STOČARSTVO U SVETU, EU I SRBIJI: U se i u svoje kljuse! (3.)

Proizvođači hrane su odlučili, kako i sami kažu da rade po sistemu ,,uzdaj se u se i u svoje kljuse“! Jer, stranci su uzimali pare, a ni u čemu nam u ovoj delatnosti nisu pomogli. Čak im je i tadašnji resorni ministar Branislav Nedimović, obećao da će pružiti pomoć, prihvatiti njihove zahteve. Ali, on je završio  mandate i otišao, a to se nije ostvarilo. A, zahtevi su se uvek, načelno, prihvatali i pred izbore. Očito je to i sad slučaj. Bolje ikad nego nikad.  Zato to treba i iskoristiti. Ali, nikada se nije valjano iskoristilo. I ostalo je na obećanjima i blagodetima o boljem  životu u agraru. Seljaci to čekaju već više od pola veka, mnogi su i otišli sa ovog sveta, čekajući taj bolji život, ali njega nema još na vidiku.

Novi koncept agrara

Stočari kažu da bi agrarna proizvodnja u Srbiji mogla da ima ukupnu vrednost ide i blizu 70 milijardi dolara godišnje. Za to je potreban onovi koncept agrara koji bi vodili i novi ljudi. U tom slučaju bi vrednost proizvodnje po hektaru bila ne 1.200 evra, već odmah da stigne najmanje do 5.000 evra, pa potom 10.000, a za koju godinu da se približi brojci od 25.000 evra! Ali, za to je potrebno i da agara iz državnog budžeta dobija najmanje 10 odsto novca, koliko sad i unosi u njega.  Uz samoorganizovanje, po Nordijskom zatvorenom sistemu, gde bi prerađivačka industrija bila u selima i zadrugama,  pada se tako sv eovo sprovede u delo, to može,  možda I da se ostvari! U tom slulčaju bi kao u celom svetu, novac obrtao 52 puta. Jer, to znači da bi u svakom selu bila mala fabrika, koaj bi preko zadruge otkupljivala seosku proizvodnju. U svakom selu bi bila i prodavnica, a danas ih nema u 1.000 sela Srbije.

Prema najnovijim podacima RZS u Srbiji će već 2050. godine sa mape nestati čak 3.000 sela! Za jednu deceniju bićče ih manej za 1.200 jer su sad to ruine. Njih nam ostavljaju oni koji su raniej zalagali da se godišnje gasi po 100 zadruga I poržavačli su nestajanje sela. Isti ti, trustovi mozgo za agrar Srbije, sad u poznomživotnom trećem dobu, promenili su mišljenje pa zarad promene svojih biografija, podržavaju osnivanje zadruga (do sada njih 1.100) u selima bez prerađivačke industrije. Istovremeno očekuju da u ta sela dođu mladi da žive u četiri zida, da nemaju posao i gde da rade i zarade za život. Jer, u selima nema malih fabrtiak, pa nema ljudi ni gde da se zaposle! A, ne mogu živeti odokućnice!

Žal za ruinama

Među onima koji kreiraju takav razvoj ruralnih sredina u Srbiji, nalazi se i Akademijski odbor za selo SANU, odnosno njegovi rukovodioci i kretaori agrarne politike, sa pogledima iz njega. Sa takvim pogrešnim razmišljanjima oni podržavaju i mnoge pogrešne odluke sadašnje vlasti, kada je u pitanju ruralni razvoj Srbije. Zbog takvog dosadsašnjeg rada oni su i odgovorni što nam od sela ostaju ruine! Jer, prvi čovek Akademijskog odbora za selo SANU dr Dragan Škorić, nikada se nije odazvao pozivima za rad  Balkanske akakademije za selo na tradicionalnim Vlasinskim susretima, koji su se četvrt veka održavali u južnoj Srbiji. Njihova jedina tema je bila – selo!  Predsednkik akademijsog odbora za selo nikada nije stigao ni na jednu sesiju njenog rada, iako je četvrt veka bio pozivan. Razlog jer da ga nije interesovalo selo i njegov razvoj!  Jer, tu nije imao ništa što bi mu bar zveckalo u dšepu! Sad sela koje nestaju posećuje sa nadležnim ministrima, da bi se fotografisao u selima, pored njih. Fotografije, njemu i sličnima, služe da bi porikazao kako žali što ostavlja ruine iza sebe, a to su sela, koja posećuje tek u trećem životnom dobu. Takvom njihovom izgledu on je dao značajan doprinos! Šteta što se za loš rad i rezultate u trećem životnom dobu nedaju priznja  za to akademicima! Koj isu se nekada zalaali za gapšenej zadruga i sela, adanas im je pamet evoluirala pa sad suporotno rade. Cilj je pranje biografije. Jer, ih nekada selo i zadruge nisu interesovale.  

