Home » 0 Branislav Gulan » TREBAJU DECENIJE DA SRBIJA STIGNE EU

TREBAJU DECENIJE DA SRBIJA STIGNE EU

Preuveličane želje!

Zemljama regiona biće potrebno više decenija da dostignu države EU po pitanju ekonomskog napretka. Ogoman je pad proizvodnje svih kultura u agraru, a statistikka beleži ukupan pad od samo 10 odsto u 2017. godini…

Piše: Branislav GULAN

 

Na Zapadnom Balkanu, uprkos značajnom napretku, četvoro od desetoro ljudi je bez posla i to je  ”zapanjujuća brojka” kada se zna koliko je zaposlenost bitna za ostvarivanje jakog rasta. Većina zemalja u regionu je završila reforme u liberalizaciji trgovinskog tržišta, ali ono što ih koči je konstantno kašnjenje sa privatizacijom, restrukturiranjem i regulisanjem u oblasti konkurencije i uprave, navodi se u izveštaju Saveta bezbednosti. Da bi ove zemlje mogle da iskoriste u potpunosti rast, bitno je da završe ceo paket tranzicionih reformi. Nezavršene reforme vuku rast na dole, smanjuju mogućnost ekonomije da reaguje na šokove, a kao rezultat može doći do reformskog zamora koji dalje može usporiti proces. Inače, Srbija je zemlja reformi. One u njoj stalno traju. Najbolji dokaz je da je samo od 1950. pa do 2000. godine u Srbiji bilo 17 reformi u gradskim centrima sa oko 65 granskih reformi u privredi. I posle toga u Srbiji se nastavilo sa reformama koje i danas traju… Kraj im se ne vidi, osim obećanja za bolje sutra! Sve ovo govori da država nije problem po sebi, Ona postaje problem samo kada je loša! A, Srbija je danas – to!

Od 2000. godine o danas, u njoj je u raznim oblastima blizu 130 raznih strategija. Džabe nam strategije kada u zemlji Srbiji nema akcije da se one sprovedu! Da bi Srbija ispunila želju predsednika Aleksandra Vučića i u 2018. godini imala rast bruto dromaćeg proizvoda od 3,5 odsto, to znači da srpska poljoprivreda mora da ima rast od najmanje 7,5 odsto. To nije realno. Jer, u 2015. godini imali smo pad od osam odsto, a u rodnoj 2016. godini bio je rast od osam odsto. U 2017. godini zvanično prema podacima Republičkog zavoda za statistiku pad je bio oko 10 odsto! Iako je taj pad bio i veći jer su štete u agraru bile oko 1,5 milijardi dolara. Ipak država to sve nije priznala jer bi u tom slučaju morala ad plati štetu. Kako onda odjednom ostvariti rast, kao što je, recimo u Kini,  u privredi koja se nalazila u paralizi?

Paraliza privrede

Ništa privredu ne parališe toliko kao institucionalna i regulativna neizvesnost. Danas je među zemljama u tranziciji  ponajduže Srbija, zajedno sa Hrvatskom, na samom dnu redosleda po stopama rasta, a u političkom marketing je na volšeban način izvikana kao nekakakv regionalni lider. Ako vlast nastavi sa preuveličavanjem svojih učinaka, počeće i sama da veruje u to što propagira, a što je daleko od realnosti. To ne bi bio povoljan rasplet ovog odista zamršenog regulativnog čvora.

Na primeru Srbije može se videti da je zemlja ipak uradila veliki deo posla u procesu tranzicije, konsolidovala je fiskalnu politiku, privukla investiture (poslednjih godina donose pročno oko dve milijarde dolara godišnje-primedba B.G.), ostvarila značajan napredak u reformi javnih preduzeća i tržište rada je sada fleksibilnije, navodi se u poslednjem izveštaju SB.

 

Zaostajanje od pola veka!

