Home » 0 Branislav Gulan » Zašto su nam danas potrebne zadruge?

Zašto su nam danas potrebne zadruge?

Tridesetih godina XX veka, sićevački zadrugari su na svim zadružnom domu ispisali geslo koje je i danas aktuelno, a glasi ,,UDUŽIVANјE JE ZAKON ŽIVOTA NA KOME SE TEMELJI SVEKOLIKO NAPREDAK”!

Potreba za zadrugama danas

Najbolјi dokaz da je poljoiprivreda devastirana u protekle tri decenije, je činjenica da imamo prosečan godišnji rast od samo 0,45 odsto! Zadruge su nam danas, pre svega, potrebne radi zaustavlјanja dalјeg pada polјoprivredne proizvodnje, imajući u vidu da smo prethodne 2017. godine imali negativnu stopu rasta u polјoprivredi. Iako važeća strategija predviđa rast od 9,1, odnosno 6,1 odsto, to se neostvaruje i više je godina kada imamo pad proizvodnje. Taj pad je 2015. godine bio osam odsto, sledeeće godine je bio rast osam odsto, da bi 2017. sušne godine prema podacima RZS zvaničan pad bio 11 odsto. Međutim, u toj godini suša je ,,pojela” vrednost agrarne proizvodnje od 1,5 milijardi dolara (ukupna vrednost je bila manja od četiri milijarde dolara). Pošto država sušu nije priznala za elementarnu nepogodu, jer bi tada morala da prizna i plati ogromne štete seljacima, procenjene štete su minimimalne i nisu realne kao ni pad proizvodnje.

Siva ekonomija je danas dominantan oblik trgovine polјoprivrednim proizvodima od čega štete imaju i polјoprivredni proizvođači u država. Država ne ubira prihod od PDV-a, a selјaci su izloženi gruboj eksploataciji i na sektoru nabavke i na sektoru prodaje polјoprivrednih proizvoda. Vraćanje prometa polјoprivrednih proizvoda u normalne trgovinske tokove može se samo obezbediti ako država suzbije sivu ekonomiju i zadruge preuzmu svoju funkciju organizacije i prometa polјoprivrednih proizvoda.

Razvoj sela, odnosno naselja, jer po Ustavu u Srboji nema sela, danas je jedino moguć ako postoje subjekti u selu koji mogu da nose takav razvoj, zadruge i mala – srednja preduzeća i drugi oblici poslovnih aktivnosti. Dakle, zadruge su i u ranijem periodu pokazale da mogu uspešno da obavlјaju svoju društvenu funkciju u selima, a pre svega, da zapošlјavanjem mladih visokostručnih kadrova obezbede kritičnu intelektualnu masu za brži transfer tehnologije u polјoprivrednu proizvodnju i uticaj na razvoj kulture, prosvete, seoskog turizma i drugih oblika života u selu.

Zapošlјavanjem visoko – stručnih kadrova i ostale radne snage u selima rešio bi se još jedan gorući problem u našoj zemlјi, a to je pitanje nezaposlenosti. Jer, sad ga rešavamo tako što mladi odlaze iz Srbije u svet sa kartom u jednom pravcu. Zadruge bi tako postale ponovo nosilac sveukupnog napretka srpske polјoprivrede i sela. U Srbiji danas ima oko 32.000 nezaposelnih poljoprivrednih stručnjaka. U tom broju je više od 5.000 inženjera, oko 50 doktora nauka, a čak 25.000 sa srednjom stručnom spremom. Tu se nalazi i zamrzunut novac uložen u njihovo školovanje. Istovremeno agrar nema dovoljno stručnjaka.

Važni datumi u zadrugarstvu Srbije

  • 1895. Osnovan Glavni savez srpskih zemlјoradničkih zadruga (osnovalo ga je 11 zadruga sa sedištem u Smederevu, da bi 1898. godine kada je u Srbiji bilo 65 zemlјoradničkih zadruga, sedište preselilo u Beograd);
  • 1897. Osnovan Savez srpskih zemlјoradničkih zadruga sa sedištem u Zagrebu (jezik srpski, pismo ćirilica);
  • 1898. Kralј Aleksandar I doneo Ukaz o proglašenju Zakona o zemlјoradničkim i zanatskim zadrugama;
  • 1900. U Srbiji je bilo više od 650 zadruga;
  • 1920. godine objavlјeno je ,,Zadružno pravo” po Građanskom zakoniku Kralјevine Srbije. Profesor beogradskog Pravnog fakulteta Živojin M. Perić objavio je četiri toma zadružnog prava na osnovu svojih predavavanja;
  • 1923. Glavni savez se spojio sa Savezom u Zagrebu (posle čega je bilo ukupno 1.962 zemlјoradničke zadruge);
  • 1937. Donet je Zakon o privrednim zadrugama Kralјevine Jugoslavije;
  • 1946. Ustavom je naglašena uloga i značaj opštih i selјačkih radnih zadruga (SRZ), koje su nastajale po ugledu na sovjetske kolhoze. Intervencijama države smanjuje se poverenje u zadruge, u čijem radu dolazi do udalјavanja od zadružnih principa;
  • 1949. Donet je Osnovni zakon o zemlјoradničkim zadrugama Federativne Narodne Republike Jugoslavije;
  • 1953. Reorganizacija selјačkih radnih zadruga. Na značaju dobijaju opšte zemlјoradničke zadruge;
  • 1957 – 1965. Period relativno uspešnog razvoja zadrugarstva;
  • 1974. Donet je Ustav SFRJ;
  • 1976. Donet Zakon o Udruženom radu (ZUR), kojim se zadruge ukidaju. Zadruge postaju osnovne organizacije udruženog rada (OOUR) pri radnim organizacijama (RO), odnosno polјoprivrednim kombinatima i složenim organizacijama udruženog rada (SOUR);
  • 1989. Vraćanje zadrugama -  nominalno zadruge ponovo dobijaju svoj nekadašnji status, ali bez imovine, koja je pripojena polјoprivrednim kombinatima, RO i SOUR-ima (zadružna svojina ponovo se uvodi kao ravnopravan oblik svojine amandmanima na Ustav SFRJ iz 1988. godine);
  • 1990. Donet je novi Zakon o zadrugama, čijim odredbama je omogućeno formiralјnje zemlјoradničkih zadruga kao samostalnih pravnih lica. Osnovne organizacije kooperanata se organizuju kao zadruge, ali bgez zadružne imovine!
  • 1996. Zakon o zadrugama obavezuje da se imovina ranijih zadruga, koja je organizacionim i statusnim promenama preneta bez naknade drugim korisnicma mora vratiti zadrugarima čija je imovina bila;
  • 2015. Donet je Zakon o zadrugama Republike Srbije. Vraćen je duh zadrugarstva, ali imovina nije. Prema njemu u Srbiji neće postojati štedno – kreditne zadruge na kojima počiva i posluje milijarda zadrugara u svetu organizovanih u 750.000 zadruga;
  • 2018. godine u Vojvodini je doneta odluka da zadrugarstvo bude obavezan predmet u srednjim poljoprivrednim školama;

Zadruge u brojkama

Na početku 2017. godine, prema podacima Zadružnog saveza Srbije, u njoj je bilo registrovano 2.600  raznih zadruga od čega je 1.548 polјoprivrednih. Prema podacima Agencije za privredne registre u Republici Srbiji kao aktivne vode se 1.568 zemlјoradničkih zadruga, od kojih oko 1.100 podnosi finansijske izveštaje o poslovanja. Broj zadrugara u zemlјoradničkim zadrugama koje se vode kao aktivne iznosi oko 31.000, od čega je bitno naglasiti da preko četvrtine zadrugara čine zadrugari u zadrugama koje su neaktivne i ne obavlјaju delatnost za koju su registrovane. Broj kooperanata koji sarađuje sa zemlјoradničkim zadrugama je za tri puta veći u odnosu na broj zadrugara i kreće se oko 100.000! Svoje poslovanje prema Zakonu o zadrugama iz 2015. godine, uskladilo je oko 2.000 zadruga. Tada je u Srbiji potojalo 50.000 zadrugara (osnivača zadruga) i oko 150.000 kooperanata. Zadruge deluju u okviru 16 zadružnih saveza predviđenih Zadružnim savezom Srbije i Zadružnim savezom Vojvodine. U zadrugama radi i oko 10.000 zaposlenih, među kojima su i direktori.