Sumorna sela i stočarstvo!

A, sela nam snestaju, stočarstvo je na izdasaju, hrana koja može da se proizveei u Srbiji se uvozi…U Srbiji je svaki dan 500.000 ljudi gladno… Veliki broj mladih prima minimalne zarade koje nepokrivaju ni sirotinjsku potroščaku korpu. Hrane se proizvodi sve manje, ali i sve skuplje u Srbiji . Sve manja je i sve skuplja, njena potrošnja, što prikazuje RZS. Posebno osnovnih životnih namirnica. Jer, pre samo osam godina, u Srbiji se godišnje po jednom stanovniku trošilo mnogo više svih vrsta mesa, a i više od 100 kilograma hleba po jednom stanovniku godišnje. Danas se trošimanje od 40 kilograma mesa i samo po 48 kilograma hleba 10 kilograma peciva.

Zato proizvođači hrane, posle slatkih predizbornih obećanja, sad u Srbiji veoma često izlaze na ulicu, kako bi se čuo i njihov glas. Zahvaljujući merama koje ćesami stočari kreiraju, a ne kabinetski agropolitičari u predizbornoj kampanji, u tovnom govedarstvu postojeće mere su postale predvidljive za stočare, a uvedene su i nove stimulacije.  Međutim, u svim delovima ovog stočarstva nisu ostvareni očekivani efekti naspram otvorenih mogućnosti. Sa podsticajima u kvalitetna priplodna grla brojnost je mogla biti povećana da je prihvaćen predlog Udruženja o kupovini u prošloj godini. Evo i najnovijih zahteva stočara za veće subvencije za krave i junice od 40.000 dinara.

Proizvođači mleka u Srbiji osnovali u nacionalnu asocijaciju pa od države traže da poveća subvencije za krave sa predloženih 40.000 dinara po grlu na 55.000 dinara, a za junice sa 40.000 na 150.000 dinara, izjavio je predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije i član novosnovane asocijacije veterinara Milija Palamarević. On je za javnost rekao da je nerazumno da država subvencioniše uvoz junica za 170.000 dinara, već deset godina. ,,Tražimo da se podstakne domaća proizvodnja junica sa 150.000 dinara, umesto što je Ministarstvo poljoprivrede predložilo 40.000 dinara. Da li je realno i pametno da država podstiče uvoz junica, umesto da stimuliše domaću proizvodnju sa 20.000 dinara manje nego što daje na uvoz“, rekao je Palamarević. Dodao je da odgoj junice traje tri godine da bi se otelila i bila za mužu i da u tom periodu od nje nema nikakvih prihoda, a da su troškovi izuzetno visoki. On je još naglasio da stočari traže od države i da se goveda čipuju i iz registra izbaci oko 70.000 ,,fiktivnih“ krava na koje se dodeljuje subvencija. Ta sredstva bi se, kako je naveo, mogla iskoristiti za povećanje subvencija na domaće krave i junice.

Predlog stočara za Vladu Srbije:

1. Za navedene tovne rase goveda starost grla u nabavci – kupovini: 10 do 34 meseca;
2. Podsticaj za držanje licenciranog bika tovne rase 50.000 dinara – do dva grla na gazdinstvu;
3. Podsticaj za vlasnike krava tovnih rasa (čista rasa) 40.000 dinara – broj krava u stadu do 200 (za gazdinstva i pravna lica);
4. Podsticaji za krave ukrštenih tovnih rasa 25.000 dinara (ukida se podsticaj za krave dojilje) – broj grla do 200;
5. Za kupovinu kvalitetnih priplodnih grla tovnih rasa predlažemo sledeće podsticaje:
6. za gazdinstvo koje zasniva proizvodnju tovne rase, a ne koristi podsticaje za mlade – do 3.000.000 dinara ili 50 odsto učešća u nabavci;

Primer: ako kupuju grla za ukupno 4.000.000 dinara dužni su da ulože 2.000.000 dinara svog novca, a maksimalno mogu dobiti 3.000.000 po gazdinstvu!

• za gazdinstva koja kupuju kvalitetna priplodna grla u našoj zemlji ukupan podsticaj po gazdinstvu je 40 odsto od ukupne vrednosti kupljenih grla i do iznosa od 1.500.000 dinara;
• za gazdinstva koja kupuju kvalitetna priplodna grla u inostranstvu podsticaj iznosi 60 odsto od ukupne vrednosti kupljenih grla do iznosa od 4.000.000 dinara. Ovo pravo ne mogu ostvariti gazdinstva koja koriste bespovratna sredstva fondova;

•  Stimulacije za tov i korišćenje domaće teladi:

• pravo na ostvarivanje premije za utovljeno june ima gazdinstvo ili pravno lice koje za tov koristi telad od domaćih proizvođača u iznosu od 15.000 dinara, a za telad kupljenu u inostranstvu premija iznosi 5.000 dinara;
• pravo na podsticaj za utovljenu junad ima gazdinstvo i pravno lice koja tove po sistemu „uvoz radi izvoza” uz carinski nadzor u iznosu od 5.000 dinara po isporučenom junetu;

Stočari prdlažu mere zaštite domaćeg govedarstva, traže novac za opremu i objekte, i posebno traže da se očuvaju pašnjaci koji se nalaze pored sela, kako bi na njima mogli da napasaju goveda, kao što se to nekad radilo u Jugfosaloviji.

Šansa za junetinu iz prirode RS!

Stočarstvo je u ozbiljnim problemima i neophodne su hitne mere, a to su:

 – isplata zaostalih davanja, više državnih subvencija za tu granu, osnivanje genetskih centara;

 – u protivnom broj grla će nastaviti da pada, a uvoz mesa raste, što jeocenjeno na nedavnom stručnom skupu na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, održanom 12. marta 2024. godine;

 -Stočari kažu da sa trenutnom cenom od 3,5 evra po kilogramu živih junadi, odnosno šest evra po kilogramu mesa, može dobro da se zaradi;

– ”Osnova svega je ulaganje u priplodni materijal, pronalaženje novog tržišta uz primenu ekonomske diplomatije i da se na neki način pojavimo na tržištu sa novim proizvodima kao što je “junetina iz prirode” na čemu radi naše udruženje”, ističe Čedomir Keco iz Udruženja stočara ,,Agroprofit’’ u Novom Sadu.

–Stočarstvo je u ozbiljnim problemima i neophodne su hitne mere – isplata zaostalih davanja, više državnih subvencija za tu granu, osnivanje genetskih centara;

– u protivnom broj grla će nastaviti da pada, a uvoz mesa raste!

Na stručni skup u Zemun, sa velikim ambicijama,  ali i problemima, stiga je i stočar iz Utrina kod Bačke Topole, Tibor Berze. Član je udruženja „Kasun“ koje odgaja 400 grla za tov. Planiraju da uvezu 200 novih grla, ali kažu da nemaju novca da uđu u kupovinu. „Dosta su skupi (grla), kreću se oko 2.000 do 2.500 evra, što zavisi da li su steoni. Ljudi nemaju toliko para da plate, pa da posle čekaju godinu dana isplatu preko banke, ljudi ne idu u takav sistem kupovine. Sad smo došli do toga da nemamo priplodnih bikova i to je jako velika muka“, naglašava Tibor Berze, vlasnik farme kod Utrina na severu Vojvodine.

Stočari kažu da sa trenutnom cenom od 3,5 evra po kilogramu živih junadi, odnosno šest evra za kilogram mesa može dobro da se zaradi, budući da zemlje poput Italije i Grčke plaćaju i sedam evra. Računaju i da kontejnerski izvoz zamrznutog mesa u Kinu ima veliki potencijal za zaradu. „Osnova svega je ulaganje u priplodni materijal, pronalaženje novog tržišta uz primenu ekonomske diplomatije i da se na neki način pojavimo na tržištu sa novim proizvodima kao što je ‘junetina iz prirode’ na čemu radi naše udruženje“, ističe Čedomir Keco iz Udruženja stočara ,,Agroprofit’’.

Subvencije usmeriti u proizvodnju i preradu

Umesto direktnih uplata na račune velikih proizvođača, bolje bi bilo, kažu, subvencije usmeriti udomaću proizvodnju i preradu. Ukupna davanja države za poljoprivredu, kako ocenjuju, nisu mala, ali zameraju smanjen stočarski udeo u tom kolaču.

„Mi smo 2013. godine uspeli da sa 70 posto, kada je bilo davanje za stočarstvo, direktnim podsticajima da dođemo do toga da je danas svega 35 odsto podsticaja za stočarstvo, smanjili smo mere ruralnog razvoja. Prestigli sa 300 evra po hektaru u 90 odsto evropskih zemalja i stimulišemo izvoz pšenice, kukuruza da bismo posle uvozili od njih mleko i meso“, objašnjava nekadašnji ministar poljoprivrede prof. dr Dragan Glamočić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Proizvođači i analitičari ističu da se domaće potrebe za mesom i mleko moraju zadovoljiti najpre iz sopstvene proizvodnje, kako nam ne bi dodatno rastao minus u spoljnotrgovinskoj razmeni. Samo u trgovini svinjetinom minus u 2021. godini minus je bio 72 miliona evra, a prošle 2023. godine, čak – gotovo 200 miliona.

Posebnui analizu zaslužuje procena o tržištu za našu ukupnu proizvodnju, kao i procena moći i korišćenja tačaka oslonca i alata zqa poslovanje u celom sektoru poljoprvirede. Godinama, uz manje izuzetke tragamo za odgovorom ko je i odakle je naš kupac? U sektoru goveđeg mesa, izgleda da smo blizu rešenjua, nudeći ovu robu Narodnoj republici Kini!

,,Niz ekonomskih turbulencija na svetskom i domaćem tržištu ojačalo je potrebu za većim učešem države u agrarnoj proizvodnji, što je i potvrđeno izdvajanjem novca poreskih obveznika za potrebe poljoprvirede – najviše u novijoj istoriji! Vremena su takva da je potrebno da svaki činilac, učesnik u proizvodnji utvrdi svoj pregled obaveza i mogući doprinos za popravljanaje stanja u agraru. Zbog toga i navodimo mogući obim proizvodnje junećeg mesa i korišćenja goveda sa naših farmi’’, navodi Čedomir Keco, iz Udruženja tovne junadi ,,Agroprofit’’.

U uzguju u Srbiji trenutno ima 95.000 goveda starosti do šest meseci, a 116.207 grla starosti do 12 meseci. Do 24 meseca starosti, što je veoma značajna kategorija, imamo 140.824 grla. U procesu muže, sistemu krava – tele ili u priplodu Srbija ima 363.615 grla. I u ovom broju je oko 25.000 visokokvaltitnih tovnih rasa goveda.

Međutim, karaktersitično je da od 4.720 sela u Srbiji, postoji čak 600 sela gde nema nijedna krave! Može se zaključiti, da je za ozbiljnu proizvonju i mleka i mesa, što zahteva i određeno vreme. Ceo sektor govedarstva u pogledu kvaliteta grla, stimulativnim merama pomogla je država, ali u celini, bitka je izgubljena zbog cenovne politike prerađivačke industrije, pre svega, za meso i mleko! Kada pogeldamo stoačrstvo danas, vidi se da nemamo malih farmi tovljača junadi, koje su nestale u cenovnom vihoru, jer  tovom i ovim poslom više se nebavi 8.000 gazdinstava, a skoro je to radilo njih 12.000 u Srbiji.

