Home » 0 Branislav Gulan » Savremeneno zadrugarstvo

Savremeneno zadrugarstvo

Savremeno zadrugarstvo mora počivati na izvornim zadružnim načelima, potvrđenim i osavremenjenim na Kongresu Međunarodnog zadružnog saveza u Mančesteru 1995. godine, jer je to jedini ispravan put i način organizovanja zemlјoradnika u organizacije bez kojih selo definitivno ne može postojati – zemlјoradničke zadruge.

Da bi se zadrugarstvo sačuvalo od dalјeg urušavanja i da bi se unapredili njegov rad i poslovanje, odnosno da bi obavlјalo svoje funkcije, neophodno je zaustavlјanje pada polјoprivredne proizvodnje – što je moguće učiniti efikasnijim sprovođenjem mera agragne politike u čijem kreiranju moraju učestvovati predstavnici zadrugarstva, kao jedinog autohtonog organizacionog segmenta zemlјoradnika u našoj Republici. Adekvatnije sprovođenje agrarne politike podrazumeva i sprovođenje cilјeva razvoja i sigurnosti, što praktično znači da podsticaji koje država daje za razvoj polјoprivrede, moraju stići do pravih korisnika – primarnih polјoprivrednih proizvođača – zadrugara.

Istovremeno, siva ekonomija se, kao poguban pratilac ekonomske tranzicije – mora anulirati vraćanjem ekonomije u regularne tržišne tokove, a to se može postići samo ukoliko država obezbedi veće prihode od PDV-a. Takođe, mali polјoprivredni proizvođači moraju, adekvatnim merama, biti zaštićeni kako na polјu snabedavnja, tako i na polјu plasmana svojih proizvoda.

Na kraju – ali po važnosti na prvom mestu! – neophodno je stvaranje kritične intelektualne mase u selu, čime se obezbeđuju neophodni uslovi za zapošlјavanje stručnjaka koji su uvek nosioci bržeg transfera tehnologije i efikasnog marketinga polјoprivrednih proizvoda. Ako su zadruge nosioci ruralnog razvoja sela – što se pokazalo u istoriji našeg zadrugarstva, one se mogu formirati u svakom mestu gde postoje ekonomski interesi zemlјoradnika i gde postoje uslovi za zapošlјavanje stručnjaka koji bi te zadruge uspešno vodili i učinili da konačno, sa margina na koje su permanentno gurane, budu u centru polјoprivrednog razvoja naše Republike.

 

Nacionalizacija i privatizacija

Samo u Vojvodini, nacionalizacijom je oduzeto blizu 700.000 hektara oranica, a za ispravljanje ove nepravde prema vlasnicima tog zemljišta, potrebno je da država izdvoji najmanje 800 miliona evra! A dosad je 120.000 hektara zadružne imovine čak i privatizovano

Svet i zadrugarstvo

Savremeni svet se ne može zamisliti bez zadruga i zadrugarstva. Jer, direktno ili posredno, od zadrugarstva prihoduje oko tri miliajrde ljudi. Veliki su na berzama, trguju i uvećavaju svoj kapital, a mali moraju da se udružuju kako bi smanjili troškove proizvodnje, postigli veći stepen konkurentnosti u prodaji svojih proizvoda i usluga i uvećali zaradu. U društveno – ekonomskim uslovima poslovanja velikih trgovinskih sistema i njihovih lanaca, danas je lakše prodati 5.000 tona kvalitetnih proizvoda, nego 50 kilograma na pijaci. Savremeni svedok istorije udruživanja je i veliki bankarski sistem ,,Rajfajzen”. Svoju poslovnu genezu ta banka nalazi u Društvima za pomoć siromašnima, koja su u drugoj polovini XIX veka u Nemačkoj  osnivana na inicijativu Fridriha Vilijama Rajfajzena, da bi zatim ta društva prerasla u prve kreditne zemlјoradničke zadruge.

Značaj zadružnog organizovanja naročito su priznale države EU, koje su razvojem zadruga rešile brojne probleme, pre svega, socijalne i ekonomske prirode. Zadruge su prepoznate kao najbolјi oblik brzog zapošlјavanja i razvoja manje privlačnih privrednih oblasti, a iskustva dobre regulative i prakse zemalјa – članica EU iskorišćena su i prilikom priprema važećeg Zakona o zadrugama, 2015. godine.

Zadruge imaju veliki potencijal za održivi privredni i društveni razvoj u Srbiji. Imajući u vidu međunarodna iskustva, jasno je da zadruge imaju različite privredne, ekonomske i društvene prednosti u odnosu na druge oblike poslovanja i organizovanja. Zadruge imaju veliki potencijal za stvaranje sigurnijih i održivih poslova, one funkcionišu kroz demokratski model uprave, gde članovi zadruge jednako učestvuju u upravlјanju i imaju jednaka prava. Kroz zadrugu se omogućava ponuda usluga bolјeg kvaliteta. Odnosno usluga koje su potrebne zajednici, koje inače privatni korporativni sektor ne pruža zbog malog profita. Takođe prestavlјaju potencijal za oživlјavanje polјoprivrede, ruralni i lokalni ekonomski razvoj, posebno uspostavlјanjem neposredne veze između polјoprivrednih proizvođača i tržišta koje može da ostvari veću dodatnu vrednost osnovnim proizvođačima, uveća prihode i poveća sigurnost polјoprivrednika, što sve vodi većem ulaganju u polјoprivredu i smanjenju migracija.

Zadruge za svaku delatnost

Zadruge mogu pospešiti stanogradnju i rešavanje nerešenih stambenih problema velikog broja stanovnika, mogu akumulirati društveni (socijalni) kapital i podići nivo solidarnosti, društvenu reintegraaciju ugroženih grupa, promociju socijalne pravde i ravnopravnosti u lokalnoj zajednici i društvu. Zadruge doprinose podsticanju zdrave konkurencije u privrednim granama u kojima su tradicionalno zastuplјeni dominantni položaji velikih privrednih društava.

U sklopu prednosti zadruga, posebno treba istaći i veoma značajnu otpornost i takozvanu elastičnog zadruga na udarce globalne ekonomske i finansijske krize.

Zato udruživanje danas predstavlјa snažnu ekonomsku okosnicu u ekonomijama razvijenih zemalјa u svetu, a udružuju se i farmeri koji poseduju po nekoliko hilјada hektara zemlјe i drugi, ne mali, kapital. Koliko je udruživanje značajan svetski proces i trend za visoki respekt, najbolјe ilustruju sledeći podaci: na planeti Zemlјi udruženo radi i posluje blizu milijarda zadrugara koji su organizovani u više od 750.000 zadruga. Procenjuje se da je oko tri milijarde lјudi povezano, na razne načine, sa radom zadruga. Zadruge obezbeđuju više od 100 miliona poslova širom sveta, što je za 20 odsto više od multinacionalnih korporacija.

Najstarije – kućne zadruge

Najstariji oblik zadruga su kućne zadruge, koje su pre više hilјada godina nastale na krvnom srodstvu i zajedničkoj svojini. Ima ih kod Slovena, Germana i drugih naroda.  Prvi poznati tržišni oblik zadruge – kolgije (collegium) bio je u Starom Rimu. Iz njih su nastavali cehovi i gilde (zanagtska i trgovačka udruženja). Zadruge su kao ekonomske organizacije, tvorevine epohe kapitalizma, nastale u njegovoj višoj fazi, sredinom XIX veka. Izvorno, to je pokret sitnog kapitala. Prve zadruge formirali su sitni robni proizvođači – zanatlije i trgovci.

