Home » 0 Branislav Gulan » NAUČNO STRUČNI SKUP: VODOSNABDEVANJE STANOVNIKA BRDSKO-PLANINSKIH PREDELA SRBIJE

NAUČNO STRUČNI SKUP: VODOSNABDEVANJE STANOVNIKA BRDSKO-PLANINSKIH PREDELA SRBIJE

Za srpsku vodu – srpska medicina

Za početak lečenja naših voda i vodovoda, već je prošlo dvanaest sati. – „Obnova i izgradnja” sopstvenim novcem, znanjem i umećem. Dostupnost vode po stanovniku u svetu u prethodnih 50– 60 godina dramatično je opadala. Zbog vode se već ratuje. Sa oko 6.000 dolara bruto domaćeg proizvoda po stanovniku, Srbija ima prosečnu dostupnost vodi.  Ali, naša voda je većinom protočna, potiče s teritorija drugih država, a samo osam odsto nastaje na našoj teritoriji

Draga gospodo, mi smo 70 odsto voda, a ministru finansija Dušanu Vujoviću moram da kažem da će Evropska unija, kad otvorimo Poglavlјe 27, od nas zahtevati da u zaštitu i popravlјanje kvaliteta pijaće vode uložimo 10 milijardi evra. Ovim rečima dr Milan Dimkić, direktor Instituta „Jaroslav Černi”, prošlog juna je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti počeo svoje izlaganje o stanju naših voda. O tome kako upravlјamo ovim elementom od kojeg je sazdan svet i šta nam valјa činiti da bismo imali više pijaće vode i bolјu vodu, tamo gde je nemamo, ponovo je bilo reči u hramu srpske nauke, na nedavno održanom dvodnevnom međunarodnom skupu. Tada je bilo reči i o nacrtu Strategije upravlјanja vodama na teritoriji Republike Srbije u periodu 2016–2034. godina, koja je prošla javnu raspravu, ali zbog promene vlade mora da prođe međuministarsko usaglašavanje.

OKVIR

Odbor za selo, brend SANU

Akademijski odb or za selo Srpske Akademije nauka i umetnosti postao je brend ove naučne institucije SANU. Po onome šta i kako radi on je primer svim u ovoj naučnoj instituciji. Dakle, on predstavlja i recept kako će se usmeravati rad kompletne akademije.  Ovo je između ostalgo istakao akademik dr Vladimir Kostić prilikom otvaranja Naučno – stručnog skupa na temu ,,Vodosnabdevanje stanovnika brdsko – planinskih predela’’, koji je 4. 0ktobra organizovao Akademijski odbor za selo SANU. O značaju skupa na koem je podneto osam referata na ovu temu, govorio je predsednik Akademijskog odbora za selo akademik dr Dragan Škorić.

,,Stabilnost, mir i opstanak država i ove planete počivaju na vodi, hrani i energiji – ukazuje profesor Dimkić, u svetu priznati stručnjak za vode. Dostupnost vode po stanovniku u svetu u prethodnih 50– 60 godina dramatično je opadala. Zbog vode se već ratuje.

Dimkić u govoru raspršuje mnoge iluzije. Srbija nije prebogata vodama, niti voda može biti jeftina kao do sada. Sa oko 6.000 dolara bruto domaćeg proizvoda po stanovniku, Srbija ima prosečnu dostupnost vodi. Ali, naša voda je većinom protočna, potiče s teritorija drugih država, a samo osam odsto nastaje na našoj teritoriji, ukazuje Dimkić. On tvrdi da su sedamdesete godine prošlog veka za našu vodoprivredu bile zlatno doba. Prethodilo mu je više od dve decenije sistematskog ulaganja i izgradnje, kada su stasali naši stručnjaci i u svetu čuvena specijalizovana građevinska preduzeća: „Energoprojekt”, „Ivan Milutinović”, „Hidrotehnika”, „Hidrogradnja”… Politička i ekonomska kriza bivše zajedničke države i sve nesreće koje su potom došle s njenim nestajanjem, uklјučujući i nakaradnu tranziciju, „zamutile su” naše vode.

,,Već trideset godina Srbija nedovolјno ulaže u vodoprivredu. Sadašnja godišnja ulaganja su između 50 i 100 miliona evra, a potrebe su višestruko veće. Do 1985. prosečna cena vode za piće u Srbiji bila je blizu ekonomske, a od tada opada. Od 2001. naovamo dostigla je 40 odsto ekonomske cene, neophodne da pokrije održavanje i nova ulaganja. Sadašnja prosečna cena je 0,62 evra po kubiku, kolika je u Beogradu. Kad bismo imali realnu cenu od 1,4 evra, mesečni račun za vodu četvoročlane porodice iznosio bi oko 2.000 dinara. Ali, do toga treba doći postepenim podizanjem cene u periodu od više godina, kako je predviđeno Strategijom’’, upozorava Dimkić.