Odakle početi…

• Posmatrajući stanje u svetu i Evropi, Srbiji potrebno je prvo transparentno izračunati potrebe za prehrambenu potrošnju nacije (mleko, meso, jaja, ulje i bašno)!
• Institucionalno rešiti rukovođenje viškovima i obezbeđivanje nedostatka prehrambenih proizvoda;
• Mora se liberalizovati izvoz mesa iz Srbije u Evropsku uniju oslobađanjem fiskalnog nameta za kupljeno goveđe meso iz Srbije što je nametnula EU;
• U poslovima izrade nove Strategije ravoja poljoprivrede, koja je Ustav za agrar,  (koja treba da se usvoji ove godine), moraju se definisati prioriteti u sektorima, ekonomska i poslovna održivost uz razvojne pravce i potrebe zakonske regulative i finansija;
• Državna administracija mora se ojačati stručnom i racionalnom Upravom za stočarstvo i uvođenjem ombudsmana za hranu;
• U izbor tržišta mora se uključiti ekonomska diplomatija i celovito sagledati gde su nam najveće šanse za prodaju poljoporivrednih proizvoda. Kada je reč o goveđem mesu to je Narodna republika Kina;
• Moraju se izraditi regionalni programi korišćenja pašnjaka i odgajivačkih programa za tovne rase, sa namenom da se koriste zelene površine u brdsko – planinskim uslovima i poluzaštićenim prostorima;
• Nužno je obezbediti više novca za opremanje radionica za konfekcioniranje mesa svih vrsta, malih mlekara i prodaje;
• Potrebno je izmeniti, odnosno dopuniti zakon o regulisanju tržišta poljoprivrendih proizuvdoa upisivanjem intervencdija za reagovanje države kada se javljaju viškovi ili manjak mleka i mesa;
• Na osnovu zakona o tržištu treba precizirati uvođenje mleka za đake;
• U mlečnom sektoru, preraspodelom podsticaja treba pomoći kupovihnu kvalitetnih grla usklađivanjem nabavke prema inrteresima mladih iz regiona sa otežanim privređivanjem;
• Treba utvrditi i javno publikovati kodeks o obavezama uprave za agarna plaćanja gde su stranke gazdinstva. To podrazumeva analizu dosadašnjeg rada i rukovođenja ovom upravom;
• Za ozbiljne planove i nove programe u sektoru stočarstva potrebno je da se konačno saberu dugovi pema poljoprivrednicima po svim osnovama, što znači od isplate premija do IPARD-a;
• Treba osnovati Fond aza razvoj govedarstva za nabavku kvalitetnih grla i osnivanje Selekcionog centra (uzgoj i prodaju);
• Potrebno je raditi na novoj ponudi stočara vezano za obradu i doradu, kao i proizvdonju junećeg mesa pod imenom ,,JUNETINA IZ PRIRODE RS’’, što je pokenulo Udruženje odgajivača;
• Treba omogućiti da se pašnjaci bez nadoknade, sa programom održavanja dugoročno izdaju samo stočarima i da preuzeti pašnjaci ne isključujuu stočare iz prava zakupa po pruincipu ,,pravo prečeg’’;

Odgajivači kvalitetnih tovnih rasa goveda poslovni oslonac vide u povezivanju sa Privrednom komoro Srbije gde su osnovali i Grupaciju za ovu vrstu stočarstva. Očekuju da će efikasnije i kvalitetno učestvovati u kreiranju agrarne politike, kao i u izradi bitnih dokumenata kojima se reguliše stočarstvo i odnos države prema ovom poslu.

Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije, u programski pristup,  na prvo mesto stavlja da se obezbedi juneće mesto, odnosno ,,bebi bif’’. On odmah postavlja i pitanje hoćemo li iskoristiti ponuđene šanse za razvoj proizvodnje junećeg mesa u Srbiji?

,,Moramo održati minimalan broj organizovane proizvodnje junadi i junećeg mesa koji je bio predviđen u 2018. godini. Postoji i neophodnost postojanja stočarskih zadruga u funkciji razvoja poljoprivrede. Zato moramo da formiramo upravu za stočarstvo u okviru ministarstva poljoprivrede. Ako želimo sigurno da poslujemo potrebno je i formiranje fonda za finansiranje zadruga. Da bi sve uspešno radili potrebni su i stručni kadrovi u zemljoradničkim zadrugama’’, navodi Nikola Mihailović.

Kada je reč o Zadružnom savezu Srbije treba istaći da imamo 2.920 aktivnih zadruga (među njima je čak od  75 odsto zemljoradničkih zadruga). O toga 293 imaju pretežnu delatnost u stočarskoj proizvodnji. Od ovog broja zadruga, oko 130 njiih se nalazi u centalnom delu Srbije, i uglavnom objedinjuju male poljoprivredne proizvođače, koji u proseku imaju dve do četiri krave. Od ukupnog broja tih zadruga, njih 94 iskazuju poslovne prihode. Treba istaći i da 30 tih zadruga radi mere selekcije u stočarstvu. Od oko 300.000 gazdinstava koja su upisana u E – agrar, oko 10 odsto njih se bavi stočarstvom!

                                 (Autor je analitičar i publicista)