Zadruga nije preduzeće

U definiciji o zadrugama postoji prilično nepreciznosti. Dok neki autori zadruge definišu kao preduzeća, drugi ih vide izričito kao udruženja. U svakom slučaju, korisno je upoznati se s pojmovnim određenjem o zadrugama, jer to otkriva i način na koji su se različiti društveno-ekonomski sistemi, državna uređenja i sami zadrugari odnosili prema udruživanju.

Trgovinski zakon donet 1875. godine u Ugarskoj, koji je bio osnova za osnivanje zadruga u Vojvodini do Prvog svetskog rata, zadrugu je definisao kao ,,društvo koje ima neograničeni boj članova, nastalo da uz zajedničko vođenje poslova (preduzeća), a na temelјu uzajamnosti da unapredi kredit, privredu i gospodarski rad svojih članova”. Pomenuti zakon zadruge još opisuje kao društva za kredit i uzimanje predujma, društva radi zajedničke nabavke sirovina, držanja zajedničkih skladišta ili zajedničke proizvodnje društva potrošača, društva koja se bave gradnjom i uzajamno osiguravajuća društva.

Jedan od najuglednijih srpskih i jugoslovenskih zadružnih teoretičara, bivši predsednik Zadružnog saveza Srbije, pok.prof dr Viden Ranđelović, objašnjavao je da su ,,zadruge specifične ekonomske organiazcije eksploatisanih slojeva društva: najamnih radnika i sitnih robnih proizvođača – zanatlija i selјaka. Osnivači zadruga su bili vođeni idejom da formiranjem zadruga mogu da se zaštite od eksploatacije i iskoriste neke prednosti krupne proizvodnje, koja je kako se kapitalizam razvijao, postojala preovlađujući oblik proizvodnje. Prvi autor jugoslovenskog udžbenika Zadrugarstvo (1947) prof. dr Mihajlo Vučković (1908-1978), zadruge definiše kao, kolektivne ekonomske organizacije čije cilјeve i zadatke, formu i sadržinu, prvu ulogu i sam karakter u krajnjoj liniji određuju društveni uslovi u kojima one nastaju, deluju i prestaju. Međunarodna organiazcija rada (International Labour Organization – ILO), specijalizovana ustanova pri OUN zadrugu definiše kao ,,asocijaciju u koju se lјudi dobrovolјno udružuju u cilјu ostvarivanja zajedničkih interesa kroz formiranje demokratski kontrolisane organizacije, u kojoj podjednako doprinose formiranju potrebnog kapitala, prihvatajući fer podelu rizika i beneficija od poslovanja u kome članstvo aktivno participira. Trideset prvi kongres Međunarodnog zadružnog saveza, održan u septembru 1995. godine u Mančesteru zadrugu je odredio kao ,,autonomnu asocijaciju dobrovolјno udruženih lica radi ostvarenja njihovih zajedničkih ekonomskih, socijalnih i kulturnih potreba i želјa, kroz zajednički posedovno i demokratski kontrolisano preduzeće”. Prema Zakonu o zadrugama SR Jugoslavije iz 1996. godine (čl.1) ,,zadruga je oblik organizovanja fizičkih lica (u dalјem tekstu: zadrugari) u kojoj oni, poslovanjem na zadružnim principima dobrovolјnosti i solidarnosti, demokratičnosti, ekonomskog učešća, jednakog prava upravlјanja, samostalnosti, zadružnog obrazovanja i međuzadružne saradnje, ostvaruju svoje ekonomske, socijalne i kulturne interese. U važećem Zakonu o zadrugama Republike Srbije, koji je usvojen u Narodnoj Skupštini RS 29. decembra 2015. godine (čl.2), o pojmu zadruge je zapisano: ,,Zadruga je pravno lice, koje predstavlјa poseban oblik organizovanja fizičkih lica (u dalјem tekstu:zadrugar) koji poslovanjem na zadružnim principima ostvaruju svoje ekonomske, socijalne, kulturne i druge interese i koji upravlјaju i kontrolišpu poslovanje zadruge”.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>