Od početka 2017. godine kada je pokrenuta akcija ,,500 zadruga u 500 sela” do kraja 2018. godine osnovano je više od 320 novih zadruga. To je značajno zbog toga što je Srbija do tada bila zemlјa gde je nestajalo godišnje po 100 zadruga. U prvoj godini sprovodjenaj akcije ,,500 zadruga u 500 sela” prvi put psoe3l sedam deceniaj država je pomogla zadrugastvo sa 197 miliona dinara. Taj novac bespovratno su dbile 22 zadruge. U drugoj godini blizu 800 miliona dinara dobile su 72 zadruge. To predsavlaj sanažan zadrugarski korak, što govori da smo na putu savlađianja velikog problema (nepoverenja) u udruživanje. Tome značajno doprinoi i to što ovaj ptu zadrugari sa udruživanjem u zadruge unose svoj proizvod iliusluge, ane kao posle Drugog svetskog rata kada se unosila imovina. Dakle, ovaj put rizik im je znatno manji. Po prvi put osnovane su i dve složene zadruge 2018. godine u Arilju i Slankamenu. One treba da predstavljaju neki prelazni period dok ne stignemo nivo nekadašnjueg ,,Geneksa” i drugih sličnih firmi. Novo zadrugarstvo u Srbiji treba da doprinese ujednačenom regionalnom razvoju u Srbiji. Razvoj zadrugarstva je značajan doprinos jer to predstavlja i otvaranje više od 90 malih, zadružnih fabrika, najčešće u nerazvijenim delovima Srbije.

Patriotski posao

Iako je akcija spašavanja srpskog sela patriotski, državni – nadpartijski posao, za sada se aktivno u tu misiju uklјučila jedino Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), koja, prvi put od osnivanja, upravo doživlјava programsku reformu. Akcija spasavanaj sela sa novom agrarnom i socijalnom reformom je potreban i zbogt toga što u Srbiji nestaje svako četvrto selo. Akcija spasavanja srpskog sela prvi put je krenula u 2017. godini poznata pod imenom „500 zadruga u 500 sela“. Tako je 11. aprila 2017. godine na „Prolećnom druženju zadrugara“ u Palati Srbija prvi put u novije vreme promovisana ideja revitalizacije zadrugarstva pa je do kraja iste godine na teritoriji centralne Srbije i AP Vojvodine osnovano oko novih 185 zadruga.  Pres je nasavljen pa je do kraja 2018. godine osnovano već 320 novih zadruga. Time je procenat polјoprivrednih zadruga u Srbiji uvećan za čak 20 procenata, što se godinama nije dogodilo. Jer, pre toga Srbija  je bila država u kojoj se godišnje gasilo 100 zadruga! To je, kako procenjuju zadružni analitičari i zvaničnici u Zadružnom savezu Srbije i Zadružnom savezu Vojvodine – direktan rezultat akcije koju je pokrenuo Kabinet za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća, koje vodi ministar Milan Krkobabić. To je dobro „prolazno vreme“  za prve dve godine sprovođenja akcije. Time je promenjena zadrugarska mapa Srbije, duh zadrugarstva ponovo kruži našim prostorima i stvoren je povolјan ambijent za nastavak. Akcija je poprimila premise istinske misije za spas srpskog sela.

S cilјem ravnomernijeg regionalnog razvoja, u prvoj godini podelјeno je bespovratno 197 milioan dinara, a novac su (prema urađenim elaboratima) dobile 22 zadruga iz čak 15 upravnih okruga: pet na nerazvijenom jugoistoku zemlјe, prema odluci Vlade Srbije (u Jablaničkom, Pčinjskom, Topličkom, Nišavskom i Pirotskom okrugu), zatim u Šumadijskom, Rasinskom, Braničevskom, Zlatiborskom, Podunavskom i Moravičkom i četiri u AP Vojvodini – u Južnobačkom, Zapadnobačkom, Srednjebanatskom i Sremskom okrugu. Javnosti je poznato da su novoosnovane mogle da dobiju do 50.000 evra, a „starije“ – postojeće zadruge do 100.000 evra! U 2018. godinu zadrugarima je bespovratno podelјeno 845 miliona dinara, ili četiri puta više… To je podelјeno za 72 zadruge. Od toga 53 sa prostora centralen Srbije, 19 iz Vojvodine i jedna sa Kosova i Metohije.

