Home » 0 Branislav Gulan » ZIMSKI RAZGOVORI O POLJOPRIVREDI SRBIJE

ZIMSKI RAZGOVORI O POLJOPRIVREDI SRBIJE

Raskorak nauke i prakse

Tradicionalno savetovanje agronoma i polјoprivrednika na Zlatiboru okupilo je više od 1.330 učesnika iz zemlјe i inostranstva. Dominantne teme su adaptacija polјoprivrede klimatskim promenama, precizna polјoprivreda kao i finansiranje proizvodnje. Problem je što se u proizvodnji pšenice i soje upotreblјava samo 40 odsto deklarisanog semena, što je poražavajuće

Branislav GULAN

U Kongresnom centru „Srbija“ na Zlatiboru održano je tradicionalno 54. Savetovanje agronoma i polјoprivrednika Srbije i 46. Simpozijum polјoprivredne tehnike. Organizator seminara, jedan od direktora u ovom nacionalnom institutu, Radivoje Jevtić, naglasio je da je ove godine zabeležena rekordna poseta seminaru od oko 1.340 učesnika iz zemlјe i inostranstva. Ta brojka ukazuje na veliko interesovanje o svemu što ovaj nacionalni Institut radi za agrar. Po onom što se razgovaralo i poručilo sa Zlatibora, vidi se da je to zimska škola za nauku i poljoprivrednike, odakle se šalju poruke nadležnima i javnosti.

Direktorica Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Svetlana Balešević Tubić rekla je da je ta kuća skromno započela svoj rad 1938. godine kao istraživačka stanica, a da je danas sa više od 100 doktora nauka u Institutu od nacionalnog značaja. Institut za ratarstvo i povrtartvo radi na oplemenjivanju bilјaka, razvoju novih tehnologija i njihovom transferu ka proizvođačima. Krajnji cilј našeg rada je obezbeđivanje sigurnosti u proizvodnje hrane u Srbiji, rekla je Svetlana Balešević Tubić. Ona je dodala da naučnici ove kuće rade na stvaranju sorti i hibrida otpornih na klimatske promene uz unapređenje nutritivnih svojstava. Stručnjaci Instituta za ratarstvo i povrtarstvo za više od osam decenija rada stvorili su 1.350 sorti i hibrida od kojih je 1.100 priznato u 30 država.

Otvarajući savetovanje na Zlatiboru pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Viktor Nedović istakao je, da je donošenjem Zakona o nauci i istraživanjima započeta celokupna reforma nauke u Srbiji. Kako je naglasio, na ovaj način je preko Fonda za nauku institucionalno rešeno finansiranje ove oblasti. Rekao je da će krajem februara biti raspisan poziv u sklopu programa ideja, da bi potom do kraja godine  bio ponudjen i dugoročni  program razvoja.

Od semena sve počinje

Sekretar za polјoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vlade Vojvodine Vuk Radojević rekao je da je tradicionalno savetovanje agronoma i polјoprivrednika na Zlatiboru najznačajni skup tog tipa u našoj zemlјi i pri tom naglasio značaj proizvodnje kvalitetnog semena. Od semena sve počinje i od njega zavisi prehrambena sigurnost zemlјe. Međutim, prema informaciji iz Semenarske asocijacije Srbije, u proizvodnji pšenice i soje upotreblјava se samo 40 odsto deklarisanog semena, što je poražavajuće. Radojević je podsetio polјoprivrednike da je Pokrajinski sekretarijat za polјoprivredu 18. januara 2020. godine raspisao prve konkurse za dodelu bespovratnog novca za polјoprivrednike i da nove konkurse mogu da očekuju početkom februara. A, za pomoć polјoprivrednicima ove godine u okviru pokrajinskog budžeta izdvojeno je 7,8 milijardi dinara.

Na Zlatiboru je održan i seminar poljoprivredne tehnike. Nas njemu je ukazano da Srbija ima oko 450.000 traktora i oko 25.000 kombajna. U odnosu na površine u Srbiji (obradive su oko 4,1 miliona hektara) mi smo čak premehanizovana zemlja. Međutim, sva ta mehanizacija je punoletna, stara u proseku oko četvrt veka. Nije retkost da se od tri stara traktora sklapa jedan koji ulazi u njive. Zbog te stare mehanizacije izgubi se i deo prinosa. Da bi se postojeća mehanizacija bolje korisitila potrebno je da se njeni vlasnici na neki način udružuju i da stvaraju ,,mašinske prstenove’’. TAko će se mehaniazcija bolej koristiti, njive se brže I kalitetniej obrađivati.

