Енглезима и Французима на фронту
Као што је било неизбежно, нарочито у позадини, било је кадгод малих свађа између војника разних народа, али, колико ја знам, српски и француски војници нису се никад свађали.
Pročitajte Još »Рајсова смрт 8. августа 1929.
8. августа 1929. год. у 4.10 сати по подне, враћајући се трамвајем из Топчидера, где сам у друштву свог пријатеља Авда Шахинагића, чиновника из Сарајева, мога госта, био по други пут да разгледам Краљеву економију и њему је покажем лепо уређену, из трамваја, који пролази поред саме виле „Добро Поље“ угледах изнад виле на неколико метара два господина који се …
Pročitajte Još »Страдали по презименима у Првом и Другом светском рату из Србије
Приликом коришћења овде приложених бројева о страдалима према презименима треба имати у виду да постоји мноштво методолошких обраничења, а којих ни сам „бројач“ није био свестан. На пример, у бази Првог светског рата налазе се и пописани становници Старе Србије, Косова и Метохије и С. Македоније. Њихов укупан број је релативно мали, али су ипак знатно увећали укупан број презимена, …
Pročitajte Još »Родолф Арчибалд Рајс цитат 8: О становништву Солуна
Цео тај свет згрнуо је злато лопатом. Многи су били лиферанти савезничких војски.
Pročitajte Još »Родолф Арчибалд Рајс цитат 7: О бугарофилству Енглеза и Руса
Једини који су радили на овом фронту, били су Французи и Срби. Срби су одлични војници, али код њих има сувише пуковника, а њихови цивили сувише терају политику. То ипак није сметало да су се они дивно показали. Руски војник је врло храбар, али официри умају много недостатака. Руска аристократија забрањује да синови народа добију официрски чин и официри су …
Pročitajte Još »Чујте Срби! Од Дучића до Рајса о Дучићу
Читајући „Дипломатске списе“ Јована Дучића, у августу 2025, заинтересовао сам се да прочитам Хитлеров Мајн Кампф, јер је у списима Дучић описивао стање у Европи пред Други светски рат, а које прилично подсећа на данашње стање, у светлу сукоба развијени запад – Русија. Након Хитлера уследила је Нушићева 915-та, па сви преведени романи и есеји Орвела, што је довело до …
Pročitajte Još »Kralj Petrova čet’ri vola – Edmon Rostan
Чувена четири вола, опевана у лепој поезији Едмона Ростана и обесмрћена, остала су символ у историји, символ љубави према домовини и верности задатој речи.
Pročitajte Još »Драгиша Васић о Србима 6
Ето тако, брига о части породице беше њихова најгорчија брига у изгнанству. Иако им је смрт њихових у ропству раздирала срце, они су је увек претпостављали срамоти. Ову бригу наш је војник ретко испољавао у разговорима. А у тим разговорима, док се у себи тресао језивим и безумним смехом Бајаца, дотле је, да не би изгледао смешан, чега се више бојао него смрти, често правио духовите досетке на свој сопствени рачун. Да истрају у својим бригама, да издрже у овим душевним мукама, да се достојно и мушки одрже у свима искушењима, Србима је помогао њихов оптимизам. А њихов оптимизам је доследан и неисцрпан онако исто као што беше дубока нада његових предака који се, у малим али челичним четама почетком прошлог века, устрмише на једно царство. Њихова вера у победу Добра над Злим била је непоколебљива и никад никаква искушења нису била у стању да је ослабе. Ми смо уверени да Србе нико не би могао ангажовати за једну неправедну ствар, као што је ретко кога тако лако било придобити за један праведан циљ, ма како тешко било његово извођење. Међу Србима се могло наћи песимиста, за све време ратова, само у оном нездравом делу интелигенције из позадине, и једном делу оно што, школована у Немачкој, бескрајно вероваше у њену ненадмашну моћ. Ми мислимо да је песимизам, у највише случајева, леност. Они што су увек чекали да други за њих све ураде, показивали су се незадоваљни чим њихов безгранична и неумерна очекивања нису била оправдана догађајима. У својој трулој зачмалости они су, да би се показали живи, кројили неостварљиве планове. Такви планови рушили су се наизменично, обарајући стално њихове наде. То су они исти, уосталом, што су од народа побегли још онда кад он, први пут, на своја снажна плећа беше примио тешки терет рата; што силом прилика проведоше једно кратко време с њим у Арбанији, да га поново напусте у Св. Јовану Медуанском и што од тада, растурени по гостољубивим савезничким варошима, где се осећању угодно, ниједанпут не осетише жељу да дођу и да га виде како већ три године у мукама живи на солунском фронту. Стр. 105-106. Драгиша Васић „Карактер и менталитет једног покољења“, Укронија, Београд 2021. Ukronija.rs
Pročitajte Još »Родолф Арчибалд Рајс цитат 6: О избеглицама у Швајцарској
Избеглице су притицале у Швајцарску у великом броју. Извесно, било их је много више у Француској, али, кад се узме у обзир стешњеност моје земље, број који је ту нашао уточишта био је знатан. Огромна већина ових избеглица била је јако симпатична, али било их је такође, у овом броју који нису уживали симпатије. То су били нарочито људи у …
Pročitajte Još »Манија дописних карата са вешалима
Солун 27. XI 1916. Данас ево преда мном документа који показује да смо имали право кад смо говорили о нечувеним зверствима аустроугарским. Нашли смо у џепу једног немачког официра, погинулог на фронту битољском, документ довољан сам собом, као необично компромитантан, као најстрашнија оптужба против управе „Његовог врло католичког Величанства“. То је дописна карта са сликом вешања шесторице сељака у Крушевцу …
Pročitajte Još »Кад се краљ Петар врати, платиће ти! И Турци су пожелели Србе у Приштини
Давали су само реквизиционе бонове, у већини случајева неправилне и неисправне; врло често, на тим боновима писало је, на немачком језику: „Кад се краљ Петар врати, платиће ти!“ И такве су бонове давали људима који нису знали ниједне речи немачке. То су радили Немци.
Pročitajte Još »Пљачкање Србије приликом њеног напуштања
Капетана Винценза Видмана, 45. год., шефа службе за интернирање, итд. испитивао сам у више наврата у војној полицијској станици у Београду, граду где је тренутно затворен, и упркос извесних схватљивих прећуткивања са његове стране, дао ми је пуно интересантних обавештења о понашању аустроугарских официра у Београду. Та обавештења могао сам да проверим испитујући друге сведоке. Што се тиче пљачкања Видман …
Pročitajte Još »Из извештаја Родолфа Арчибалда Рајса о бугарским злочинима
Када је крајем 1918. ослобођена Србија и формирана Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, Рајс је обилазио Србију и пописивао злочине Бугара. Извештаји су датирани у последње дане 1918. и прве дана 1919. године. Злочини које су починили Бугари упоредиви су са злочинима које су чинили Хрвати, усташе, 1941-1945. године. Извештаји о бугарским злочинима у окупираној Србији 1915-1918. су мучни за …
Pročitajte Još »Драгиша Васић о Србима 5
Оно што је учинило најлепшим Србе у ратовима, то је овај морални инстикт и ова морална чистота, коју су они изнели из овакве куће. Полазећи у рат, они беху понели једно урођено осећање о части и светињи породице, за коју они имађаху култ.
Pročitajte Još »Узроци аустро-мађарских свирепости
После констатовања свих ових свирепости и злочина, интересантно је потражити узроке. Познавајући у време мира Аустријанце, особито Бечлије, по изгледу тако добре, ја сам у истини био јако изненађен, да је овај народ могао за време рата починити сличне злочине. Ја сам се дакле потрудио да саслушањем заробљеника и другим испитивањима утврдим узроке промене стања. Објашњење је, верујем, следеће: Од …
Pročitajte Još »Родолф Арчибалд Рајс цитат 5: О авијацији и возачу Ротшилду
Војник-шофер је син најбогатијег париског Ротшилда.
Pročitajte Još »Драгиша Васић о Србима 4
Србија пре ратова била је једно селанце Европе, једно село оригинално и просто, одвојено али довољно спокојно; у њему се једва нешто знало о оном другом, сложеном животу напредне Европе, цивилизације и луксуза, беде и неспокојства, зависти, гушења, болне резигнације и суптилних болести. Срби су физички здрав народ; они су, дакле, имали здрав дух, значи, у исти мах, један јасан …
Pročitajte Još »Родолф Арчибалд Рајс цитат 4: О Чернову
Када говорим о Марјановићу, кога сматрам најзаслужнијим фотографом у овој првој фази рата, морам поменути још једног другога, Чернова, руског фотографа који је заиста, имао исто тако много талента и који је био много човек од заната. Каква је чудна и загонетна личност био тај Чернов који је већ пратио српску војску за време балканских ратова. Да ли је он …
Pročitajte Još »Родолф Арчибалд Рајс цитат 3: о љубави Срба према Русији
Мислим да могу тврдити да од свих незгода које су се десиле док је српски војник био на солунском фронту, највише га је дирнуо руски слом. Србин је увек сматрао Русију као мајку словенске расе. Он ју је окруживао истим поштовањем, истим обожавањем које указује својој рођеној мајци, и ниједна неправда од стране ове „мајке расе“ – а она их …
Pročitajte Još »Драгиша Васић о Србима 3
Срби нису борбен народ[1]. У свом унутрашњем животу, у више махова, они су се бунили увек, кад су њихови вођи налазили за потребно да се реагира. Марка њиховог интелектуалног темперамента, уосталом, то је поводљивост. Али, да ли су се ту у чему они особито разликовали од осталих народа? Ми не можемо да видимо никакав разлог за то тврђење. Сви они …
Pročitajte Još »Родолф Арчибалд Рајс цитат 10: О српским вођама и њиховим врлинама
Да цео један народ буде јуначан, треба да буде добро вођен, а да би био добро вођен, треба му добрих шефова. Да једна војска буде храбра, истрајна, чак у несрећи, и да се не боји жртвовања за спас своје земље, треба јој примера, а ове примере могу дати само њени шефови. Дакле, српски народ и војска, чак у часовима кад …
Pročitajte Još »Одмазда је најбоље одвраћање: мајор Срб и дозволе за пецање Швабама 1915.
