Home » 0 Branislav Gulan » U KNIĆU ODRŽANA DRUGA NAUČNA KONFERENCIJA O SAVREMENOM ZADRUGARSTVU SRBIJE

U KNIĆU ODRŽANA DRUGA NAUČNA KONFERENCIJA O SAVREMENOM ZADRUGARSTVU SRBIJE

Želja, rast proizvodnje i izvoza

Za poslednje tri decenije prosečan rast agrarne proizvodnje u Srbiji je samo 0,45 odsto! Nacionalni tim za preporod sela Srbije priprema strategiju za preporod sela i agrara, a cilj je, kada se u budućnosti budu analizirali rezultati proizvodnje, rada i života na selu, da ti rezultati budu, mnogo, mnogo, bolji, od ovih koji se danas prikazuju u javnosti. Boljitak se može ostvariti samo kroz udruživanje u zadruge. Ukoliko njega ne bude, proizvođači hrane ne da će propasti nego će nestati. Poješće ih velike multinacionalne kompanije!

Piše: Branislav GULAN

Drugu Naučnu konferenciju na temu savremenog zadrugarstva u Srbiji, organizovala je opština Knić u saradnji s Pravnim, Ekonomskim i Agronomskim fakultetom Univerziteta u Kragujevcu. Kako su ocenili predstavnici akademske zajednice i državnih organa, po broju učesnika, odabiru tema i renomeu predavača, ona se svrstala u red najznačajnijih naučnih skupova u Srbiji.

 

,,Za opštinu Knić je organizovanje ovakvog naučnog skupa od izuzetnog značaja, rekao je Miroslav Nikolić, predsednik opštine Knić. Cilj nam je da udružimo ljude  od struke i od nauke, da vidimo šta nam je činiti, da pomognemo našim poljoprivrednicima u osnivanju zadruga, da iskoriste podsticaje države i postanu konkurentni kod nas i u svetu, da  osnažimo žene i porodice, da motivišemo mlade da ostanu u zavičaju, u našoj Srbiji. Ono što čujemo i naučimo primenićemo na našim gazdinstvima da bismo proizveli kvalitet i obezbedili dovoljne količine,  i da te  kvalitetne proizvode što bolje zapakujemo, zaštitimo i  brendiramo kako bismo izašli  ne samo na srpsko tržište već i van granica Srbije’’, naglasio je on.

 

Namera je da se,  uradi što više projekata za razvoj sela. ,,Ako imamo zadrugu u ruralnim sredinama, ona će pokušati da zadrži mlade, jer to je i jedno novoformirano radno mesto, imaće mogućnost da proizvedu i prerade te svoje proizvode, rekao je Darko Božić iz Ministarstva poljoprivrede. Bojana Ilić Stošić, načelnica Šumadijskog okruga, smatra da bi zadruga trebalo, u stvari, da bude ta koja će omogućiti da se ono što naši poljoprivredni proizvođači proizvedu sigurno plasira bilo na domaće bilo na svetsko tržište. Predsednik Zaderužnog saveza Srbije Nikola Mihailović, ukazao je na značaj akcije ,,500 zadruga u 500 sle’’, a koja je samo za dve i po godine sprovođenja vratila priču u Srbiji o povratku poverenja u zadrugarstvo. Jer, za to vreme osnovano je oko 650 novih zadruga!

 