Problematične vode Vojvodine

Trećina vodovodske vode u Vojvodini je, najblaže rečeno, problematična, jer sadrži organske materije i metale, uklјučujući i arsen. Vodovodi u donjem slivu Velike Morave bore se s nitratima. Južna Srbija i Šumadija često pate od nestašica. U održavanje postojećih vodovoda, kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje, zaštitu voda od zagađivača, odbranu od poplava u proteklih tridesetak godina malo se ulagalo. Još manje u izgradnju novog. Nemarni smo prema rekama, iz kojih se voda nekad pila kao s izvora. U neke od njih danas čovek ni nožni palac ne poželi da umoči. Posledice su pogubne za male vodotoke, kao što su, na primer, Lepenica i Borska reka. Problema ima i na sve tri Morave, a u Vojvodini na kanalu koji protiče kroz Vrbas, Kulu, Crvenku…

Neki gradovi imaju uređaje za prečišćavanje voda, ali samo polovina kako-tako radi, jer je njihov rad preskup za sadašnje cene vode i kanalizacije. Otpadne vode ugrožavaju i neke akumulacije, kao što je veštačko jezero Ćelije, iz kojeg se snabdeva Kruševac. Za zaštitu voda od zagađivača Srbiji treba pet milijardi evra. Za početak lečenja naših voda i vodovoda, već je prošlo dvanaest sati, upozorava Dimkić.

U budućoj Strategiji upravlјanja vodama sve piše. U njoj je kompletna dijagnoza srpskih voda, neophodna terapija, kojim redosledom treba primenjivati određenu medicinu, koliko sve to košta i kako doći do potrebnih para.

Hitno mora da se obezbedi zdrava voda za trećinu stanovnika u našoj severnoj pokrajini, kao i za žitelјe gradova u donjem toku Velike Morave,  ukazuje Dimkić. Istovremeno, mora se obezbediti dovolјno vode za naselјa čiji vodovodi leti presušuju. Zato treba završiti započete akumulacije. Ceo posao pobolјšanja vodosnabdevanja koštao bi oko dve milijarde evra. Još milijardu evra potrebno je za zaštitu od poplava i izgradnju sistema za navodnjavanje.

Pitanje svih pitanja glasi – kako doći do neophodnog novca? Dimkić smatra da je neizbežno postepeno povećavati cenu vode, srazmerno povećanju primanja stanovništva, uz istovremeno smanjivanje gubitaka u vodovodnoj mreži. Predlaže se i da se vrati Fond za vode. Računa se na učešće lokalnih samouprava, javno-privatno partnerstvo i podršku države u raznim vidovima. Pre svega, u pripremi projekata kojima bismo se kandidovali za dobijanje bespovratnih sredstava iz fondova Evropske unije, koja je do sada već finansirala nekoliko poduhvata. Svaka pomoć će biti dragocena, ali bi najbolјe bilo da gradimo sopstvenim novcem, znanjem i umećem. Da posao poveravamo domaćim preduzećima, koja bi zapošlјavala naše lјude, kako bi sticali iskustvo neophodno za nastupanje na stranim tržištima. Najmanje se može računati na dodatno zaduživanje već visoko zadužene zemlјe.

Okvir

Voda najlošija u Banatu

Prema podacima Instituta za javno zdravlјe „Batut”, oko 44 odsto od 155 kontrolisanih vodovoda ne obezbeđuje hemijski i mikrobiološki ispravnu vodu za piće. Voda iz vodovoda u vojvođanskim okruzima sadrži arsen, huminske supstance, gvožđe, amonijak, mangan, nitrite i nitrate, dok vodovodi u Šumadijskom okrugu u dolini Morave sadrže veće koncentracije nitrata. U Vojvodini je ispravno samo sedam od 42 vodovoda, a u Centralnoj Srbiji 80 od 113 kontrolisanih. Najgore je u Srednjobanatskom okrugu, gde je voda 96,4 odsto fizičko-hemijski neispravna. Sledi Severnobanatski okrug, gde je voda neispravna u 84 odsto slučajeva.

