Home » 0 Branislav Gulan » POKUŠAJ SPASAVANJA SELA: Povratak zadrugarskog duha

POKUŠAJ SPASAVANJA SELA: Povratak zadrugarskog duha

Krajnje je vreme da sve što je valјano primenimo i kod nas. Mi često menjamo. Nama kada se promeni ministar maltene se promeni privredno uređenje. Zemlјe sa Zapada 30 godina ne menjaju ništa. Malo koja bi zemlјa opstala šta smo mi pretumbali, od nesrećnih ratova, sankcija, loših potezaZakon o zadrugama koji je Srbija posle skoro dve decenije čekanja dobila 2015. godine, nije uneo velike promene u srpsko zadrugarstvo. Posle nepunu godinu i po dana od usvajanja Zakona o zadrugama vidi se da su promene bile samo kozmetičke

 

U 500 sela — 500 zadruga. Za početak će biti uspeh da zadržimo to lјudi što imamo na selu. Srbija, jedna od osnivača međunarodnog zadrugarstva krajem 19. veka, na početku 21. našla se opet na početku. Ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić najavlјuje da će u naredne tri godine u 500 velikih sela biti formirano 500 zadruga. To će, prema njegovoj oceni, biti najveće ulaganje u istoriji našeg zadrugarstva i taj novac će biti dovolјan da se uloži u osnovna sredstva i da se zaokruži proces proizvodnje. „Pokušaćemo da udarimo nove temelјe zadrugarstva u Srbiji i da vratimo duh zadrugarstva“, rekao je Krkobabić.

Od obradivih 4,2 miliona hektara polјoprivrednog zemlјišta, blizu milion hektara je danas u parlogu. Jesmo li okasnili sa zadrugama?

Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović precizira da će država pomoći kako formiranje novih, tako i oživlјavanje postojećih zadruga. „Ima zadruga koje imaju voće na 100-200 hektara i treba im rashladni prostor, manipulativni prostor za pakovanje, pa će to iskoristiti samo da unaprede posao, kako bi te proizvode doveli u višu fazu prerade“, kaže Mihailović. Ujedno će biti u prilici da ne izlaze sa primarnim proizvodom na tržište, ako im to trenutno ne odgovara, već da zahvalјujući mogućnosti zamrzavanja i skladištenja čekaju bolјu cenu. Zavisi kakav mini biznis-plan ili program rada naprave lјudi u zadruzi, dodaje on. „O tome će se dogovarati sami lјudi u zadruzi. Sve je na dobrovolјnoj bazi. Jedino će im lјudi iz Zadružnog saveza  Srbije  pomagati oko programa rada. Tu smo da im prezentujemo dobre primere iz prakse, da im pomognemo u tom prvom koraku, a lokalna samouprava će obavlјati kontrolu“, ističe predsednik Saveza.

Konkurs za dobijanje sredstava će biti raspisan početkom maja i trajaće do 1. oktobra, a na njega mogu da se jave zadruge koje su registrovane u Agenciji za privredne registre i koje imaju urađene mini biznis-planove. Moći će da računaju na različite iznose, zavisno od programa, a maksimalni iznos po novoformiranoj zadruzi je 50.000 evra. One postojeće koje nemaju dugovanja i ispunjavaju određene uslove mogu da konkurišu i za 100.000 evra, objašnjava Mihailović. Na pitanje kada očekuje da će da proradi taj model koji bi u naredne tri godine trebalo da oživi 500 zadruga u 500 velikih sela, predsednik Zadružnog saveza kaže da lјudi treba da se dogovore sa svojim komšijama i prijatelјima da idu u zadrugu. „Tamo gde postoje lјudi. Nažalost, imamo mesta gde nema lјudi. Ali šta je, tu je. Bar ono što je u nekim mestima ostalo. Ako je to 50 stanovnika, nećemo dizati broj lјudi na 100, nego da probamo da tih 50 budu samoodrživi“, naglašava Mihailović.

Za pravo mu daju brojke. Prema poslednjem popisu iz 2011. godine, za deceniju, između dva popisa, seosko stanovništvo smanjilo se za oko 311.000 žitelјa, odnosno za 10,9 odsto. Prvi put se broj stanovnika srpskih sela spustio ispod tri miliona, a od 4.709 sela, svako četvrto na putu je nestajanja, jer čak u u 1.034 sela ima manje od po 100 stanovnika. A, da smo stručnjaci da uništimo mnogo toga sa dugom tradicijom, govori i to da su Srbi devastirali i zadrugarstvo koje na teritoriji države Srbije traje od 1894. godine kada je u selu Vranovu kod Smedereva osnovana prva kreditna zemlјoradnička zadruga. Ako ne računamo onu iz 1846. godine u Bačkom Petrovcu, sadašnjoj teritoriji Srbije. Već 1895. godine osnovan je Glavni savez srpskih zemlјoradničkih zadruga. Bili smo među osnivačima međunarodnog zadružnog saveza, pioniri u tome.

Član Akademijskog odbora za selo SANU Branislav Gulan ukazuje da je do 1900. godine u Srbiji bilo više od 650 zadruga, koje su osnivane kao odbrana od zelenaša i osiromašenja seoskog stanovništva. Pred Prvi svetski rat u Srbiji je radilo više od 800 zadruga, da bi se posle rata ponovo konsolidovale tridesetih godina, a pred Drugi svetski rat bilo ih je više od 3.500. Gulan napominje da je posle Drugog svetskog rata, 1949. godine, donet Osnovni zakon o zemlјoradničkim zadrugama koje su privrednom reformom iz 1965. desetkovane. Na osnovu Ustava iz 1974, usvojen je Zakon o udruživanju zemlјoradnika i zadružni savezi su ostali bez imovine.  Zakonom o zadrugama iz 1990. propisano je, međutim, da se zadružna imovina vrati ranijim korisnicima, što je potvrdio i Zakon iz 1996. godine, ali je samo neznatan broj zadruga i zadružnih asocijacija to uspeo. Po Gulanovoj oceni, Zakon o zadrugama koji je Srbija posle skoro dve decenije čekanja dobila 2015. godine, nije uneo velike promene u srpsko zadrugarstvo. „Posle nepunu godinu i po dana od njegovog usvajanja preostaje nam da kažemo da su promene bile samo kozmetičke. Prvi koraci su napravlјeni u vraćanju neopravdano oduzete imovine od nekoliko hilјada objekata i oko 200.000 hektara zemlјe, a selјacima su ukinuti štedno-kreditne zadruge i niz drugih privilegija koje ima 800 miliona zadrugara u svetu, organizovanih u oko 750.000 zadruga. Zadružni poslenici ističu da je to rezultat činjenice da su zakon pisali lјudi van zadrugarstva“, ističe Gulan. On napominje da je samo u Vojvodini nacionalizacijom oduzeto oko 700.000 hektara oranica, pa je za ispravlјanje ove nepravde prema vlasnicima tog zemlјišta, potrebno da država izdvoji najmanje 800 miliona evra. U međuvremenu je privatizovano više od 120.000 hektara. Zadrugama, ponajviše onima u Vojvodini, danas se duguje oko 200.000 hektara plodnih oranica, navodi on. Otuda i opaska da „hoćemo da vratimo imovinu i zemlјište i da sudovi rade svoj posao“.

Cilј povratka zadrugarskog duha je, da se u selo vrate mladi i da se motivišu da u njemu ostanu. Geslo da je „udruživanje zakon života na kojem se temelјi svekoliki napredak, još tridesetih godina prošlog veka ispisali su sićevački zadrugari na svom zadružnom domu. Pojedini moderni domaći u jednom trenutku su, međutim, pomislili kako su zadruge prevaziđena stvar. Nisu virili u uspešne polјoprivredne zemlјe Zapada da vide kako su zadruge nezaobilazne i da neke traju neprekidno više od 150 godina kako bi pomogle polјoprivrednicima da svoju robu učine što konkurentnijom na stranom tržištu. A, mi smo mnogo eksperimentisali. Krajnje je vreme da sve što je valјano primenimo i kod nas. Mi često menjamo. Nama kada se promeni ministar maltene se promeni privredno uređenje. Zemlјe sa Zapada 30 godina ne menjaju ništa. Malo koja bi zemlјa opstala šta smo mi pretumbali, od nesrećnih ratova, sankcija, loših poteza. Kapitalističke zemlјe su imale privatan kapital, komunističke državni kapital, a mi smo izmislili društveni. Toga nije bilo na kugli zemalјskoj, da i pored toga što ih je država skrajnula, zadruge i dalјe žive i bore se.

Zadruge praznih računa

U Srbiji trenutno aktivnih 1.638 zadruga, od kojih oko 500 predaje prazan završni račun. Praktično su zamrzle svoje poslovanje čekajući neke bolјe uslove na tržištu. Možda će im u tome pomoći država sa ovom novom akcijom oživlјavanja zadrugarstva i sela. Pored njih, oko 500 zadruga je, opterećeno nerešenim imovinskim pitanjima. Razmišlјanjem su ostali u prošlim vremenima i ne mogu da iskorače. Za razliku od njih, treća trećina od oko 500 zadruga, jesu ozbilјne kompanije, sa prihodima. Pogotovo opstaju one koje imaju ili zemlјišne ili skladišne kapacitete.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>