Најзад се спуштамо према Смедереву и идемо поново дуж обале Дунава на доглед непријатеља. Али они се не усуђују да пуцају на нас, јер знају да ће мајор Срб који командује у вароши, вратити сваки метак гранатама избаченим на мађарска села. Ту су, прошле јесени, Вардарци тукли 6.000 Шваба. Наш долазак је био најављен и официри нас чекају на улазу …
Pročitajte Još »Родолф Арчибалд Рајс „Шта сам видео и проживео у великим данима – саопштење једног пријатеља из тешких времена“, цитати 1.
У Нишу сам нашао малог Драгољуба Јеличића, коме је тада било дванаест година. Кад је плануо рат, он је био ђак првог разреда гимназије у Шапцу. Његов отац, мобилисани обућар, погинуо је у првим борбама. Тада се Драгољуб креће и одлази са четницима да свети свог оца. Он учествује у свим окршајима, пуца из пушке и баца бомбе. Кад је …
Pročitajte Još »Драгиша Васић о Србима 2
Наслеђе је резиме предачког искуства. Ми смо се увек питали, на који је начин могла да ишчезне, да нестане, да се угаси она мржња, ако је постојала? И, удубљујући се у душу наших предака, ми смо, затим, осетили како нам се намеће друго питање: јесу ли они, уопште, и били способни да мрзе; је ли, доиста, ова страст ма кад …
Pročitajte Još »Драгиша Васић о Србима 1
Живот великих вароши, што их је посећивао, изгледа му да разједињује, отуђује, спутава људе, па је редовно преузносио наше интимне, скоро сродничке односе по селима и малим варошима, „где се слободно дише“. Он сматра: да се у великим варошима губи оно оригинално једног народа, његова национална боја, јер се у њима „слеже свет са свих страна“ и тако се уноси …
Pročitajte Još »Потрошите 180 динара на сећање на наше „ДИВ јунаке“
На порталу Министарства одбране (линк) постављена је за бесплатно преузимање архивска грађа Војног архива „Попис војних и цивилних губитака Краљевине Србије у људству у првом светском рату“. Преузео сам комплетан материјал, одштампао и прочитао уводну студију, и штампао листове где су моји прадедови Живојин Здравковић (прадединог рођеног брата) и Чедомир Ристић, из ових огромних база података. Свако може да пронађе …
Pročitajte Još »Џон Колман: Ротшилди и Палестина у почетку насељавања Јевреја
Открио сам да, да није било подршке барона Едмонда Ротшилда, насебине руских циониста у Рисону, Зикрону и Рош Пини би пропале и Јевреја у Палестини практично не би ни било. Ово је био кључан део стратегије Ротшилда да изгледа као да Јевреји већ живе у Палестини – обмана која је уродила плодом. Ротшилд је такође помогао да се оснују две …
Pročitajte Još »110 година од херојске одбране Београда у сликама
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D0%B0%D0%B4_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_(1915)
Pročitajte Još »Nadvojvoda Karl von Habsburg posjetio Državni arhiv Crne Gore
Nadvojvoda Karl von Habsburg posjetio Državni arhiv Crne Gore Njegovo carsko i kraljevsko visočanstvo nadvojvoda Karl von Habsburg boravio je u Crnoj Gori 4. i 5. oktobra. Tokom ovog boravka, direktor Državnog arhiva Crne Gore Danilo Mrvaljević upriličio je svečani prijem za Njegovo visočanstvo u Državnom arhivu na Cetinju. Na sastanku, u okviru ovog prijema, razgovaralo se o veoma sadržajnoj …
Pročitajte Još »Окупација, дисциплина и медијска манипулација
http://www.arhivja.autentik.net/images/okupacija_jagodine.pdf Сав друштвени живот у граду свео се на кафане, биоскоп и цркву. Најпопуларније јагодинске кафане биле су: „Македонија”, „Српски краљ” и „Шарена кафана”. Редовно су посећиване (мада је то било строго забрањивано, нарочито у време трајања полицијског часа) и у њима су размењиване информације са фронтова, склапали су се послови, али и пијанчило (проблем је била музика јер су најбољи …
Pročitajte Još »
Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија