Home » 0 Dragovan Milićević, Budžet » ANALIZA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE OD 2006-2016 GODINE

ANALIZA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE OD 2006-2016 GODINE

Poslednjih nekoliko godina, Srbija je po rečima nosilaca političke i ekonomske vlasti  ušla u težak period fiskalne konsolidaciju sa ciljem smanjivanja deficita budžeta, apsolutno i realno (kroz smanjenje učešća u BDP) i ukupnog javnog duga. Kao osnovna mera smanjenje su plate u javnom sektoru i penzije. Akcenat je u prvom koraku bio na redukciji rashoda, a u drugom na povećanje prihoda obzrom da za tu meru treba duži vremenski period.

Analiza ima za cilj da bliže objasni osnovne tendencije u kretanju budžetskih pozicija i njihovih efekata na krajnji rezultat. Korišćen je izveštaj o konsolidovanom budžetu Republike Srbije (budžet države plus fondovi) upravo zbog toga što budžet kroz transfere ostalim korisnica (pre svega penzionom fondu) značajno doprinosi ukupnim finansijskim tokovima ovih institucija. Period je od 2006-2016., jer od tada više nema značajnijih priliva od privatizacije koji su bili reper za povećanje prava korisnika  budžeta mimo realne ekonomske osnove.

Period od 2006-2011 godine karakteriše sledeće:

Rast fiskalnog deficita od 30 milijardi u 2006 do 163 milijarde u 2009 godini. Prosečno uvećanje deficita na godišnjem nivou je bilo oko 30 milijardi dinara ili oko 350 miliona eura. Vredno je napomenuti da su najveći rast imale penzije za gotovo 200 milijardi dinara.

Glavni faktor rasta deficita je bio:

ü  Rast rashoda za zaposlene za preko 100 milijardi od 2006-2008 godine;

ü  Na strani rashoda velika stavka je sociijalna pomoć i transferi koji su porasli za preko 100 milijardi, naročito od 2008 godine;

ü  Veliki pad prihoda od privatizacije od 156 milijardi u 2006 na samo 5 milijardi u 2009 godini (više se nije imalo šta kvalitetno prodati od domaćih preduzeća i institucija)

ü  Na strani prihoda posebno se osetio značajan pad prihoda od carina zbog potpisivanja SSP u 2008 godini;

ü  Rast pozicije PDV nije mogao značajno da utiče na smanjenje ili ublažavanje rasta deficita;

ü  Paralelno sa rastom deficita raste i zaduživanje po osnovu kredita i emitovanja obveznica;

ü  Od 2009 kreće enormno zaduživanje države kod domaćih banaka po osnovu kredita ili emisije obveznica, takodje i na inostranom finansijskom tržištu po osnovu emisije evro obveznica;

ü  Naplata budžetskih prigoda je u navedom periodu porasla za 30% a budžetski rashodi su u istom periodu imali rast  više od 50%.. Potrošnja države na pozciji kupovine roba i usluga je povećana u navedenom periodu za preko 90 milijardi dinara.

Kulminacija fisklanog deficita se beleži od 2012. do 2014. godine kada kreće  proces konsolidacije. U ovom periodu od 2013-2016. javni priodi su kumulativno porasli za 304 milijarde dinara a javni rashodi za 150 milijardi. Očigledno da efekat nije postugnut budžetskom štednjom, već pre svega na strani prihoda budžeta.

Definicija fiskalne konsolidacije govori da je to prosec smanjenja budžetskih rashoda i dovodjenje u sklad sa prihodima budžeta. Da li je došlo do smanjenja javne potrošnje. Podaci jasno pokazuju da nije. Javna potrošnja je u periodu fiskalne konsolidacije povećana za milijadu evra. Samo pozicija zarada radnika u javnom sektoru pokazuje smanje kumulativno za 45 milijardi ili 11 milijardi prosečno godišnje. To je pre svega rezultat lineranog smanjenja zarada za 10% koje se nastavilo na ranije sprovedenu meru solidarnog poreza iz 2013. godine. Rast pozicije direktne potrošnje države (kupovina roba i usluga) je poptuno anulirao smanjenje plata. Glavne pozicije rasta rashoda su još i aktivirane garancije koje je država dala preduzećima u javnoj svojini koji nisu otplaćivali dug, zatim socijalna pomoć i transferi  (29 milijardi), kapitalni rashodi za 55 milijardi i otplata kamata od 37 milijardi rasta od 2013-2016 godine. Ukupni rashodi kamata za korišćenje kredita i izdate hartije od vredosti su preko 130 milijardi dinara ili 1,1 milijarda eura.

Na strani prihoda, može se osporiti činjenica da su glavni faktori smanjenja deficita bili pre svega bolja naplata poreza. To je de facto činjenica ali nije odlučujuća. Pre svega raste naplata PDV iz uvoza (raste uvoz nominalno i realno-raste u evrima i dinarima jer dinar doduše blago ali ipak depresira), domaća naplata stagnira jer je značajna i stalno rastuća pozicija povraćaja PDV koja se knjiži na teret prihoda od PDV. (rast uvoznog PDV i njegov uticaj na budžet direktno koresponidra sa teorijom o konfliktu unutrašnje i spoljne ekonomske ravnoteže). Glavni faktori uravnoteženja su pre svega značjano povećanje prihoda od akciza (fiskalni namet koji nije moguće lako izbeći) i porast naplate neporeskih prihoda. Neporeske prihode prema Zakonu o budžetu čine vrsta javnih prihoda koji se naplaćuju pravnim ili fizičkim licima za korišćenje javnih dobara (naknade), pružanje određene javne usluge (takse), zbog kršenja ugovornih ili zakonskih odredbi (penali i kazne) kao i prihodi koji se ostvare upotrebom javnih sredstava. Planom budžeta za 2016 predvidjen je prihod od ove stavke od 156 miljardi. Ostvarno je 247 miljardi.

Neporeski prihodi                                                                                   156.562.974.000

Redovni neporeski prihodi                                                                       73.600.000.000

- Prihodi od imovine                                                                                 12.400.000.000

- Takse                                                                                                      14.400.000.000

- Novčane kazne                                                                                        6.000.000.000

- Prihodi od prodaje dobara i usluga                                                        22.000.000.000

- Primanja od prodaje nefinansijske

imovine                                                                                                      4.000.000.000

- Ostali redovni neporeski prihodi                                                           14.800.000.000

Vanredni neporeski prihodi                                                                     40.200.000.000

 

Kao što se vidi ovu poziciju nije moguće realno planirati što se može videti i iz plana za 2017.

 

Neporeski prihodi                                                                           162.606.465.000

Redovni neporeski prihodi                                                               77.300.000.000

- Prihodi od imovine                                                                         12.900.000.000

- Takse                                                                                              14.500.000.000

- Prihodi od prodaje dobara i usluga                                                 24.600.000.000

- Novčane kazne                                                                                 7.000.000.000

- Ostali redovni neporeski prihodi                                                    13.800.000.000

- Primanja od prodaje nefinansijske

imovine                                                                                               4.500.000.000

Vanredni neporeski prihodi                                                              42.200.000.000

- Dobit javnih agencija                                                                       1.600.000.000

- Deo dobiti javnih preduzeća i dividende

budžeta                                                                                              15.500.000.000

- Ostali vanredni prihodi                                                                     3.100.000.000

- Prihod od smanjenja zarada u javnom

sektoru                                                                                               22.000.000.000

Neporeski prihodi indirektnih korisnika                                           43.106.465.000

- Transferi između budžetskih korisnika

na različitom nivou vlasti                                                                  19.785.866.771

- Prihodi od prodaje dobara i usluga                                                 23.320.598.229

 

Plan neporeskih prihoda se pre svega zasniva na prodaji dobara i usluga, transfera dobiti javnih preduzeća  u budžet (čime se investicije u njihovu infrastrukturu dovode u pitanje), zatim prihodi od smanjenja zarada u javnom sektoru od preko 22 milijarde. Koliko je to realno drugo je pitanje imajući u vidu da je smanjenje ove pozicije u 2016 u odnosu na prethodnu godinu bilo samo 2 milijarde. Očigledno da plan dalje racionalizacije nije do kraja srpoveden. Mala je verovatnoća će 26-30.000 zaposlenih napustiti državnu službu dobrovoljno ili kroz penzionisanje (kroz penzinisanje iz jedne troškove stavke prelaze u drugu).

Takodje značaja faktor smanjenja deficit je gotovo poptuno ukidanje pozicije budžetskih pozajmica.

 

Konflikt unutrašnje i spoljne ranvoteže

Deficiti blizanci su situacija kada u zemlji  paralelno egzistiraju oba deficita: deficit trgovinskog bilasna i budžetski deficit. Srbija praktično decenijama ima deficite bilazance. Kako budžetski deficit stimuliše  trgovinski deficit. Pre svega kroz uvoznu tržnju. Uvozna tražnje kreirana rastom potrošnje doprinosi prilivu po osnovu prihoda od PDV. Paradoksalno zvuči ali ono što je dobro za budžetsku politiku je lose za spoljnoekonomsku ravnotežu. U situaciji precenjenog kursa ili pak fiksnog ili kontorlisano fluktuirajućeg ta pojava naročito dolazi do izražana. Za budžetske prihode značajnu ulogu ima i smanjenje izvoza (drugi paradoks) jer se smanjuje rashoda stavka povraćaj PDV (poznato je da precenja vrednost domaće valute u uslovima nedovoljne elastičnosti doprinosi stimulisanju uvoza i destimulisanju izvoza jer izostaje efekat supstitucije).

 

Finansiranje budžetskog deficita i dalje će se vršiti kroz povećanje zaduživanja. Planom budžeta za 2017 godinu plan ukupnog zaduživanja je 858 miliardi dinara i najveći deo će biti servisiranje ranije dospelih kredita i plaćanje kamata. Rast javnog duga po tom osnovu, kao i po osnovu povećanja rashoda kamata je izvestan. . Srbija bez daljeg zaduživanja ne može servisrati ranije stvorene obaveze.

 

Veliki rizici u ostvarivanju budžeta u ovoj i narednim godinama stoje kako na strnai prihoda, tako i na strani rashoda. Prihodnu stranu karakteriše velika zavisnost od naplate prihoda od prometa, zanemarljivi je prihod od imovine. Zatim poptuno ukidanje carina na najveći broj proizvoda u trgovini sa CEFTA i EU će svesti na zanemrljivi nivo učešća ove prihodne stavke. Rashodna strana je takodje veoma diskutabilna jer očigledno da prava budžetska reforma izostaje i pitanje je da će biti sprovedena na pravi način.

Drugo pitanje je pozicija doprinosa. Naplata doprinosa blago raste (direktno je povezana sa rastom zaposlenosti ili povećanjem zarad, indirektno je povezana sa njihovom visinom i fenomenom poreske evazije.). Veliki broj poslodavaca plaća doprinose na minimalnu cenu rada. Bez značajnijeg povećanja prosečnih zarada ( u ovom trenutku se to ne vidi kao mogućnost) prihodi po osnovu ove stavke će stagnirati ili blago rasti. I dalje definitivno se moraju rezati budžetski rashodi kao osnov nastavka smanjenja učešća deficita u BDP.  Nije bez osnova tvrditi da su reserve u povećanju prihoda budžeta u ovom trenutku u odnosu na stanje privrede gotovo minimalne.

Naravno da u ekonomiji kako reče čuveni monetarista Milton Fridman nema besplatnog ručka. Ograničenje zarada u javnom sektoru i penzija je pre svega uticalo na enormno smanjenje potrošnje naročito osnovnih životnih potreba.

Kretanje potrošnje stavke  ‘’hrana, pica i duvan’’ na bazi ankete o potrošnji domaćinstava:

(preračunato na bazi aktuelnih cena namirnica i količina)

Na bazi smanjenja potrošnje, kumulativno je manje naplaćeno poreza na dodatu vrednost od 37,6 milijardi dinara ili oko 300 miliona eura

 

 

3 Komentara na ANALIZA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE OD 2006-2016 GODINE

  1. Да ли постоји реалан раст ако је он процентуално мањи од трошкова позајмљеног капитала? Или је реч само о препакивању позиција?
    Ако је, хипотетички, раст забележен у износу од 3% а расходи по основу камата су 5, да ли на основу тога се може закључити да без раста од 5 и више процената у суштини држава не остварује никакав напредак већ само средства намењена за камате усмерава у друге токове?
    Може ли се констатовати да не постоји опипљив раст ако је он мањи од процентуалног удела трошкова позајмљеног капитала(камата)?

    • Predraže

      U pravu ste sa svojim pitanjem da li postoji realni rast ako su troškovi pozajmljenih sredstava veći od prirasta društenog proizvodan odnosno njegovim uvećavanjem vrednosti. Medjutim ovde je potrebno učiniti jednu distinkciju. Naime treba razdvojiti BDP kao računvodstvenu kategoriju od direktinih priliva i odliva novca, odnosno novčanih tokova. Na žalost odliv po osnovu kamata smanjuje novčani potencijal zemlje odnosno zajteva novo zaduživanje kko bi se zatvorili tzv ”gapovi”

  2. Г. Милићевићу, заиста ценим ваш рад као аутора многобројних текстова, економском приступу и знању нарочито у областима рачуноводствене анализе.
    Сваки пут када читам ваше текстове знам да поткованост статистичким подацима и рачуноводственим начелима и принципима свакако неће изостати.
    Имам само једну малу примедбу. Ако се већ жалите на недовољну посећеност или заинтересованост коментарисања на основу текстова које пласирате, онда треба да учините све и изађете у сусрет свима који постављају питање на основу вашег текста била она тривијална или комплексна.
    Можда је моје питање нејасно или крајње са економске тачке гледишта бесмислено али очекивао сам да нешто кажете по том основу. У супротном немате право негодовања на незаинтересованост коментарисања и изношења мишљења јер корисницима врло ретко излазите у сусрет.
    Не морате се обазирати на моје питање које можда вама изгледа као недостојно одговора али схватите ово као добронамеран савет.
    Ако се неким случајем одлучите да одговорите, имајте на уму да постоје различити економисти и у тој грани просвећени људи који просперитет и развој не посматрају само и искључиво у контексту бројева и процената.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>