Posebnu pažnju privukla su izlaganja dr Milutina Matića iz Kragujevca o povratku života  u sela Srbije, kao i predlozi za ublažavanje nestajanja tih naselja i mesnih zajednica, kao i dr Slobodana Neškovića, direktora Centra za strateška istraživanja od nacionalne bezbednosti u Srbiji iz Beograda. Profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu dr Petar Veselinović posebno je ukazuao na značaj stvaranja kaltietne ekonomske politike koja će biti u funkciji razvoja poljoprivrede i zadrugarstva u Srbiji. O koncedptu udruživanja u poljoprivredne zadruge u Srbiji govorila je dr Biljana Veljković, profesor Agronomskog fakutleta u Čačku, koja je između ostalog rekla: Zadruge su jedinstvedna kombinacija društva lica i kapitala, autonomne i utemeljene na demokratskom upravljanju uz uvažavanje zadružnih vredsnoti i principa koji su međunarodno priznati. Ukoliko se ne funnkcioniše prema zadružnim vrednostima i principima postaju osetljiv oblik poslovanja I gube smisao, a zadrugari međusbono poverenje i želju za dalju saradnju! On je istakla da od ukupngo broja zadruga u SRbiji, poljoprivredne zadruge su zastupljene oko 62 odsto. Pored ekonhjomske, prema njeniom mišljenju, važna je i socijalna uloga zadruga u ruralnim sredinama koje se suočavaju sa izraženim demografskim problemima, nedostatkom radne sange i privredno nazaduju. Da bi se porodična gazdinstva, koja preovladavaju u Srbiji, održala i ekonomski ojačala potrebno je da se bolje organizuju. Jedna od mogućnosti je i da se približe tržištu i uđu u tržišne lance poroizvodnje hrane i kroz samorganizovanje u zadruge. Jer, sa sopstvenim zadrugama mogu obezbediti ekonomski održiv biznis i sve druge potrebe proizvodnje i prepremu proizvoda prema standardima kvaliteta koje zahteva tržište.

 

U svemu tome posebno mesto treba da zauzmu akcije Srba iz dijaspore (ima ih više od četiri miliona koji žive u celom svetu), podvukao je Milan Gutić, koji je oformio Udruženja tih Srba pod imenom ,,Koreni’’. Posebna pažnja se posvećuje radu lokalnih udruženja odakle treba da potiču i ideje i akcije, naglasio je on.

 

Idejni tvorac skupova naučnih konferencija o savremenom zadrugarstvu Srbije koji se održavaju u Kniću je prof. dr Dragan Bataveljić, iz Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.

Gazdinstva

Knić je opština s najvećim brojem registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u Šumadiji, čak 4.000. Uz klimatske pogodnosti, podrška stručnjaka i mogućnost navodnjavanja doprineli su stvaranju povoljnih uslova za proizvodnju kvalitetnih proizvoda, i šansi za plasman na domaće i inostrana tržišta.

 

Na drugoj naučnoj konferenciji “Savremeno zadrugarstvo u Srbiji”, uz prisustvo oko 200 učesnika, predstavljeno je 16 naučnih radova  kao i iskustva u radu nekoliko uspešnih zemljoradničkih zadruga. Pre svega, onih koje su dobile bespovratni novac kod Ministarstva za regionalni razvoj Vlade Srbije. Posebno je ukazano na značaj akcije ,,500 sela u 500 zadruga’’, koja je pokrenuta  i vodi se sa idejom Ministarstva za reigonalni razvoj u Vladi Srbije i ministra Milana Krkobabića. U okviru podsticajnih mera za obnovu srpskog sela, naročito u ruralnim sredinama, uskoro će biti objavljen i četvrti konkurs za razvoj zadrugarstva, najavljeno je na velikom naučnom skupu “Savremeno zadrugarstvo u Srbiji”, koji je održan u Kniću.

 

Vekovima je selo bilo glavni oslonac srpske ekonomije, čak i decenijama posle socijalističke industrijalizacije, a sve do poslednjih nekoliko godina. O naporima da se zaustavi gašenje sela i vrati mu se makar deo ekonomske moći, govorio je Branslav Gulan, član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije  i Mreže zha ruralni razvoj EU u Srbiji, učestvujući u raspravi na drugoj Naučnoj konferenciji o savremenom zadrugarstvu Srbije. U tom tom dokumentu nalaziće se i misija za spasavanje i preporod sela Srbije. On je posebno uakazao na  rezultate u sprovođenju Strategije  o razvoju poljoprivrede Srbije od 2014. do 2024. godine. Po njegovim rečima važeća strategija bila je preambiciozan i nerealan projekat koji je predviđao godišnji rast poroizvodnje u  agraru Srbije do 2024. godine po stopi od 9,1 odsto ili po drugoj blažoj varijanti po 6,1 odsto. Rezultati pokazuju das u to bile nearealne želje! Ta validna Strategija ima 145 strana i delo je 200 naših najpoznatijih eskperata u agro politici. Koliko je (ne) uspešna strategije govore i rezultati  njenog sprovođenja za poslednjih pet godina, a prema podacima RZS. Cilj novog razvoja Srbije biće postignut kada u svakom selu bude postojala i dobra i uspešna zadruga. Samo u tom slučaju ima nade za opšti boljitak u celoj Srbiji. A, to znači da ne bude povećanje broja stanovnika samo u tri najveća grada, Beogradu, Novom Sadu i Nišu, već i da se ujednači regionalni razvoj.

  1. 2015. godine PAD poljoprivredne proizvodnje bio je OSAM odsto;
  2. 2016. godine RAST  od osam odsto;
  3. 2017. godine bial je velika suša, priznati je PAD od 11,7 osto. Šteta je bila mnogo veća, ne manja od 1,5 milijardi dolara. Nije se toliko priznalo, jer bi to onda bila elementarna nepogoda, a država nije imala toliko para da to nadoknadi;
  4. 2018. godine, RAST je po proizvodnji i u tonama bio u visini kao i pad prethodne godine. Međutim, rast je proglašen da je bio 18,7 odsto?
  5. 2019. godine PAD je bio 0,1 odsto. Inače, to je bila godina izuzetno visokog rasta BDP Srbije, prema rečima vlasti, ne manjoj od četiri odsto!

Za poslednje tri decenije prosečan rast agrarne proizvodnje u Srbiji je samo 0,45 odsto! Nacionalni tim za preporod sela Srbije priprema strategiju za preporo sela i agrara, a moja želja je, kada se u budućnosti budu analizirali rezutlati proizvodnje, rada i života na selu, da ti rezultati budu, mnogo, mnogo bolji, od ovih koji se danas prikazuju u javnosti, napomenu je Gulan i dodao: Želeo bih da se vrednost agrarne proizvodnje,  a udvostruči (danas je to oko pet milijrdi dolara), da vrednsto proizvodnej po jendim hetkaru bude bar 5.000 doalra (danas je to oko 1.000 dolara), zatim da se izvozproizvdoa iz agrara koji je u 2018. godinmi iznosio oko 3,3 milijarde dolara godišnje oveća bar na 10 miliajrdi doalra,a za nekoliko decenija da dostigne i 30 milijardi dolara. Republiak Srbija, prema pdoacdiam RZS, poseduje oko 5,1 milioanm hetkqara poljoprivrednih površina, obradivo jke oko 4,1 milioan hetkara, a a proizvodnja se ostvaruje tek na 3,44 miliona hektara. U njoj se poljoprivredom bavi oko 570.000 gazdinstava. Od 2012. do početka 2020. godine broj gazdinstava smanjen je za 60.000! Gulan je posebno ukazao na nerazvijeno stočarstvo u Srbiji koje samo sa najviše 30 odsto učestvuje u BDP agrara. Po njegovim rečima sve ispod 60 odsto je karakteristika nerazvijenih zemalja. Kada je reč o navodnjavanju, prema podacima RZS u Srbiji se navodnjava tek 46.823 hektara njiva, što je 1,4 odsto površina koje se obrađuju. U svetu je taj prosek 17 odsto! On je posebno naglasio i da je veliki problem Srbije odlazak mladih u svet, jer godišnje, sa kartom u jednom pravcu ode oko 40.000 ljudi, a lane je to bilo i više od 60.000. Pored toga, podvukao je Gulan, mora se brže rešavati i problem nataliteta. Jer, godišnje umre 102.000 ljudi u Srbiji, a rodi se najviše 65.000 beba. Boljitak i rešavanje mnogih od ovih problema, može se ostvariti samo kroz udruživanje u zadruge. Ukoliko njega ne bude, proizvođači hrane ne da će propasti nego će nestati. Poješće ih velike multinacionalne kompanije.

Vekovima je selo bilo glavni oslonac srpske ekonomije, čak i decenijama posle socijalističke industrijalizacije, a sve do poslednjih nekoliko godina. O naporima da se zaustavi gašenje sela i vrati mu se makar deo ekonomske moći. Danas u Srbiji nema nijednog sela jer u Ustavu ne postoji kategorija sela, već naseljeno mesto, podvukao je Gulan. U našoj zemlji  postoji oko 4.709 naselja od kojih je 1.200 u fazama nestajanja, te da će za deceniju nestati četvrtina sela u Srbiji. Sumorna je slika našeg sela: 150.000 kuća u kojima niko ne živi, 50.000 kuća kojima se ne zna vlasnik, 1.000 sela bez prodavnice, 500 sela nema asfaltni put, u 86 odsto  sela opada broj stanovnika, 2.000 sela nema poštu, dok je prosečan životni vek stanovništva u selu od 61 do 65 godina.

,,Prvi korak u rešavanju tog problema je osnivanje zadruga u selima, a država je prvi put posle Drugog svetskog rata uložila 1,7 milijardi u obnovu sela, te je za tri godine osnovano oko 650 novih zadruga, dodaje da je direktnu pomoć dobilo 153 zadruge. To je pobolјšalo život za 6.120 porodica. Uskoro će biti raspisan novi konkurs od 580 miliona dinara. Taj novac će takođe bespovratno dobiti između 50 i 60 zadrug”, istakao je Gulan. A, potom dodao: Tu pomoć u udruživanju osetilo je 6.120 porodica, a dobar primer daje devedt žena iz Dimitrovgrada koje su se udružile i dobile bespovratno ukupno 65.000 evra. One su taj novac uložile u proizvodnju punjene paprike za tržište od dva miliona stanovnika u Sofiji. Država u svom fokusu u ovoj akciji treba da ima đake srednjih polјoprivrednih škola, kojih je oko 2.500 godišnje, s obzirom na to da je reč o deci čiji roditelјi imaju zemlјu, te im treba obezbediti uslove života kao u gradovima. To podrazumeva da imaju u svom selu pozorište, dom kulture, crkvu, kafanu, sportske objekte i sve drugo što je neophodno za dobar život na selu”,  a da država bi pomagala zadrugama da pronađu tržište za svoje proizvode. On zaklјučuje da je na jugu naše zemlјe prosečna njiva površine 2,5 hektara, što bi uz intenzivnu proizvodnju omogućilo profit i normalan život.

U prilogu je rezime naučnog rada Branislava Gulana, koji se nalazi u zborniku sažetaka druge Naučne konferencije o modernom zadrugarstvu Srbije, održanom 2020. godine u Kniću.

RURALNE SREDINE U SRBIJI

Misija za spas sela

Branislav Gulan

Sažetak

Ruralni razvoj i ruralno preduzetništvo predstavljaju novu razvojnu filozofiju agrobiznisa u Evropskoj uniji. Reč je o novom konceptu društveno – ekonomskog razvoja u teoriji i praksi razvijenih zemalja. U Srbiji na žalost do sada nije postojala konzistentna i dugoročna politika ruralnog, kao ni razvoja preduzetništva, a tek se sad stvara dugoročna strategija ruralnog razvoja. Sastavni deo će biti i ruralno preduzetništvo kao moderan sistem privređivanja i održivog razvoja i modela multifunkcionalne poljoprivrede. Dakle, radi se o modelu privređivanja koji je vezan za poljoprivredu i ,,oko poljoprivrede”.

Zato je multifunkcionalnost ključna reč nove agrarne i ruralne politike u Srbiji. Jer, oko tri četvrtine njene teritorije čine ruralna prostranstva na kojima živi polovina stanovništva. Polazeći od te činjenice postoje potencijali za razvoj agrarnog preduzetništva. U Srbiji je  blizu 500.000 nezaposlenih, a od deset radnika koji su ostali bez posla više od polovine moglo bi da se zaposli u ruralnim područjima. Povratak u ruralna područja ne znači, međutim, poseljačenje radnika i njihovo vraćanje ralu, motici i traktoru, već njihovo zapošljavanje u oblasti poljoprivrede – u šumarstvu, vodoprivredi, raznim uslužnim delatnostima, zanatstvu, domaćoj radinosti, infrastrukturi, malim i srednjim pogonima. Iskustva EU ukazuju da osmišljena politika ruralnog razvoja, finansijski podržana, ima za rezultat uspešnu ruralnu ekonomiju, sa mogućnostima za zapošljavanje. Povratkom u selo, ono će opstati i ostati, jer u Srbiji od 4.709 sela na putu nestanka je – 1.200! Uz to ide i reafirmacija starih zanata i tradicionalnih lokalnih proizvoda, sve izraženija tražnja za seoskim turizmom i interesovanje za lokalnu kulturu i tradiciju. Na taj način se uspostavlja veza između tradicionalnog i modernog. Slično kao u zemljama u razvoju ruralnost se i u Srbiji poistovećuje sa siromaštvom. U njoj je, na žalost nedovoljna podrška razvoju preduzetništva uopšte, pa i agrarnog preduzetništva, zbog čega njena ruralna područja sve više ,,pate” od deagrarizacije, senilizacije, pa i gašenja čitavih sela. Dokaz tome je da u 1.034 sela ima manje od po 100 stanovnika. Zračak nade i svetlo na kraju tunela za opstanak nekadašnjih sela i ostanak u njima vidi se u akciji ,,500 zadruga u 500 sela”. Opstanak i ostanak sela vidi se u akciji da u svakom selu postoji zadruga. Akcija je pokrenuta 2017. godine i već je vraćen duh zadrugarstva u Srbiji. Osnovano je 650 novih zadruga Poslednjih godina Srbija je bila zemlja u kojoj se godišnje gasilo oko 100 zadruga. Uloženo je oko 1,7 milijardi dinara i tu pomoć je dobilo 153 zadruge, odnosno 6.120 porodica u nerazvijenim delovima Srbije. Dakle, opstanak i ostanak sela vidi se jedino kroz udruživanje i razvoj zadrugarstva.

Ključne riječi: ruralna područja, selo, poljoprivreda, multifunkcionalnost

[1] Branislav Gulan, član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji; mail:gulan@sbb.rs

POSITION OF RURAL AREAS IN SERBIA

A Mission for the Rescue of the Villages

Branislav Gulan1

Abstract

Rural development and rural entrepreneurship are a new development philosophy of agribusiness in the European Union. It is a new concept of socio – economic development both in theory and practice of the developed countries. Unfortunately, Serbia has not had a solid and long-term policy of rural development and of entrepreneurship until now, but a long-term strategy of rural development is being created. Its integral part will be the rural entrepreneurship as a modern system of doing business and sustainable development, and a model of multifunctional agriculture. Therefore, it is a model of doing business relating to agriculture and everything else in relation to the agriculture. Multifunctionality is a key word of a new agricultural and rural policy in Serbia. The rural areas in Serbia make up the third fourth of its territory in which a half of Serbian population lives. Taking into account this fact, there is a potential for the development of agricultural entrepreneurship. Serbia has over a half million of unemployed people, whereas out of ten workers who lost their job, more than a half of them could find a job in rural areas. However, return to rural areas does not mean turning an employee into a farmer and his returning to a plough, hoe and tractor, but getting employed in various fields of agriculture – forestry, water management, service sectors, craftsmanship, handicraft business, infrastructure and small and middle-size plants. The EU experiences show that a thought-out and financially supported policy of rural development leads to a successful rural economy with possibilities for employment. Return to a village will make it survive, because out of 4,709 villages in Serbia, some 1,200 are on the way to die out! In addition, it is followed by the reaffirmation of old craftsmanship activities and traditional local products, an increasing demand for rural tourism and the interest in a local culture and tradition. It establishes a connection between a traditional and modern. As in the developing countries, in Serbia the concept of rural is very often identified with poverty. Unfortunately, the development of entrepreneurship in general and agricultural entrepreneurship are not sufficiently supported in Serbia, due to which its rural areas increasingly ‘suffer’ from deagrarianization, senility and extinction of villages. It could be proved by the fact that the total of 1.034 villages have less than 100 inhabitants. A ray of hope for the survival of the villages can be seen in the ’500 Cooperatives in 500 Villages’ campaign. This campaign involves the creation of cooperatives in each village, and from the beginning in 2017.  the campaign has returned the spirit of cooperatives in Serbia. It was founded 650 new cooperatives. Some 1.7 billion dinars were invested and 153 cooperatives, i.e. 6,120 families in undeveloped parts of Serbia, received assistance. Thus, the survival of the village can only be seen through the association and development of the cooperative.

Key words: rural areas, village, agriculture, multifunctionality

[1] Branislav Gulan, gulan@sbb.rs

 

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>