Dekan Polјoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Nedelјko Tica rekao je da je polјoprivreda kod nas pred brojnim izazovima: klimatskim promenama, obebeđivanju kvalitetne proizvodnje semena, uvođenjem digitalne polјoprivrede, važnosti očuvanja resursa poput zemlјišta i vode i postizanja profitabilnosti u toj proizvodnji.

Vrednost proizvodnje

Sve to treba da poveća proizvodnju hrane u SRbiji. Jenj, rast proizvodnej za poslednje tri deceniej je samo 0,45 odsto. Ukupna godišnja vrednost proizvedene hrane je između četiri i pet milijardi dolara. Vrednost proizvodnje po hektaru je tek oko 1.000 dolara! U svetu kome težimo to je 14.000 pa i više od 20.000 dolara! Naš cilj mora biti da se stigne prvo do 5.000 dolara, a kasnije, da se to dvostruko poveća.

Raskorak nauke i prakse

Istakntui selekcionar iz Novog Sada Miroslav Malešević ističe da nešto nije valjano kod nas kada godišnje na 570.000 hektara proivzedemo više od 2,5 miliona tona pšenice, moramo sad i da je uvozimo. Mi u našoj proizvodnji imamo dovoljno domaće pšenice za naše potrebe, oko 1,55 miliona tona (ili oko 120.000 tona mesečno) i najmanje oko 1,5 miliona tona za izvoz svake godine. I ove godine imamo približno toliko za izvoz. Već je od žetve 2019. godine do januara 2020. godine izvezeno oko 155.000 tona pšenice i imamo za izvoz još oko 1.131.000 tona. Izvoz je znanto manji nego prethodne godine, a uzroka ima više. U ovom periopdu izvezeno je i oko 77.000 tona brašna. Naša pšenica se u izvozu tretira kao stočna hrana pa se za tonu tog žita dobija od 160 d0 168 dolara. Međutim, sve je iznenadilo da je država nedavno odobrila da se iz susedne Mađarske uveze 30.000 tona pšenice u Srbiju. Ta uvozna pšenica treba da nam posluži kao poboljšivač jer naše hlebno žito nije dovoljno kvalitetno. I baš ta pšenica koja će stići iz uvoza proizvedena je od našeg semena, proizvedenog u novosadskom Instititutu, koje je izvezeno u susednu Mađarsku.  Dakle, izvozimo seme, što je dobro, ali umesto sami od njega da proizvedemo kvalittetno žito mi ga uvozimo! Inače, i 2019. godine mlinari su tražili uvoz od 20.000 tona pšenice, poboljšivača. Tada im nije bilo odobreno. Dakle, nauka je strvorila visokorodne sorte i hibride, ali u praksi ih nemamo. Jedan od uzroka je da se seje ,,tavanka’’, kada je pšenica u pitanju. Jer, samo 40 odsto njiva zauzima delakrisano seme. Tu nam je i raskorak nauke i prakse. To znači da bi na setvenim površinama koej koristimo trebalo da dobijamo znbatno veće prinose i veći rod.

Govoreći o stanju ozimih useva Miroslav Malešević ističe: “Bilo je godina kada su registrovane ovako visoke temperature, recimo 2007, 2008, 1989, 1990. godine… Bilo je visokih temperatura na ovim našim područjima, ali bez negativnog uticaja na stanje ozimih useva, a i voća, zato što su temperature u prizemnom sloju i noćne temperatura još uvek niske i primerene ovom delu godine. Zato i mislim da neće biti većih šteta. Pojave visokih temperatura u epizodama, koje traju po nekoliko dana nisu dovoljne da isprovociraju pokretanje voćnih sokova kod voćarskih kultura. Mogu biti ugrožene neke ranocvetajuće, breskve, nektarine i kajsije, ali pošto temperature nisu jako visoke i ne traju dugo, ne bi trebalo da bude većih problema.

Očekuje se pad temperature narednih dana, tako da će se sve vratiti na svoje mesto. Stručnjaci kažu da kiše nije bilo dovoljno u januaru, kao ni snega, ali da se očekuje narednih dana pojava padavina, najpre kiše, a onda i snega, naročito južnije od Save i Dunava. Sneg je dobar izolator za ozime useve ukoliko se pojave niske temperature u prizemnom sloju vazduha. I bez snega, temperatura zemljišta u setvenom sloju, u zoni korena su uglavnom bile pozitivne, tako da nije bilo alarmantno za stanje ozimih useva. U ravničarskim krajevima nije bilo niskih temperatura koje bi ugrožavale stanje ozimih kultura. Prognoze su takve da će biti hladnije, u skladu sa kalendarom, tako da neće biti problema, kažu meteorolozi.

Novine u polјoprivredi

Na Savetovanju na Zlatiboru najviše je bilo polјoprivrednika. Među njima je i Radojka Drpić iz Kule. Nјeno gazdinstvo proizvodi pšenicu, suncokret, soju i kukuruz, a imaju i farmu svinja.
Bili smo na seminaru da saznamo više o razmerama i uticajima klimatskih promena, da vidimo šta je novo u ponudi sorti i hibrida, ali i pesticida. Ima ovde odličnih stručnjaka. Sve najvažnije saznamo prvo ovde na Zlatiboru. Radiša Radisavljević, iz okoline Despotovca, je višegodišnji rekorder u poljoprivredi Srbije. Na seminare na Zlatibor tradicionalno dolazi da čuje šta nauka nudi novo, ali i da razmeni iskustva sa poljoprivrednicima. Miloš Teodorović, paor sa salaša Crnobarskog kod Bogatića ističe da je došao u ,,zlatiborsku školu’’ koju svake godine organizuje novosadski Institut za ratarstvo. Dakle ovde čuje nešto novo, razmene s iskustva, vidim prijatelje i drugare, navodi Teodorović. Zdravko Popović iz Šapca je vlasnika silosa, ali kaže  da na svakom savetoavasnju čuej poenšto novo, upozna nove prijatelje,.. Sličnog mišljenja bilo je i nekoliko stotitna ostalih poljoprivrednika iz regiona.

Svetski skupovi u Novom Sadu

Institut za ratarstvo i povrtarstvo poslednjih godina učestvuje u mnogim međunarodnim projekatima iz grupe Horizon 2020, FP7, IPA i Cost.  U ovoj godini Institut će organizovati dva velika međunarodna skupa posvećena suncokretu (u junu) i soji (krajem godine), a sledeće godine i krmnom bilјu.

Poljoprivrednik r azgovori u Srbiji

Tokom zimskog peridioa, posle jesenje setve žitarica na 700.000 hektara u Srbiji i dok traju pripreme za prolećnu setvu na oko 2,5 miliona hektara u celoj zemlji. se održavaju mnogi poljoprivredni skupovi i savetovanja. Pored Zlatibora, gde je održan najveći seminar  ove vrste u regionu, održava se i skup poljoroprivrednika na Tari,  kao i mnogi drzugi u lokalnim zajednicama.  Poljoropivrednici u Srbiji, gde ima oko 570.000 gazdinstava i oko 1,3 miliona onih ljudi koji se bave ovom delatnošću, koriste zimske dane za odmor, razmenu iskustava, kupopovina veštačkih djubriva, zaštitnih sredstava, sakupljanje novih znanja koja će koristiti u za pripremi za prolećnu setvu… U toku je prirprema i obnova mehanizcije kako bi se prolećna setva  uspešno dočekala i što brže obavila.

Srbija je uvek bila u vrhu zemalјa koje su proizvodile najkvalitetnije žito, a samim tim hleb i pekarske proizvode. Zato je ovih dana mnoge iznenadila vest da Srbija, pored pšenice, uvozi i hleb, polugotove vekne i peciva, kaže Zdravko Šajatović, direktor novosadske ,,Žitounije’’. Predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica ističe za javnost da je, ipak, izvoz pekarskih proizvoda mnogo veći od uvoza i da će tako biti i u budućnosti.

Trgovinski lanci povećavaju uvoz

Najveći deo uvoza pod kategorijom ,,hleb i pekarski proizvodi’’ odnosi se na različita peciva, specijalne, zapakovane vrste hleba sa produženim rokom trajanja, tost… Običnog hleba je u našu zemlju prošle godine uvezeno oko 6.500 tona u vrednosti od 6,9 miliona evra. To je bilo 200 odsto više u odnosu na 2018. godinu, kada je taj iznos bio 3,2 miliona evra. Najviše hleba i pekarskih proizvoda uvezeno je za potrebe trgovinskih lanaca, hotela i restorana.

Predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica rekao je, u izjavi za javnost,gostujući i Jutarnjem programu RTS, da je povraćaj hleba nekada bio od 12 od 14 odsto, a da je poslednjih godina redukovan na pet odsto, jer proizvođači nisu mogli da istrpe toliku količinu povraćaja. Objašnjava da se većina uvoza pod šifrom “hleb i pekarski proizvodi” sastoji od kroasana, zamrznutog testa i proizvoda koji mogu da se transportuju, i koji se peku u maloprodajnim sistemima. “Lidl ima svoju pekaru iz koje snabdeva sve svoje maloprodajne objekte širom Evrope”, ističe Pralica. On objašnjava da Srbija uglavnom ima dobro brašno i pšenicu od kojih se proizvodi hleb, ali da nam treba i drugih vrsta pšenice koje se mešaju sa našom kako bi se dobilo kvalitetnije brašno za konditorsku industriju ili poslastičare. Zato je Ministarstvo odobrilo uvoz određene količine specijalnih tipova bolјeg brašna u narednih dva meseca”, kaže Pralica. Naglašava da je izvoz pekarskih proizvoda mnogo veći nego uvoz. “U poslednje tri, četiri godine, Srbija je doživela veliku ekspanziju po pitanju izvoza tih namirnica. Ogromne količine hleba pakujemo i izvozimo u Rumuniju, Bugarsku, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu”, navodi Pralica. On kaže da više velikih pekarskih proizvođača pravi velike linije za proizvodnju i hladnjače, i da će uskoro zemlјe Afrike i Blistog istoka kupovati ogromne količine zamrznutog peciva iz Srbije. Naša zemlja ima najjeftinii hleb u odnosu na okruženje i evropske zemlje. Godišnje se u Srbiji proizvede oko 200.000 tona vekni i pekarskih proizvodi. Poslednji podaci su da je godišnja potrošnja oko 90 kilograma hleba po stanovniku.

Nekoliko naših većih industrijskih pekara nabavlja linije koje će im obezbediti veliku proizvodnju pekarskih proizvoda tehnikom ,,parbejking’’, što znači da su delimično pečeni, pa zamrznuti i spremni za transport.  Ovo će drastično da poveća naš izvoz i možemo da očekujemo da se u naredne dve do tri godine vratimo na pozicije kada smo više ovih artikala plasirali na druga tržišta nego što smo ih uvozili. Ta oprema je veoma skupa, ali podiže konkurentnost domaćioh proizvođača. Na ovaj način se smanjuju troškovi proizvodnje jer nam je veliko učešće radne snage, koja je inače, deficitarna, a asortiman artikala se proširuje. Na taj način možemo da proizvedemo jeftiniji artikal koji će sa cenom biti konkurentan na tržištu EU. Trenutno su u toku razgovori sa predstavnicima nekoliko afričkih zemalja i država na Bliskom istoku za izvoz ovih proizvoda.

Identifikacija napuštenog zemljišta

Ministarstvo poljoprivrede počelo je akciju identifikacije državnog napuštenog obradivog zemljišta. Ideja je da se zaparložene njive i pašnjaci ustupe na korišćenje poljoprivrednicima koji su spremni da ih koriste. Marija Mitrović iz Uprave za poljoprivredno zemljište rekla je za javnost da su zaključeni ugovori za 2.400 hektara zemljišta. Da bi se zemljište u ovom slučaju smatralo napuštenim, potrebno je da ispuni dva uslova – da tri godine nije imalo ugovor sa inostranstvom i da je zapisnikom inspektora na terenu utvrđeno da nije bilo korišćeno. Reč je o parcelama koje su u državnom vlasništvu, odnosno Republika Srbija je vlasnik, bez ikakvog tereta. Pravo na korišćenje zemljišta imaju ne samo ratari već i drugi poljoprivrednici. Njihova obaveza je da investiraju u proizvodnju.Terenskom proverom u samo nekoliko opština u Srbiji utvrđeno je da se veliki broj parcela ne koristi. Ideja je, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, da se takvo zemljište ustupi onima koji mogu da ga upotrebe, to jest da se takva zemlja poljoprivrednicima da u besplatni višegodišnji zakup.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da je urađen popis kompletnog zemljišta i sa sigurnošću može da se kaže da je 540.000 hektara u državnom vlasištvu. Terenskom proverom korišćenja državnog zemljišta u Aleksandrovcu, Aleksincu, Beočinu i Smederevu utvrđeno je da se veliki broj parcela ne koristi i da su zapuštene.  Nedimović kaže kako je cilj da se takvo zemljište najpre identifikuje, a onda i ponudi zakupcima na besplatno korišćenje.  “Obradivo zemljište, pašnjaci, atari a sve što je napušteno stavljano je u funkciju. Našli smo oko 2.400 hektara koje nije u funkciji i ponudili ga ko želi da okrči. U prvih pet godina dobijate besplatno na korišćenje zemljište za krčenje. U narednih 25 godina imate povoljnije uslove da biste ostvarili profit. To, u suštini, radimo u celoj Srbiji gde se krenulo sa davanjem u zakup”, kaže Nedimović. Ko god želi to da prihvati ima tu zemlju moći će da je koristi u višegodišnjem zakupu.

Konkurs za traktore  do 31. maja

Pre nekoliko dana raspisan je konkurs za nabavku traktora snage do 60 kilovata. Pola novca daje država, a reč je o traktorima koji su sklopljeni u Srbiji. Nedimović kaže da konkurs traje do 31. maja. Ukazujući da su traktori u Srbiji punoletni, ministar dodaje da je mera pokrenuta sa ciljem da se ta starost smanji. Navodi da će 2020. biće i drugih subvencija i podsticaja.

Afrička kuga svinja

Govoreći o afričkoj kugi svinja, Branislav Nedimović napominje da mnogo toga može da se isplanira, ali na nešto poput te pojave ne može da se utiče. “Borba protiv afričke svinjske kuge traje već dve i po godine. Rumunija i Bugarska su ugrožene, i Mađarska. Između Nemačke i Poljske postoji ograda. U avgustu smo imali dva incidenta s kugom u Mladenovcu, ali to smo sanirali. Protiv prirode se teško može, osim da se stave barijere, kao s Mađarskom zbog migranata”, kaže Nedimović.

Životni standard

Uprkos rezultatima životni standard građana Srbije još uvek je daleko od onog u Zapadnoj Evropi, a da bi se taj jaz smanjio, dugoročno, srpska privreda trebalo bi da raste po stopi od sedam odsto godišnje. To je teško dostižno, kažu ekonomisti i nalazi se na nivou želje.

Komentarišući i preporuke iz Agende za privredni rast Svetske banke – da srpski izvoz učestvuje sa 80 odsto u BDP-u, kažu da to ne polazi za rukom ni Nemačkoj, ni Rumuniji.  Direktor RepubličkoG zavoda za statistiku Miladin Kovačević navodi da je srpska ekonomija ili BDP još uvek ispod nivoa iz 1990. godine za razliku od drugih ekonomija centralne i istočne Evrope koje su veće za oko 80 odsto nivo iz 1990. godine. Naravno, kada imamo takvo poređenje onda treba imati na umu šta predstavlјa, kako izgleda situacija u toj baznoj godini, numerički gledano baznoj 90-toj godini. Tada je naravno ekonomija tadašnje Jugoslavije, odnosno Srbije, bila neuporedivo veća ili BDP per kapita bio mnogo veći nego što je bio u zemlјama centralne i istočne Evrope. Svetska banka zamera i to što su perjanice srpskog izvoza firme sa stranim kapitalom, umesto domaći brendovi.

“Za nas je jako važno da ti brendovi koji nisu autentično srpski, domaći dolaze, oni otvaraju, podižu i razvijaju da kažem dobavlјače u Srbiji, obavezuju ih na dobre tehnološke postupke i proces, obavezuju ih na standardizaciju, na sertifikaciju na uvođenje principa korporativnog upravlјanja i to unapređuje, razvija, šminka našu domaću industriju”, kaže državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović.

Među preporukama je i da se u srpskoj izvoznoj korpi nađe više novih proizvoda i onih visoke tehnologije. “Povećava se udeo ovih viših tehnoloških proizvoda na račun najnižih tehnoloških. Naravno, apsolutno je istina, to je činjenica koja ne može da se opovrgne. Srbija je još uvek nisko razvijena zemlјa“, kaže Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta. Struktura izvoza se menja nabolјe, ali ništa ne može preko noći, kažu ekonomisti. Ocenjuju da je rast srpske privrede od oko četiri odsto održiv na duži rok i dovolјan za postizanje postavlјenih cilјeva u pogledu potrošnje i plata.

 

 

Podsticaji za proizvodnju

Polјoprivrednici će 2020. godine preko resornog ministarstva dobiti 36,7 milijardi dinara podsticaja. Više novca i ove godine ide stočarima, organskoj proizvodnji, ali posebne mere najavlјene su za kupovinu polјoprivrednih mašina.

Nedaleko od Zlatibora i Divčibara, u Zarićima porodica Đokić već šest godina gaji kalifornijsku pastrmku. Mnogo takvih malih proizvođača kada iznesu ribu i na domaće tržište značajno će smanjiti uzvoz ribe. Trude se da povećaju kapacitete, ali ne ide uvek lako. Ulaganja su velika, a do sada nisu tražili pomoć Ministarstva polјoprivrede. “Od mlađi do konzuma prođe skoro godinu dana. Za sve to vreme, vi morate da finansirate i hranu i mlađi da bi došli do finalnog proizvoda. Radi smo da učestvujemo u tim nekim programima, mnogo bi nam značilo, ne samo na povećanju kapaciteta. Na domaćem tržištu nema dovolјno ribe, pa ako nas više proizvodi smanjićemo i uvoz”, navodi Dragana Đokić.

Mere za jug Srbije

Nadležni kažu, kroz ovogodišnje mere više novca treba da ode za podršku onima koji proizvode u nedovolјno razvijenim područjima i onima sa otežanim uslovima za rad. Tu se ubrajaju sela iznad 500 metara nadmorske visine, ona koja su u granicama Nacionalnog parka i sa manje od 100 zaposlenih na 1.000 stanovnika. Posebnu pažnju usmerili su na jug i istok zemlјe, da bi, što više lјudi tamo moglo da se bavi polјoprivredom i da ostanu na tim prostorima. Tako treba da imamo mere socijalnog karaktera. I da im damo više prava, nego u razvijenim delovima gde je polјoprivreda razvijena. Ukoliko ste u devastiranom područuju, 65 posto je povraćaj novca, a u ostalim područjima 50 posto od investicije. Za istočnu i južnu Srbiju postoje posebne mere i olakšice, posebno za traktore. Po merama koje je objavilo Ministarstvo poljoprivrede Vlade Srbije deset posto će morati polјoprivrednik da obezbedi, 50 posto država, a 40 posto da uzme kredit uz podršku države. Tako da će imati ceo sistem, još će pare dobijati unapred. Ta mera počeće od septembra da se primenjuje, a već je planirana u budžetu.

Podsticaji

Ove u odnosu na prošlu godinu, više novca dobiće uzgajivači krava i proizvođači organske hrane. Polјoprivrednici iz oko 1.700 naselјa, koja imaju status područja sa otežanim uslovima rada, i ove godine mogu da računaju na veće podsticaje. Budžet predviđa i veće podsticaje za one koji se bave organskom proizvodnjom i stočarstvom. Na više novca mogu da računaju tradicionali uzgajivači krava – po grlu od 10 do 25 hilјada dinara.

Miroslav Pivac, polјoprivrednik iz Manđelosa kod Sremske Mitrovice, navodi da su u poslednjih nekoliko godina uz pomoć tih subvencija zamenili jedan deo mehanizacije koji je već bio zastareo. “Koristili smo za finansiranje tih investicija kredite Ministarstva polјoprivrede sa suvencionisanom kamatom”, kaže Pivac. Saša Kusić, polјoprivrednik iz istog mesta, govori o novom konkursu koji je izašao za traktore, i planira da kupi mašinu od 40 kilovata. “Subvencije su za nas za nerazvijena područja 65 odsto, što sad, trenutno nema bolјe”, napominje Kusić. Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj u Sremskoj Mitrovici kaže da oni ostvaruju pravo na 65 odsto povrata u odnosu na 50 procenata, koliko imaju ostala polјoprivredna gazdinstva. “Isto tako je i u oviru direktnih plaćanja. Imaju pet procenata veći povrat premije osiguranja, 45 odsto u odnosu na 40 odsto koliko dobijaju ostala gazdinistva”, ističe Samardžić.

U odnosu na prošlu 2019. godinu godinu, uzgajivači krava dojilјa dobiće 10.000 dinara više po grlu. Subvencije za kvalitetne priplodne tovne krave, povećane su sa 25.000 na 40.000 dinara.

Slobodan Ilić, stočar iz Majura kod Šapca, kaže da im regresi, subvencije i premije koje dobijaju služe da mogu da opstanu.

Predrag Srdanović iz Odelјenja za polјoprivredu grada Šapca, navodi da Vlada, odnosno Republika Srbija, nije uvažila zahtev polјoprivrednih proizvođača da se regres na dizel gorivo poveća, koji je vrlo važna stavka u troškovima. “I druga stavka, Predlog je da se isplata podsticajnih sredstava mnogo brže realizuje”, dodao je Srdanović.

Za plaćanje po hektaru, osnovni podsticaj u bilјnoj proizvodnji, izdvojeno je skoro deset milijardi dinara

Osim direktnih plaćanja i mera ruralnog razvoja, deo sredstava biće usmeren na kreditnu podršku polјoprivrednicima. U ovoj godini znatno su povećane subvencije u organskoj proizvodnji. Polјoprivrednici koji na taj način gaje bilјke, dobiće čak 400 odsto više novca po hektaru. Subvencije u organskom stočarstvu, veće su 40 odsto nego u standardnoj proizvodnji.

Pad navodnjavanja

Prema podaciam Republičkog zavdoa za statistiku Srbioje, prošle 2019. godine  od 3,4 milioan hektara poljoprivrednih površian koej su obrađivane, nav0dnjavalo se tek 1,4 odsto, odnosno nekih 46.863 hektara. Navodnjavana površina bila je manja za 77 hektara, ili 0,2 odsto nego godinu dana ranije. Ako, se uporedimo sa svetom gde se navodnjava u proseku 17 odsto poljoprivrednih površina, onda vidimo gde se nalazimo. Od 2000. Godien do danasx imali smo 13 ministara poljoprivrede. DA je svaki sagrdio sisteme za navdonajvanje nap o 10.000 hektara, danas bi inali novih 130.000 hektara. Bila bi to drugačiajprila  u poljoprivredi i intenzivnoj proizvodnji hrane. Ovako sve se svodi na obećanja svakog ministra kako će se izgraditi sistemi na po nekoliko stotina hiljada hetkara za navodnjavanje.

Da podsetimo samo da je hidrosistem DTD izgrađen 1977. godine i tada je narodu rečeno da će on navodnjavati 500.000 hektara oranica i da će odvoditi suvišne vode sa million hektara. Voda iz kanala na obećanih 500.000 hektara nikada nije stigla i to je ostalo obećanje koje još nije sprovedeno u delo. Što se tiče odvodnjavanja, ono je funkcionisalo sve do 2005. godine. Tada ssu bile velike poplave u Vojvodini i videlo se da ni to nefunkcioniše. Jer, kanali hidrosiustema, dugački 22.000 kiloemtara,  puni su mulja. Ima ga oko 15 milion kubika i da bi funkcionisalo odvodnjavanje potrebno je da se on očisti. Inače,  kada je građen iskopano je oko 135 miliona kubika zemlje. Izgradnja hidrosistema započeta je 1947. godine, a završena tri deceniej kasnije. Otvoren je svečano, kada je vrpcu na bran I kod Novog Bečeja, presekao visoki funkcioner Jugoslavije Stane Dolanc.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>