Home » 0 Branislav Gulan » Rast standarda i kvaliteta života

Rast standarda i kvaliteta života

U vremenu od 1957. godine, kada su na značaju dobile opšte zemlјoradničke zadruge koje su svojom raznovrsnom delatnošću obogaćivale i unapređivale celokupni život sela – uklјučujući ekonomske, kulturne, socijalne aspekte i koje su unosile mnoge inovacije u polјoprivrednu proizvodnju, jačajući zadružne fondove, značajno je povećan standard seoskog stanovništva i kvalitet života na selu. Povolјni vetrovi za zadrugarstvo duvali su povremeno i do 1965. godine, kada je privredna reforma desetkovala zadruge, dajući mogućnost zemlјoradnicima da uspostavlјaju proizvodno-ekonomske odnose sa drugim privrednim subjektima. Reformom proklamovan princip ekonomije rada, ostavio je zadruge, sa ogromnom mehanizacijom i radnom snagom – po strani. Manje zadruge, kao i one koje nisu uspešno poslovale, utapale su se u veće zadruge, ili druge organizacije, gubeći svoj zadružni identitet u tom procesu, dok su se rukovodeći i stručni kadrovi selili u opštinske centre, noseći sa sobom sve što se poneti moglo… i ostavlјajući u selima samo radne jedinice nekadašnjih zadruga.

Nepovoljan istorijski period

Taj period bio je jedan od najnepovolјnijih u istoriji zadrugarstva na našim prostorima. Imovina nekadašnjih zadruga i danas je predmet rešavanja kod mnogih sudova u Republici Srbiji. U tom razdoblјu nisu bolјe prošle ni zadružne asocijacije. Naime, kada je 1962. godine donet Zakon o jedinstvenim privrednim komorama, zadružni savezi su izgubili status pravnog lica i nastavili su sa radom kao sekcije za zadrugarstvo pri privrednim komorama koje su, shodno tom Zakonu, postale pravni sledbenici celokupne, veoma vredne i znatne imovine zadružnih saveza! Kasnije, kada je 1974. godine donet novi Ustav, na osnovu koga je usvojen Zakon o udruživanju zemlјoradnika, zadružni savezi su, 1976. godine, ponovo stekli status pravnog lica – ali bez imovine! To što se događalo zadružnim savezima, bilo je samo posledica svega što se dešavalo sa zemlјoradničkim zadrugama. Naime, one su, po sili zakona i zahtevima privredne reforme polovinom šezdesetih godina prošlog veka, unosile svoju imovinu u polјoprivredne kombinate – od kojih su mnogi i nastajali na temelјima zemlјoradničkih zadruga – učestvujući tako u stvaranju gigantskih sistema, sa preradnim i svim drugim pratećim kapacitetima. Kada im je novim Zakonom bilo omogućeno da povrate svoj zadružni status, imovina im nije bila vraćena! I nije im vraćena do danas, dakle do početka 2019. godine. Jer, siromašan država sa BDP od oko 40 milijardi dolara  nema novca, a za sada ni volje da to radi. Na kraju 2018. godien vraćen je zadružni duh jer, je prvi put posle sedam decenija država materijalno pomagala zadrugarstvo. U 2017. godini kroz akciju ,,500 zadruga u 500 sela” koju je pokrenuo i uspešno vodi ministar za regionalni razvoj Milan Krkobabić, sa 197 dinara bespovratnog novca pomognut je rad 22 zadruge, a 2018. godine 73 zadruge bespoovratno su dobile 804 miliona dinara. To je praktilčno bilo osnivanje i pokretanje rada u 95 mini zadružnih fabrika. U 2019. godini planirano je da se pomogne i oživi rad zadruga sa 711 miliona dinara. Cilj ove akcije je da se krene u ujednačavanje reigonalnog razvoja Srbije, i da se kroz oživljavanje zadrugarstva vrati i život u napuštena sela. Jer, od 4.709 naselja, odnosno sela 1.200 je u fazi nestajanja. U 1.034 ima manje od po 100 stanovnika! Cilj reafirmaciej zadrugarstva je da se uderuže lai proizvođači, čiji je prsoek njiva oko 2,5 hektara. Njiam treab da se pomogne da povećaju agrarnu proizvdonju u Srbiji (čija je vrednsot oko četiri milijarde dolara ili manje od 1.000 dolara po jednom hektaru). Udruživanejm u zadruge unsoe samo svoej proizvode. Ako se  neudruže poješće ih veliki. To znači, ne da će popasti nego će nestati!

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>