Home » 0 Branislav Gulan » Trećina ribnjaka u Srbiji posluje nelegalno

Trećina ribnjaka u Srbiji posluje nelegalno

Srbija ima velike mogućnosti za ribnjački uzgoj šarana i pastrmke koje nešto češće jedemo u vreme posta i verskih praznika. Tada se retko ko interesuje za poreklo ribe. Statistika kaže da samo trećinu šarana i pastrmke sami proizvedemo. Drugu trećinu te ribe uvezemo iz zemalјa u okruženju, a morsku i iz najudalјenijih krajeva sveta.

 

Češće nego inače, ali i dalјe retko, riba je tokom posta na trpezama građana Srbije.Gde je uzgajana kupci bi ipak trebalo da znaju budući da trećina ribnjaka posluje van legalnih okvira. Ribnjak Polјoprivrednog fakulteta u Radmilovcu već deceniju radi selekciju visokokvalitetnih, čipovanih matica za priplod.

 

Stručnjaci kažu da bi takvih primera bilo više kada bi podsticaji bili veći od sadašnjih 10 dinara po kilogramu šarana i pastrmke.

 

“Sav nelegalan tok ribe bi se sveo u takozvane ‘bele tokove’ i onda bi u budžetu bilo isto novca, možda čak i više, a svi bi imali koristi. U statistici bi imali zvanične, realne podatke pa ne bi imali probleme koje ćemo imati u planiranju i traženju sredstava iz EU fondova”, kaže profesor sa Polјoprivrednog fakulteta u Beogradu Dragan Marković.

 

Nedavne izmene zakona o stočarstvu, donele su dve novine za ribarstvo ali i za potrošače. Graničnu inspekciju koja će kontrolisati da li su uvezeni proizvodi ribarstva sertifikovani po evropskim, ekološkim standardima i reeksportne izvozne dozvole.

 

“One potvrđuju da ta riba koja se izvozi iz Srbije potiče od legalnog ribarstva, ta potvrda omogućava našim objektima kojih ima 11 sa dozvolom za izvoz u EU, da neometano izvoze iz Srbije”, kaže Mirko Novaković iz Ministarstva polјoprivrede.

 

Ribarstvo ima veliki ekonomski potencijal, ali i više od toga pogotovo za zemlјu koja je jedna od vodećih u svetu po broju kardiovaskularnih obolјenja

 

 

 

Ribarska računica

Hektar njive pod pšenicom, u povoljnim okolnostima bez suše, donese oko četiri tone hlebnog zrna. Setva pšenic na jednom hektaru staje oko 40.000 dinara. Cena kilograma pšenice u novembru 2014. godine bila je od 18,60 do 20,00 dinara. Jedan hektar ribnjaka u dobroj proizvodnji može da donese preko 1.500 kilograma šarana koji može da donese zantno veći prihod od ratatarstva. Ribar sa jednog hektara ribnjaka “ubere” 300.000 dinara u maloprodaji, ili 210.000 u veleprodaji, prema podacima iz 2013. godine.

Gajenje ribe u ribnjacima je poslednjih godina jedan od najprofitabilnijih poslova u Srbiji, gde se na uložen jedan zarađuje još jedan dinar, a ekspanzija ovog biznisa se tek očekuje.

 

Proizvodnja “DTD ribarstvo

 

U DTD ,,Ribarstvu ’’ u Bačkom Jarku, godišnje se proizvodi oko 1.300 tona ribe, pre svega, šarana, ali, i tolstolobika i amura. U našoj fabrici za preradu, za sada, preradimo 300 tona šarana, 50 tona amura i 25 tona tolstolobika.

,,Naša zemlja, godišnje, na uvoz ribe troši više od 50 miliona evra’’, upozorava Siniša Simić, direktor fabrike za preradu ribe, koja posluje u sastavu “DTD ribarstvo”. Kada bismo uspeli da u Srbiji proizvedemo toliko ribe da smanjimo ovaj iznos za 10 miliona evra, to bi bilo odlično.

Stanovnici Srbije, dodaje Simić, još uvek imaju naviku da ribu jedu samo zimi i u vreme postova, tako da se, u tri zimska meseca, proda se više od 50 odsto domaće proizvodnje ribe, a naša potrošnja ribe po stanovniku, veća je samo od potrošnje ribe u Bugarskoj.

- Verujem da bi se ove stvari promenile kada bi državni organi imali malo više “sluha” za nas i kada bismo iskoristili potencijale koje imamo – kaže Simić. – Proizvodnja ribe se, naime, ne subvencioniše, a u isto vreme nadoknade za korišćenje vode za ribnjake su izuzetno velike. U Evropi, dodaje Simić, uobičajeno je da se proizvodnja ribe stimuliše. Hrvatska, na primer, kilogram proizvedenog šarana stimuliše sa 60 evrocenti.

Jedan od razloga manje potrošnje ribe u Srbiji je to što se ranije morao kupiti ceo šaran, a to je, kao da se kupuje celo prase za kilogram svinjetine – kaže Simić. Mi smo, upravo zbog toga, pokrenuli preradu ribe, tako da tržištu, u 35 maloprodajnih radnji, nudimo gotove i polugotove proizvode, šnicle od šarana, ćufte i pljeskavice, pa i sastojke za paprikaš prilagođene brzom tempu života, spremni su za pripremu za samo 20 minuta…

,,Mi, proizvođači ribe, predložili smo da se kod nas kilogram šarana stimuliše sa 50 dinara, ali, ni taj predlog nije prošao, dodaje Simić.  Kako onda da očekujemo da se podižu novi ribnjaci, iako za to imamo odlične potencijale, pre svega, u Banatu, koji ima dosta neplodne zemlje, odlične za podizanje šaranskih ribnjaka, a takođe i u centralnoj Srbiji, gde ima puno potencijala za gajenje pastrmke.

Kapaciteti u proizvodnji slatkovodne ribe, dodaje Simić, praktično su neiscrpni, za razliku od okeana, iz kojih bi se, za pet godina, sa savremenom tehnikom izlova, mogla “očistiti” sva riba. Treba imati u vidu da jedan hektar ribnjaka, bez većih problema, može da da oko tone šarana. Po sadašnjim cenama, to znači da jedan hektar daje vrednost od oko tri hiljade evra. Istina, šaranu je potrebno oko tri godine da doraste do konzumne težine od oko tri kilograma, ali u Nemačkoj se već sada na tržištu nudi riba od 1,5 kilograma koja može da se uzgaji za godinu dana…

PARK PRIRODE ,,GOLIJA’’

Pušteno 230 kilograma mlađi pastrmke

U bistre reke Parka prirode „Golija“ pušteno je 230 kilograma ili 18.000 jedinki mlađi autohtone potočne pastrmke prosečne težine 12 grama.

 

 

Investicija je vredna 570.000 dinara, a poribljavanje je povereno mrestilištu „Braduljica“ koje posluje u okviru organizacije sportskih ribolovaca „Moravica“ iz Ivanjice.
Polovina, 9.000 jedinki završilo je u Moravici (Gleđička i Vučačka reka), Studenica je poribljena u Devićima na mestu Ledni vir. Druga polovina puštena je u reku Studenicu na mestu Slatina kod manastira Studenica u opštini Kraljevo, u opštini Raška poribljena je Brvenica kod Gradca i u Novom Pazaru Deževska reka na mestu Vranovina – rekao je upravnik “Golij” Rade Vranić. On je dodao da sledeće godine očekuje zeleno svetlo za sportski ribolov u nacionalnom parku.

 

Tags:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>