Ipak, investicije u Srbiji su među najnižima kada se pogledaju evropske tranzicione ekonomije, ima mesta za rast izvoza, a dominacija javnog guši rast privatnog sektora. Preporuka u izveštaju SB za Srbiju je da “skine breme” državnih preduzeća, reši probleme prava svojine, kreiranje poreskog sistema koji podržava privatnu inicijativu, ukloni trgovinske barijere i nastavi reformu u digitalnom sektoru.S ovim reformama, Srbija može da očekuje rast od pet odsto u bliskoj budućnosti na godišnjem nivou, što bi značilo dupliranje BDP-a u sledećih 15 godina, a time i približavanje standardima EU, ocenila je autorka analize. Srbija predviđa da će ostvariti realnu stopu rasta u idućoj godini od 3,5 odsto, prema najavama ex ministra finansija Dušana Vujovića.

Predstavnici Svetske banke prilikom nedavne pohvalili su ekonomski napredak Srbije, ali je primetan bio i jedan poražavajući podatak. Vladi Srbije treba čestitati na fiskalnoj konsolidaciji, zadovoljni smo reformom javnih preduzeća, Srbija je popravila poslovni ambijent, što se vidi po napretku na Duing biznis listi, neke su od pohvala koje su izneli predstavnici Svetske banke. Istovremeno, Srbija je 2017. godine ostvarila ekonomski rast od blizu samo dva odsto, što je manje od očekivanih tri odsto, ali i od proseka zemalja Zapadnog Balkana od 2,6 odsto. Ne samo da je 2017. godine Srbija ostala ispod proseka privrednog rasta inače najsiromašnijeg regiona u Evropi, već će, prema projekcijama Svetske banke, to biti slučaj i u naredne dve godine. Dakle, prošla je još jedna godina sa obećanjima i očekivanjaim čelnika koji vode država u vladajuću partiju u Srbiji. Dakle, Srbija je i dalje među najsiromašnijim zemljama u Evopi i među deset u svetu! Daleko je još uvek davno obećani prosek zarada od 500 evra mesečno.  Možda će se ta obeećanja ostvariti za  godinu,, dve tri… Ko ih dočeka. Obećanja da je nam je vema dobro su tu, samo mi to sad kao da neosećamo, pa puno ni ne cenimo! Najveći doprinos velikom smanjenju nezaposlenosti dali su mladi jer svake godine sa kartom u jednom pravcu ode blizu 40.000 njih!

Procene!

Od predstavnika Svetske banke Lazara Šestovića, mogao se čuti i jedan poražavajući podatak, a to je da je pri sadašnjim stopama rasta prosečan građanin regiona 60 godina udaljen od standarda prosečnog građanina EU. U slučaju Srbije to je “svega” 50 godina. Ukoliko bi se ubrzale stope privrednog rasta, taj jaz bi se mogao smanjiti na 20 godina.  Po rečima Ekatarine Vostroknutove, vodeće ekonomistkinje Svetske banke za Zapadni Balkan, odgovornost za slabiji rezultat 2017. godine snose hladna zima i suša, koji su uticali na poljoprivredu i energetiku.

Godina za zaborav

Primera rada, kada je agrar u pitanju tu je drastičan pad proizvodnje u svim delatnostima. Doduše, pored značajno smanjene proizvodnje Republiučki zavod za statistiku je dao čudan podatak da je to ukupno manje samo za 10 odsto? To je podatak u koji će da veruju samo oni koji vladaju Srbijom, jer jedino njima on odgovara. Jer, svi drugi podaci o agrarnom rodu u 2017. godini drugačije ukazuju. U 2017. godini suša  je umanjila prinose svih kultura u vrednoti od milijardu dolara. To znači da vrednost agrare proizvodnje u 2017. godini nije bio veći od 4,1 milijardu dolara. Jer u 2015. godini uz pad od osam odsto vrednosti je bila do 4,6 milijardi dolara. U 2016. rekrodnoj godini rast je bio osam odsto pa je vrednost dosegla blizu pet milijardi dolara. Pošto je 2017. godina bila za zaborav, to je onda bilo znatno manje. To potvrdjuju i količne ubranih proizvoda. San svakog ministra poljoprivrede, poslednjih nekoliko decenija bio  je da vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji bude najmanje 6,6 milijardi dolara.

Na 4,1 miliona hektara obradivih agrarnih povšrina u Srbiji je u 2017. godini zabeležen ogroman pad po tonama i u vrednosti svih kultura.To je znatno ispod svih strategija koje Srbija ima poslednjih decenija. Jer, poslednja Strategija o razvoju agrara, doneta 2014. godine validna je do 2024. godine I predviđa prosečan godišnji rast po jednoj varijanti od 9,1 odsto, a po drugoj blažoj želji  od 6,1 odsto. Tu strategiju je usvojila Vlada Srbije, ima 145 strana i delo je 200 srpskih eksperata u ovoj oblasti! Inače, agrar Srbije u protekle tri decenije iako ima ambiciozne strategije, beleži rast od samo 0,45 odsto! Ipak, ne treba da brinemo, hrane će biti dovoljno, a ono što nemamo mi uvezemo. Prošle, 2017. godine  godine je uvezeno hrane za  oko 1,6 milijardi dolara, a izvezeno za blizu tri milijarde dolara, pa imamo i suficit od oko 1,4 milijarde dolara. To je dobro jer  imamo sufiucit. Nije dobro što smo izvozili sirovine za proizvodnju hrane, ali ne i hranu, što nam mora biti cilj. Primera radi, hvalimo se da se nalazimo među 1’0 izvozniak kukuruza u svetu. Ali, to nije za halu. Treali bi da taj kukuruz utrišimo u SRibji za ishranu stoke, pa da izvozimo proizvode iz viših faza porerade, da više zaradimo. To bi treala da radi kreativna vlast. Jedna Holandija koja je malo veća od Vojvodine godišnje ima izvoz hrane vredan oko 70 milijardi dolara!

 

Proizvodnja u tonama

 

  • PŠENICA: u 2017. godini u Srbiji je proizvedeno 2.278.000 tona pšenice što je bilo za 21 odsto manje od proizvodnje u 2016. godini. Zvanično to je proizvedeno na blizu 550.000 hektara! U odnosu na desetogodišnji prosek to je manje za 9,1 odsto ;
  • KUKURUZ: Tokom 2017. godini kukuruz je bio zasejan na blizu million hektara. Proizvedeno je samo četiri miliona tona što je za 45,5 odsto manje nego u 2016. godini. Kada se pogleda desetogodišnji prosek to je manje za 33 odsto. I njega će biti dovoljno jer su staje u Srbiji prazne pa nema ko da troši taj kukuruz;
  • ŠEĆER: u 2017. godini u Srbiji je proizvedeno samo 2,5 miliona tona šećerne repe, što je za 14,6 odsto manje nego u 2016. godini. Od toga je proizvedeno 450.000 tona šećera. Biće dovoljno za izvoz i domaće potrebe. Za izvoz je to 181.000 tona, dok je za domaću potrošnju potrebno oko 220.000 tona;
  • SUNCOKRET: ova uljarica u 2017. godini je požnjevena na 200.000 hektara. Proizvedeno je oko 541.000 tona suncokteta što je bilo za 13 odsto manje nego godinu dana ranije. To je  omogućilo proizvodnju od 140.000 tona ulja;
  • SOJA: Soja se prošle, 2017. godine u Srbiji gajila na 203.000 hektara i proizvedeno je 461.000 tona, što je bilo za 20 odsto manje nego li pak 2016. godine;
  • Od ukupnih direktnih stranih investicija (DSI) koje dolaze u Srbiji u agrar ide tek 0,6, d0 1,7 odsto;
  • Seljaci su i 2017. godine prevareni kada se govori o plavom dizelu za poljoprivredu;
  • Nisu izostale ni blokade puteva kod roda maline čija je berba počela, 2018. godine. Svake godine se javljaju  problemi sa cenom ovog roda. Prošle godine je ubrano oko 60.000 tona, a do kraja maja 2018. godine izvezeno je blizu 100.000 tona. Izvoza je bilo u tim količinama zbog postojećih zaliha, ali i uvoza. Uvoz nam je došao  glave, pa je nedavno sa granice u Mađarskoj vraćeno više hiljada tona maline prilikom pokušaja njenog izvoza. U tom nedozvoljenom reeksportu bilo je malina koje su loše – bolesne zbog nehigijene prilikom branja;

 

 

Izvoz kreeće niz brdo

Po rečima ekonomiste Svetske banke Lazara Šestovića, država bi trebalo da pošalje poruku da će budžet biti pod kontrolom i ako ne bude više programa sa MMF-om, kao i da će mnogo zavisiti od toga da li će država uspeti da realizuje investicije. Javne investicije iz budžeta iznose oko tri odsto BDP-a i uz oko 10 odsto BDP-a investicija koje se odnose na javna preduzeća to je značajan potencijalni izvor rasta. Šestović ocenjuje i da je sa ukupnim investicijama od 18 odsto BDP-a Srbija daleko od brzorastućih istočnoevropskih ekonomija koje imaju po 25 odsto udeo investicija u BDP.