Pravo na vodu

Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je 2010. godine Rezoluciju 64/292 kojom se eksplicitno prepoznaje da je pravo na vodu i sanitaciju osnovno lјudsko pravo i iskazuje da je obezbeđivanje vode za piće od suštinskog značaja u ostvarivanju svih lјudskih prava. Ovom rezolucijom se obavezuju zemlјe članice i međunarodne organizacije da obezbede finansijka sredstva, lјudske resurse i tehnologiju u obezbeđivanju ispravne vode za piće svim zemlјama, a naročito onima u razvoju. Ustavom Republike Srbije je ovo lјudsko pravo takođe implicitno prepoznato, kao pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju [2]. Zato Republika Srbija podržava, učestvuje i sprovodi zajedničke inicijative Ujedinjenih nacija i Svetske zdravstvene organizacije u oblastima vodosnabdevanja, kanalisanja i promocije higijene i zaštite zdravlјa stanovništva u vezi sa vodosnabdevanjem. Pored toga, sve zemlјe članice Ujedinjenih nacija pokušale su da do 2015. godine ostvare osam „Milenijumskih cilјeva razvoja“, od kojih se sedmi cilј odnosi na obezbeđivanje ekološke održivosti, te obuhvata sprovođenje neophodnih mera za smanjenje broja lјudi bez stalnog pristupa pijaćoj vodi i kanalizaciji. Globalno gledano, sedmi cilј je delom ispunjen, odnosno, procenat stanovništva bez održivog pristupa bezbednim izvorima pijaće vode je prepolovlјen, međutim deo koji se odnosi na smanjenje proporcije onih koji nemaju pristup osnovnim sanitarnim uslovima nije dostignut, kaže član Akademijskog odbora za selo SANU profesor dr Petar Bulat.

Pravo na vodu za piće, prema preporukama Ujedinjenih nacija podrazumeva nekoliko aspekata: prvo, vodosnabdevanje treba da kontinuirano obezbedi dovolјnu količinu vode po stanovniku, i to ne samo vodu za piće, već i vodu za stale potrebe u domaćinstvu, uklјučujući pripremu hrane, pranje veša i održavanje lične higijene, što predstavlјa količinu između 50 i 100 litara po osobi dnevno. Drugo, pravo na vodu podrazumeva pravo na higijenski ispravnu vodu za piće, što znači da voda mora da ispunjava nacionalne ili druge propisane standarde u pogledu mikrobioloških, fizičkih, hemijskih i radioloških osobina kako bi mogla da se koristi za piće. U nedostatku nacionalnih standarda mogu se koristiti smernice Svetske zdravstvene organizacije, a u Srbiji je na snazi Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće koji jasno definiše kriterijume njene higijenske ispravnosti. U vezi sa tim, voda mora da bude prihvatlјiva za korisnika u pogledu organoleptičkih osobina (mirisa, ukusa i boje), a i svi objekti za vodosnabdevanje (od izvora, preko cevovoda, cisterni i slično) moraju biti prihvatlјivi u pogledu izgleda kako bi se korisnici ohrabrili da koriste vodu sa njih. Dalјe, voda mora biti fizički lako dostupna potrošačima, odnosno mora biti dostupna u neposrednoj okolini, u domaćinstvu, na radnom mestu, u obrazovnim, zdravstvenim i drugim ustanovama, pri čemu se takođe mora voditi računa o dostupnosti osobama sa posebnim potrebama, deci, starima ili ženama. U tom smislu se preporučuje da izvor vode za piće ne sme biti na udalјenosti većoj od 1000 metara od kuće ili da vreme dopremanja vode do kuće bude duže od 30 minuta. Konačno, pravo na vodu podrazumeva i pravo na priuštivost, što znači da troškovi vodosnadbevanja moraju biti takvi da omogućavaju dostupnost vode i najsiromašnijem stanovništvu, kao i da nikom ne sme biti uskraćen pristup vodi za piće čak i ako ne poseduje sredstva da je plati.

Obezbeđivanje adekvatnog vodosnabdevanja u seoskim sredinama predstavlјa izazov u svim zemlјama evropskog regiona u pogledu upravlјanja, tehničkog održavanja, kadrova i finansijskih sredstava. Mali vodovodni sistemi, u koje se ubrajaju i individualni bunari, predstavlјaju osnovu vodosnabdevanja u seoskim sredinama širom Evrope. Među uočenim problemima ubrajaju se i nedostatak redovonog praćenja zdravstvene ispravnosti vode za piće u brdsko-planinskim predelima, neadekvatna rešenja odvođenja sanitarnih otpadnih voda, koja ne odgovaraju lokalnim potrebama, nedostatak međusektorske saradnje na svim nivoima, kao i nedovolјnost kontinuiranih obuka i edukacije za one koji vode brigu o malim vodovodnim sistemima .

U cilјu unapređenja situacije vodosnabdevanja iz malih vodovodnih sistema i ovođenja otpadnih voda zemlјe potpisnice Protokola o vodi i zdravlјu uz Konveciju o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera (u dalјem tekstu Protokol) odredile su ovu oblast kao prioritet u Programu sprovođenja Protokola još od 2007. godine. Protokol o vodi i zdravlјu je prvi međunarodni ugovor u oblasti vode i zdravlјa i ima za cilј prevenciju, smanjenje i kontrolu bolesti koje se prenose vodom, uzimajući u obzir ceo ciklus kruženja vode. Republika Srbija je ratifikovala Protokol o vodi i zdravlјu 2013. godine, postavila Nacionalne cilјeve i cilјane datume 2015. godine i na taj način ispunila obaveze predviđene članom šest Protokola.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>