POGLED IZ SVETA NA INICIJATIVU ZA OSNIVANJE ZDRAVSTVENIH ZADRUGA

Reosnivanje zdravstvenog zadrugarstva

Iz istorije zadružnog pokreta je jasno da je uloga Međunarodnog zadružnog saveza od velikog značaja za razvoj zadrugarstva te nas raduje i informacija da je Zadružni Savez iz Srbije obnovio svoje članstvo (i/ili platio članarinu za 2021. godinu), ističe Stamenović. O tome je izvestio i Međunarodni Zadružni savez na svojoj zvaničnoj internet stranici kao i na socijalnim mrežama krajem marta 2021. godine. Ovo je od velikog značaja, jer međunarodni zadružni savez ima 318 organizacija članica od kojih je 276 sa punim članstvom dok su 42 pridruženi članovi iz 112 država. Takodje, podsetićemo i na istorijsku činjenicu da je 1895. godine na Prvom Kongresu medjunarodnog Zadružnog Saveza u Londonu jedna od zemalja osnivača bila i Srbija a da je delagat bio gdin. Avramović… 

Inicijativa za pokretanje zdravstvenih zadruga u Srbiji je predata Odboru za zdravlje i porodicu Narodne Skupštine Republike Srbije 27.01. 2020. godine sa zahtevom za održavanje javnog slušanja. Ovu inicijativu su podržali brojni stručnjaci iz oblasti medicine, zadrugarstva, ekonomije, prava…  Pored domaćih interesenata za ovu inicijativu, podrška je pristigla i iz inostranstva, pa je inicijativu potpisao i Generalni sekretar Medjunarodnog zdravstveno-zadružnog saveza (International Health Cooperatives organisation, IHCO), sektora Međunarodnog zadružnog saveza (International Cooperative Alliance,ICA) . Njihova podrška je bila svesrdna i tokom pripremanja same inicijative, kao i tokom kasnijih konsultacija na teme vezane za iskustva drugih zemalja koje su imale ovakve ili slične inicijative, javlja iz Nice (Francuska) dr Milorad Stamenović.  

Iz istorije zadružnog pokreta je jasno da je uloga Međunarodnog zadružnog saveza od velikog značaja za razvoj zadrugarstva te nas raduje i informacija da je Zadružni Savez iz Srbije obnovio svoje članstvo (i/ili platio članarinu za 2021. godinu), ističe Stamenović. O tome je izvestio i Međunarodni Zadružni savez na svojoj zvaničnoj internet stranici kao i na socijalnim mrežama krajem marta 2021. godine. Ovo je od velikog značaja, jer međunarodni zadružni savez ima 318 organizacija članica od kojih je 276 sa punim članstvom dok su 42 pridruženi članovi iz 112 država. Takodje, podsetićemo i na istorijsku činjenicu da je 1895. godine na Prvom Kongresu medjunarodnog Zadružnog Saveza u Londonu jedna od zemalja osnivača bila i Srbija a da je delagat bio gdin. Avramović, ukazuje Stamenoivć.

 Ukazujući na značaj ovih organizacija, saradnika i partnera Svetske zdravstvene organizacije i Ujedinjenih Nacija,  ukazujemo i na značaj njihovih pogleda na zdravstvene zadruge i pokrenutu Inicijativu u Srbiji. Naime, prilikom pokretanja Inicijative, Zdravstveno zadružni savez je poslao pismo podrške dajući time svoj međunarodni pečat. Generalni sekretar dr Jose Peres je napisao i stručan komentar na naučnu monografiju Zdravstvene zadruge – srpski koreni globalnog razvoja i moderne inicijative izdavačke kuće ,,Prometej’’ iz Novog Sada 2020. godine  u kojoj su navedeni istorijski koncepti ravoja zdravstvenog zadrugarstva na teritoriji Srbije, njihov uticaj na međunarodni zdravstveno zadružni pokret ali i moderni planovi za reosnivanje ovog značajnog pokreta u Srbiji.  

Tokom 2020. godine, informacije o inicijativi u Srbiji je objavio Međunarodni zdravstveno-zadružni savez u okviru svojih internet medija kao i u okviru svog medjunarodnog mesečnog glasnika koji je dostupan svim članicama Međunarodnog zadružnog saveza čime je vest o Inicijativi u Srbiji postala globalnog karaktera. U okviru njihovog glasila za septembar 2020. godine su pored vesti o Inicijativi u Srbiji objavljene i vesti o delovanju zdravstvenih zadruga u SAD tokom pandemije KOVID19, obeležavanju 25 godina zadružnog identiteta, ulozi zdravstvenih zadruga u Africi kao i Generalnoj godišnjoj Skupštini Medjunarodnog Zadružnog Saveza. Za Kop-njuz (Coop-News, zvaničnog najstarijeg zadružnog glasila na svetu, prvi put objavljenog 1871. godine), predsednik Medjunarodne zdravstvene zadružne organizacije dr Karlos Zarko pominje i inicijativu u Srbiji: „ Pored naših redovnih aktivnosti mi podržavamo i nove inicijative poput onih u Kamerunu i Srbiji gde se promoviše rad zdravstvenih zadruga kako bi se omogućio razvoj zdravstvenih zadruga u cilju poboljšanja pristupu zdravstvenoj zaštiti u ruralnim oblastima“. Takođe, dr Zarko je u svom intervjuu za Kompartir (Compartir) španski stručni časopis za zdravstvene zadruge i socijalnu medicinu naveo da je Inicijativa za osnivanje zdravstvenih zadruga u Srbiji značajna i da su spremni da podrže tu incijativu.

,,Pored navedenog i Međunarodna konferencija Lidera u zdravstvu  održana u Londonu 2020. godine (koju organizuje izdavač medicinskih izdanja BMJ i Fakultet FMLM) je takođe objavila informacije o Inicijativi za formiranje zdravstvenih zadruga u Republici Srbiji i time ih predstavila velikom broju naučnih istraživača iz oblasti javnog zdravlja i socijalne medicine širom sveta. Interesovanje za ovu inicijativu je pokazala i Međunarodna organizacija rada kao i Unija poslodavaca kao jedan od njihovih konstituenata na teritoriji Srbije, međutim još uvek bez konkretnih koraka za koje se nadamo da neće izostati u budućnost, kaže Stamenoivć.

U daljem radu, očekujemo i značajniju podršku države u procesima reosnivanja zdravstvenog zadrugastva, a značajan segment jeste i jačanje socijalnog zadrugarstva koje otvara vrata tog zadružnog sektora i za zdravstvene usluge, napominje Stamenović. Posebno se u početku treba osvrnuti na osnivanje zadružnih gerontoloških centara kao i zadruga za geronto-domaćice kako bi se omogućio veći pristup zdravstvenoj nezi poljoprivrednim i drugim penzionerima čije su penzije niske i kojima je usluga gerontoloških centara nedostupna a zbog čega im je smanjen kvalitet života koji utiče i na njihove porodice. Ukazaćemo ovim putem i na nove inicijative u Sloveniji koje se za početak zasnivaju na naučnim istraživanjima upravo u osnivanju ovakvih vrsta zdravstvenih zadruga (socijalnog karaktera) i za kojima postoji velika potreba.

                                                                                                                                  B. Gulan

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *