Home » 0 Dragovan Milićević, Javna preduzeća i velike kompanije » BENCHMARKING ANALIZA – AIR SERBIA I CROATIA AIRLINES

BENCHMARKING ANALIZA – AIR SERBIA I CROATIA AIRLINES

Svrha benchmarking analize je uporedjivanje dve ili više kompanija prema zadatim kriterijumima. Takodje i utvrdjivanje jakih i slabih tačaka u finansijskom stanju i položaju kompanija kao i medjusobnih uproedivih kvalitativnih performansi. Benchmarking je tehnika komparativne analize kojom se traga za najboljom praksom koja ćevoditi ka superiornim performansama neke organizacije. Benchmarking je nova reč koja se uvodi u teoriju i praksu menadžmenta početkom 80-ih godina XX-og veka, a svoju punu primenu doživljava samim krajem XX-og veka. Danas i velike i male organizacije koriste benchmarking kao tehniku, „alat“ i instrument za povećanje konkurentnosti, težeći prvoklasnim performansama. Osnovu benchmarking-a čini reč „benchmark“ u značenju: standarda za poređenje, repera tj. referentnih tačaka, oznaka visine, znaka za nivelaciju pri merenju zemljišta i modela. Finansijski posmatrano bencmarking je poredjenje odredjneih finansijskih pokazatelja pre svega na bazi podataka iz osnovnih računovodstvenih izveštaja. Analiza dve aviokompanije iz Srbije i Hrvatske koje su po mnogo čemu slične, ali istovremno organizaciono različite treba da pokaže osnovne karakteristike poslovanja i uporedjivanja pozicija bilansa stanja i uspeha. Da bi analiza pokazala tražene rezultate, neophodno je komparativno prikazati rezultate poslovanja dve kompanije svodeći ih na iste ’’merne jedinice’’.  Kao etalon je uzet dinar na taj način što su podaci iz bilansa hravatske aviokompanije preračunate na dinar po kursu u posmatranoj godini (15,82 dinara za jednu kunu). Rezultati poslovanja dve kompanije su dati u sledećim tabelama.

Bilans stanja pokazuje da o kompanije imaju   prihode od prodaje (od 30, odnosno 23 milijardu dinara). Medjutim ono što je karakteristično za srpsku aviokompaniju to je da u poslvonim prihodima preko 4,9 milijardi su prihodi od subvencija, dotacija i sl.uglavnom od strane budžeta Republike Srbije po ugovoru sa zajedničkim partnerom Etihadom i to konstanto u veku trajanja zajedničkog ulaganja. Ali veoma je bitno posmatrati još jednu poziciju a to je utrošak goriva i materijala. U Air Serbia-i je to 21,73%, dok je u hrvatskoj aviokompaniji oko 13,78%. To pre svega govori o rentabilnosti samog saobraćaja ili popunjenosti aviona. Još bitnija stvar je kapacitet prevoza. Croatia Airlinse ima ukupno 1.380 mesta u floti dok je srpska aviokompanija kapaciteta 2.738 mesta ili dva puta više. To je bitno jer posmatajući rentabilnost poslovanja, Croatia Airlines ima 1,7 puta veću retnabinost po sedištu nego Air serbia. Glavna prednost leži u enomrno manjim troškovima goriva za preko 3 milijarde dinara u odnosu na Air Serbiu

Analiza finansijske strukture na bazi pozicija iz  bilansa stanja pokazuje sledeće:

Podaci su za Air Sebiu izeti sa sajta Agencije za privredne registre dok za Croatia Airlinse sa njihovm korporativnog sajta.

Hrvatska aviokompanija je po pitanju kvaliteta finansiranja u neuporedovo povoljnijem položaju. Pre svega, jer nema gubitaka ni iz tekućeg poslovanja niti pak kumuliranih gubitaka iznad visine kapitala. Nažalost kod srpske aviokompanije koja je pravni naslednik JAT-a gubitak iznad visine kapitala je rezultat prethodnog pravnog subjekta. Ali bez obzira na nastojanje srpskih vlasti da se napravi  uspešna aviokompanija na žalost ni posle gotovo četiri godine ne ide u dobrom pravcu. Ukupne obaveze srpske aviokompanije su gotovo 35% veće od godišnje realizacije bez  subvencija,  da je u 2016. zabeležen gubitak iz redovnog poslovanja u iznosu od 308 miliona dinara bez finansijskih gubitaka, dok je rezultat  iz vanrednih okolnosti pozitivan i kao krajnji rezultat dao profit od 133 miliona. U cilju održivog poslovanja u analizi se rezultati vanrednih okolnosti ne uzimaju jer njihovo pojavljivanje nije pravilnog vremenskog karaktera, niti učestalosti. Prihodi od ostalih aktinosti su prihodi od ukidanja rezervisanja, smanjenja obaveza, naplate optisanih potraživanja i sl. Kako su u tabeli date samo podaci grupisani na bazi sintetičkih pozicija za dublju analizu je neophodno detaljno prikazati bilans stanja ali i imati uvid u druge podatke koji nisu dostupni u finansijskim izveštajima. Na bazi podatka iz bilansa stanja i novčanih tokova pokušaće se dati osnovna pojašnjenja trenutne finansijske pozicije srpske aviokompanije.

Definititno Air Serbia ne može ni posle 4 godine napraviti operativnu dobit i pored toga što su prihodi rasli (doduše ne po projektovanim veličinama) a troškovi goriva u realtivnom odnosu smanjivani. I pored izdađnih subvenica države kopmanija pravi negativan opretavivni rezultat koji bi u odsustvu istih bio 5,3 milijarde ili gotovo 19% prihoda od realizacije. Air Serbia najavljuje radikalne mere smanjenja troškova, odnosno defanzivnu stategiju poslovanja, smanjenje broja radnika i sl. Kod Croatia Airlines-a zarade imaju relativno veće učešće u prihodima nego kod srpske aviokompanije. Domira pozicija  ’’ostalih rashoda’’ kao veliko neslaganja izmedju dve kompanije. Ovi rashodi se pre svega odnose na: troškova prihvata i optreme aviona, troškovi poletanja i sletanja, troškovi navigacionih taksi, troškovi zakupa aviona, troškovi rezervacija karata i sl. Opredelenje za veliki broj destinacija i neiskorišćen kapacitet sedišta su glavni razlog velikog učešća ovih troškova u prihodima.  U 2016 godini Air  Serbia je prevezla 2,6 miliona putnika ili ukupno 950 putnika po sedištu. Croatia Airlines je u istom periodu prevezla 1,939,000 putnika ili oko 1405 putnika po sedištu. Broj prevezenih putnika je kod Croatia Airlines-a veći za preko 40% bez obzira na druge pokazatelje (prosečan nalet, popunjenost kapaciteta, dužina destinacija, cena karata, druge usluge leta i sl.)

Kod Air Serbie raste kreditna zaduženost u 2016 u stavci dugoročnih kredita za preko 7,5 milijardi dinara.  Društvo je dana 20. maja 2016. godine zakljucilo ugovor o dugorocnom kreditu sa EA Partners II BV u iznosu od USD 63.000.000. Sredstva su povucena 01. juna 2016. godine u iznosu od USD 58.873.000 nakon odbitka transakcionih troškova (6.55%). Kredit dospeva u celosti nakon pet godina (u junu 2021. godine). Kamatna stopa iznosi 6.95% p.a. uvecanom za 0,17225% na kvartalnom nivou.

Ostale obaveze i PVR

U hiljadama RSD 2016. 2015.
 

Pasivna vremenska razgranicenja

 

6.396.550

 

6.194.960

Ostale obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine 1.039 524
 

Stanje na dan 31. decembra

 

6.397.589

 

6.195.484

Pasivna vremenska razgranicenja se najvecim delom odnose na sledece:

U hiljadama RSD 2016. 2015.
 

Državna davanja

 

2.461.712

 

2.468.459

Rezervisanja po osnovu štetnih ugovora (Napomena 12) 142.611
Ukalkulisane obaveze − Etihad Airways (Napomena   31) 1.987.878 2.037.699
Ukalkulisani ostali troškovi i nabavke sredstava 1.947.999 1.546.715
Stanje na dan 31. decembra 6.397.589 6.195.484

Podaci preuzeti iz Napomena uz finansijske izveštaje Air Serbia-a za 2016

Air Serbia je u 2016 platila samo 31 miliona poreza državi na bazi podatka iz bilansa tokova gotovine.

U cilju oporavka kompanije mora se uraditi značajno finansijsko restruktuiranje. I uprediva kompanija Croatia Airlines je u dominantnom državnom vlasništvu, naime tamo je CERP (centar za restruktuiranje i prodaju Republike Hrvatske) vlasnik 97,06% akcija. Takodje treba napomenuti da su dobiti AIR Serbie doprineli ostali prihodi (koji su nestalnog karaktera) u 2016 koje čine:

 

Ostali prihodi

Prihodi od naplacenih penala 362.081 351.744
Prihodi od smanjenja obaveza 7.225 2.388
Prihodi od ukidanja rezervisanja 148.848
Naplacena otpisana potraživanja 151.901 173.145
Ukidanje obezvredjenja 330.840 178.256
Ostalo 94.475 239.998
Ukupno 1.095.370 945.531

Društvo je dana 15. septembra 2015. godine zakljucilo ugovor o dugorocnom kreditu sa EA Partners I BV u iznosu od USD 56.539 hiljada. Sredstva su povucena 28. septembra 2015. godine u iznosu od USD 52.836 hiljada nakon odbitka transakcionih troškova (6.55%). Kredit dospeva u celosti nakon pet godina (u septembru 2020. godine). Kamatna stopa iznosi 6.96% p.a. uvecanom za 0,1725% na kvartalnom nivou. Kamatna stopa do trentuka dospeća  kredita biće zbirno  44.5%, odnosno u prvom slučaju će kompanija vratiti 90,72 miliona, a u drugom 85,071 miliona ili 175,8 miliona dolara. Ukupna kamata koja će se platiti je 53,93 miliona dolara ili gotovo ceo prvi kredit

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>