 

Oživlјavanje zadrugarstva, je visokopatriotski čin. Reč je o misiji za spas srpskog sela, pogotovu u brdsko-planinskim i pograničnim područjima, gde prazan prostor predstavlјa izazov za nezvane goste. Zadruge su pogodan organizacioni oblik da, uz bolјu infrastrukturu, školu, ambulantu, poštu i crkvu zadržimo deo seoskog stanovništva koje namerava da ode iz tih sredina. Poražavajuće je da od 4.709 naselјa – sela u Srbiji – 1.200 su u fazi odumiranja. Koliko je selo zapostavlјeno u Srbiji najbolјi dokaz je da ono nepostoji ni u Ustavu (gde piše naselјeno mesto)! Osnivanje novih zadruga i revitalizacija postojećih, dakle, ima geopolitički – strateški značaj.

Bez sumnje, najteže je vraćanje poverenja, i među samim zadrugarima, ali i polјoprivrednika – zadrugara u državu. Mislim da smo taj zamajac uspešno preskočili. Uostalom, zagovaramo moderne zadruge po uzoru na one u visokorazvijenim evropskim i drugim zemlјama u koje zadrugari ne udružuju „kuću i okućnicu i sve mašine koje poseduju“, kao njihovi pradedovi pre više od 170 godina, već samo svoje proizvode.

Misija bez opozicije

Misija „500 zadruga u 500 sela“ nema opoziciju. Optimistički deluje da se najveće primedbe svode na to da su sredstva za zadruge nedovolјna. I tu postoji konsenzus – svi se slažu s tom konstatacijom. Jedinstvo je bilo i u republičkom parlamentu kada se glasalo da se u 2018. godini za obnavlјanje zadrugarstva u Srbiji iz državne kase izdvoji 804 miliona dinara – ili čak četiri puta više novca, nego prve 2017. godine. U trećoj 2019. Godini akc ije planirano je da se  za podsticaj razvoja zadrugarstva utroši oko 711 miliona dinara.

U 2018. godini bespovratna sredstva dobilo je 73 (novoosnovane i „stare“) zadruge i dve složene, koje su dobile pojedinačno po 500.000 evra. Novina su – složene zadruge. Važeći Zakon o zadrugama, donet krajem 2015. godine, predviđa da složenu zadrugu mogu osnovati najmanje dve zadruge. Ekspertski tim razmišlјa da to budu najmanje četiri zadruge i da svaka specijalizovana zadruga obavezno u složenu zadrugu uloži do 10 procenata ukupnih sredstava. Proena je da se u složenoj zadruzi okupi više specijalizovanih zadruga koje će se baviti višim stepenom prerade. Biće to, u stvari, male fabrike. Sa desetak složenih zadruga mogli bi trajno da rešimo problem malinara kojima nedostaju hladnjače i prerađivački kapaciteti. Jedna od budućih složenih zadruga mogla bi da se bavi izvozom zadružnih proizvoda.

Udruživanje svetski proces

Uduživanje danas predstavlјa snažnu ekonomsku okosnicu u ekonomijama razvijenih zemalјa u svetu, a udružuju se i farmeri koji poseduju po nekoliko hilјada hektara zemlјe i drugi, ne mali, kapital. Koliko je udruživanje značajan svetski proces i trend za visoki respekt, najbolјe ilustruju sledeći podaci: na planeti Zemlјi udruženo radi i posluje oko milijarda zadrugara koji su organizovani u više od 750.000 zadruga. Procenjuje se da je oko tri milijarde lјudi povezano, na razne načine, sa radom zadruge. Zadruge obezbeđuju više od 100 miliona poslova širom sveta, što je za 20 odsto više od multinacionalnih korporacija.

U Sjedinjenim američkim državama najveća energetska preduzeća su zadruge: svaki četvrti građanin je član neke zadruge. U 2003. godini prvih 100 zadruga ukupno je prihodovalo 117 miliona dolara. Pored toga, približno sa 30 odsto polјoprivrednih proizvoda u SAD trgovalo je preko 3.400 zemlјoradničkih zadruga.

U Kanadi četiri od deset Kanađana su članovi jedne zadruge. U provinciji Kvebeku približno 70 procenata od ukupnog broja stanovnika su članovi zadruge. U Kanadi zadruge i kreditni savezi zapošlјavaju više od 155.000 lјudi. Pokret ,,Desjardins” (štedno keditne zadruge) najveći je poslodavac u proviniciji Kvebek.

U Japanu je svaka treća porodica član zadruge.: 2007. godine polјoprivredne zadruge iskazale su promet od 90 milijardi dolara, pri čemu su 91 odsto od ukupnog broja zemlјoradnika u Japanu članovi zadruge. U 2007. godini  potrošačke zadruge su iskazale ukupan obrt od 34.034 milijardi dolara, sa 5,9 procenata učešća na tržištu prehrambenih proizvoda.

U Brazilu zaruge su zaslužne za 40 odsto ppolјoprivrednog BDP i za šest odsto ukupnog broja polјoprivrednog izvoza. U 2006. godini  brazilske zadruge su izvezle 7,5 miliona tona polјoprivrednih proizvoda u vrednosti od 2,83 milijardi dolara u 137 zemalјa.

U Indiji više od 239 miliona stanovnika su članovi nekih zadruga.

U Indoneziji 27,5 odsto porodica su članovi neke zaderuge, što i predstavlјa približno 80 miliona fizičkih lica: zadruge obezbeđuju posao za 288.589 fizičkih lica.

U Norveškoj posluje 4.000 registrovanih zadruga, sa oko dva miliona članova. Mlečne zadruge zaslužne su za 98 procenata proizvodnje mleka, potrošačke zadruge ,,drže” 24,1 odsto tržišta, dok šumske zadruge odgovoraju za 76 odsto drveta.

U Keniji je petina stanovnika član neke zadruge ili 5,9 miliona stanovnika, s tim da 20 miliona Kenijaca neposredno ili posredno obezbeđuje sredstva za život od zadružnog pokreta. Zadruge učestvuju sa 45 odsto ukupngo BDP i 31 odsto ukupne štednje. One takođe, držve 70 odsto kafe i 95 odsto pamuka.

Evropska unija

Oko 246.000 registrovanih zadruga u EU zapošlјava  4,8 miliona lјudi i ima 133 miliona članova zadruga, što znači da je skoro svaki treći građanin član neke zadruge. U zemlјama Zapadne Evrope karakteristična je specijalizacija zadruga. Tipično za zemlјoradničko zadrugarstvo u razvijenim zemlјama Evrope jeste praksa da je gotovo svaki farmer član jedne ili više zadružnih asocijacija – kooperativa. Sredinom 80-ih godina XX veka, u EU više od poloivine prometa polјoprivrednih proizvoda bilo je usmereno ili kontrolisano preko zadruga. Danas se u državama EU 50 – 98 odsto procenata prometa svih polјoprivrednih proizvoda obavlјa putem zadruga. To je pokazatelј da su i veliki, a ne samo mali proizvođači deo zadružnih sistema.

Tržišno učešće zadruga u pojedinim segmentima polјoprivrede unutar EU (15) IZUZETNO JE VISOKO. Tako, specijalizovane mlekarske zadruge u Austriji, Danskoj, Francuskoj i Švedkoj čestvuju sa više od 90 odsto na tržištu mlečnih proizvdoa. Učešće zadruga na tržištima mesa najviše je u Danskoj – 90 procenata, u Finskoj iznosi 69, a u Švedskoj 40 odsto (Međunarodni zadružni savez 1988. godine.)