Postoji najmanje pet razloga zašto će sledeće godine srpskim izvoznicima, kola krenuti nizbrdo. Lazar Šestović, glavni ekonomista Svetske banke u Srbiji, podseća da je poslednjih nekoliko godina izvoz rastao brže od uvoza, pa je i jaz u spoljnoj trgovini značajno smanjen. ”Dakle, 2017 godina može biti tačka zaokreta u kojoj će uvoz ponovo početi da raste brže od izvoza”, upozorava Šestović. Da ne bude zabune, Srbija je uvozno orijentisana privreda, što znači da je ukupan uvoz veći od izvoza. Samo u toku 2016. godine, ukupan uvoz  Srbije iznosio je 17,38 milijardi evra, dok je izvoz bio 13,42 milijarde evra. Pozitivno je bilo to što je uvoz rastao sporije od izvoza pa se spoljnotrgovinski deficit iz godine u godinu smanjivao. Međutim, Šestović ističe da će planirani rast privatne potrošnje (odnosno najavljeno povećanje plata i penziJA, samo se ne zna kad će stići – ove 2018. – ili sledeće 2019. godine ili…) u većoj meri stimulisati rast uvoza. Drugi uzrok usporavanja rasta izvoza, Šestović vidi u rastu cena energenata. ”Sa rastom cena energenata počeće značajnije da raste i ukupan uvoz”, upozorava on. Treći razlog za zaokret tokova u spoljnoj trgovini Šestović vidi u tome što u 2017. godine nismo mogli da računamo na veći rast izvoza hrane, što je ranijih godina bio slučaj. ”Uzrok tome je loša poljoprivredna godina, odnosno to što su vremenski uslovi 2017. godine značajno smanjili poljoprivrednu proizvodnju. Najveći pad zabeležen je u proizvodnji kukuruza”, ističe Šestović. I proizvodnja pšenice je znatno niža u odnosu na 2016. godinu, dok je proizvodnja šećerne repe takođe smanjena.

To znači da 2018. godine poljoprivredne proizvode nećemo moći da izvozimo. Naprotiv, možda ćemo morati u Srbiju i da uvozimo hranu, upozorava Šestović.. Kao četvrti razlog koji tokom 2018. godine može da utiče na povećanje uvoza Šestović vidi strane investicije. One će biti manje nego prethodnih godina kada je to bilo prosečno oko dve milijarde dolara godišnje. Ali, strani investitori, koji dolaze kod nas, obično imaju veliku uvoznu komponentu u proizvodnji. Oni se ređe povezuju sa lokalnim preduzećima, već robu češće uvezu od već postojećih dobavljača koji se nalaze van granica Srbije. Postoji još jedan peti razlog koji Šestović nije spomenuo, a koji destimuliše izvoz, a stimuliše uvoz. Reč je naravno o kursu. Jak dinar u Srbiji, kao uvozno orijentisanoj ekonomiji, pogoduje uvoznicima, dok njegovo slabljenje ide u prilog izvoznicima.

 

Okvir

Rešenja

 

Površine pod industrijskim biljem u Srbiji treba povećati sa 440.000 na 600.000 hektara. To znači da šećernu repu treba sejati na 70.000 hektara, suncokret na 250.000 hektara, uljanu repicu na 15.000 hektara, duvan 14.000 hektara… Najznačajnije povećanje treba realizovati kod soje i to na 240.000 hektara. Na taj način će se obezbediti 550.000 tona soje u zrnu. Osnovna uljarica će ostati suncokret koji bi trebalo da se seje na oko 250.000 hektara kako bi se obezbedilo oko 650.000 tona sirovine za proizvodnju ulja. Ukupna proizvodnja žita treba da dostigne 14 miliona tona, od čega bi pet miliona tona svake godine moglo da ide u izvoz.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>