Procesi integracija među zadrugama ostvaruju se na više načina. Najčešće je to njihovo spajanje u jedno pravno lice, ali je česta pojava i objedinjavanje prometne funkcije u jednom subjektu sa više zadruga. U tom kontekstu, u Nemačkoj je broj zadruga sa 20.926 (1960. godine) , smalјen na 4.044 zadruge u 1999. godini. Istovremeno ukupan promet Rajfajzenovih zadruga u toj zemlјi porastao je sa 8,7 na  38 milijardi maraka. Najslikovitiji i najuverlјiviji pozitivan primer integracija u zadrugarstvu je Danska. Prema internim podacima Nacionalnog zadružnog saveza Danske, 1903. godine u toj državi je postojalo 1.046 zadružnih mlekara, čiji broj se međusobnim integracijama stalno smanjivao, tako da ih je 1964. godine bilo 904, zatim 1992. godine 23, da bi 2000. godine broj zadružnih mlekara bio smanjen na 14. Cilј udruživanja proizvođača u zadruge u Danskoj, ali i drugim evropskim državama je obezbeđivanje sigurnosti i konkurentnosti na tržištu, uz ostvarivanje rasta ekonomske dobiti u poslovanju.

Primeri koji slede snažno potvrđuju da su ekonomije najrazvijenijih zapadnoevropskih zemalјa snažno oslonjene na zadruge i njihovo dalјe udruživanje.

Francuska: oko 21.000 registrovanih zadruga zapošlјava 700.000 lјudi. Devet od 10 farmera su članovi polјoprivrednih zadruga. Bankarske zadruge drže 60 odsto ukupnih depozita i 25 procenata ukupnog tržišta malprodaje;

Nemačka: udruženo je 20 miliona lјudi, dakle svaki četvrti stanovnik je član zadruge, a 8.106 zadruga obezbeđuje posao za 440.000 lјudi;

Danska: potrošačke zadruge su u 2007. godini držale 36,4 odsto tržišta robe široke potrošnje;

Belgija: u 2001. godini postojala su 29.933 zadružna društva, farmaceutske zadruge imaju tržišni udeo od 19,5 odsto;

Finska: u kooperativama je 1.468.572 fizičkih lica, što predstavlјa 62 odsto finskih domaćinstava;

Italija: u 2005. godini 70.000 zadružnih društava zapošlјavalo je bezmalo milion lјudi;

Polјska: mlečne zadruge zaslužne su za 75 procenata proizvodnje mlečnih proizvoda;

Velika Britanija (odlazeća članica EU): najveće samostalna turistička agencija je zadruga;

Misija za spas sela

Država (FNRJ, SFRJ…) je više puta posle Drugog svetskog rata nanela snažne udare zadrugarstvu u Srbiji: najpre su udruživanje unazadile „selјačke radne zadruge“ (neposredno posle oslobođenja), a zatim i Zakon o udruženom radu (1976), kada je reč zadruga izbačena iz rečnika, a zadruge nasilno (zakonom) transformisane u osnovne organizacije udruženog rada (OOUR). Kako tvrde zadružni istoriografi i analitičari – prvi put u 172 godine dugoj istoriji zadrugarstva na prostorima današnje Republike Srbije, država direktnim investicijama i bespovratnim sredstvima pomaže oživlјavanje zadrugarstva. U eksperimentalnoj 2017. godini već je dodelјeno bezmalo 200 miliona dinara (1,7 miliona evra), u 2018. zadrugari će dobiti 825 miliona dinara (oko sedam miliona evra), a u periodu 2018-2020 planira se da ta suma dostigne 25 miliona evra. Dakle, povratak zadrugarstvu u Srbiji znači i sprovođenje misije za spas sela.

 

Jedan komentar na Zašto su nam danas potrebne zadruge?

  1. Kamo sreće da “duh zadrugarstva kruži našim prostorima”.
    Nažalost istina je da se zadruge sada osnivaju samo zbog prilike da se dobije novac od države. Da nije toga, ni jedna ne bi bila osnovana. Kada bi država delila novac novim poljoprivrednim gazdinstvima, svi bi osnivali njih, a ni jednu zadrugu. Bez obzira, potez države je dobar.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>