Home » 0 Dragovan Milićević » DEVASTACIJA RUSKE EKONOMIJE

DEVASTACIJA RUSKE EKONOMIJE

Birajući naslov ovog teksta, na bazi podataka koji su predmet analize u nastavku rizikovao sam da izabarem pretešku reč obzirom na rejting ruske države u Srbiji po pitanju načina sagledavanja situacije u toj zemlji i često emocionalnog pristupa  zasnovanog na  nerelanim ocenama stvarnog stanja ruske ekonomije. Informacije da su sanckije Zapada uvedene ovoj zemlji 2014 godine zbog situacije u Ukrajini (ne tako davno isti scenario je uništio i srpsku ekonomiju) ojačale rusku privredu jer je došlo do porasta domaće proizvodnje zasnovanog na efektima supstitucije i smanjenja uvozne tražnje očigledno ne stoje. Kada se pažljivo analiziraju svi relevatni pokazatelji ekonomije, vidi se jedan sunovrat iz kojeg se čak i tako velika i resursno moćna zemlja neće brzo izvući. Nekoliko osnovnih indikatora govore o pravom stanju, a zasnovani su na novčanim tokovima. Analiza GDP ne daje prave rezultate čak i ako su oni pozitivni, daleko bolji uvid daju pokazatelji finansijske moći. Ista situtacija je i kod analize kompanije kada se pogledaju bilansi uspeha i novčanih tokova, postoje bitne razlika. Postojanje profita nije garancija likvidnosti i blagovremenog izvršavanja obaveza.

Prvo i osnovno što treba posmatrati je plan i ostvarenje budžeta. U cilju dobijanja relevantnih informacija budžet  Rusije u prethodnih pet godina je dat u dolarima po srednjem kursu svake navedene godine. Razlog je pre svega enormna inflacija u Rusiji koja je za pet godina zbirno iznosila preko 50%. Drugi razlog je izrazita depresijacija rublje prema dolaru. Iskazivanje u rubljama daje potpuno nerelevante pokazatelje jer se podaci iskazuju po tekućoj kupovnoj snazi, odnsno kursu.

Izvor:tradingeconomics.com Kretanje inflacije u Rusiji od 2012 do 2016 sa prognozama za 2017. Prihodi i rashodi budžeta Rusije su dati u narednoj tabeli u dolarima

 

Prihodi budžeta Ruske države su gledajuči u čvrstoj valuti prepolovljeni. Prihodi budžeta su više do dva puta niži u 2016 nego u 2012 godini. Glavni razlog je enormni pad prihoda od nafte i gasa, gotovo tri puta. Razlog je niža cena nafte i manje količine. Može se slobodno reći da niža cena nafte uništava rusku ekonomiju jer je 50% budžeta zavisno od prihoda po osnovu izvoza i potrošnje nafte i gasa. Domaći Porez na dodatu vrednost je indikator kretanje domaće potrošnje i privredne aktinvosti i on je manji za 1/3 u odnosu na 2012 godinu.

Sve rashodne stavke budžeta su doživele enormni pad tokom sankcija, najviše su pali izdaci budžeta za socijalnu i zdravstvenu zaštitu, zatim intervencije u privredi, obrazovanje i dr. Jedino je vojni budžet ostao gotovo nepromenjen, izdvajanja za odbranu su na niovu od 23% ukupnih rashoda budžeta. Deficit budžeta Rusije je u 2016 godini bio 17% ukupnih rashoda. Zanimljivo je da bi budžet bez nafte i gasa bio u minusu za 118 milijardi dolara, a kumulativni deficit u pretnodnom periodu bi bio neverovatnih 840 milijardi dolara.

Drugi bitan pokazatelj aktuelnog stanja je i kretanje potrošnje

 

Izvor:tradingeconomics.com

Enormni pad potrošnje je od 2014 godine i potpuno korespodnira sa uvodnjem sankcija. Najveći pad potrošnje je krajem 2016 godine više od 15%.  Kretanje potrošnje je u direktnoj korelaciji sa kretanjem bruto društvenog proizvoda. Ukupni bruto društveni proizvod je gotovo prepolovljen u 2016 godini  o čemu govore sledeći pokazatelji.

Vrednost BDP je data u milirdama dolara po tekušem kursu. Pad cena nafte je glavni inicijator pada ukupnog BDP, uz pad izvoza, industrijske proizvodnje, odliva kapitala i naravno pada potrošnje.

Rusija je takodje u prethodnom periodu zabeležila i značajan neto odliv kapitala privatnog sektora (privreda, banke i stnovništvo) od 2011-2016 godine

Tokovi kapitala u milijardama US dolara

Izvor: cbr/balance of payment

Neto odliv kapitala po svim osnovama je bio 440 milijardi dolara. Veliki deo je odliv po osnovu SDI u primarnom dohotku platnog bilansa.

Tekući račun platnog bilansa Rusije od 2012-2016 u milionima dolara

Kao što je rečeno glavna odlivna stavka je neto rashod od investicija (ruskih u inostranstvu-prilivi dohodaka od istih, i stranih u Rusiji, odlivi po osnovu iznošenj dobiti i drugih transakcija).

 

Finansijski podbilans platnog bilansa u milionima dolara

Ovaj podbilans prikazuje statistiku priliva i odliva sredstava iz zemlje.

Uvoz prema robnih grupama u narednoj tabeli daje poptuniju sliku spoljnotrgovinskih kretanja  Ruske federacije.

Uvoz glavnih grupa proizvoda u Rusiju od 2012-2016 godine u 000 dolara

Kompletiranje analize finansijskog i spoljnotrgovinskog položaja ruske ekonomije bi bilo nekompletno bez prikaza kretanja stranih direktnih investicija.

 

Kretanje stranih direktnih investicija od 2006-2016 u milionima dolara

Sankcije su uslovile značajan pad tokova stranih direktnih investicija kako iz Rusije, tako i u Rusiju. Najveći obim stranih direktnih investicija u desetogodišnjem periodu je bio 2013 sa 69,2 milijrade dolara a najmanji u 2015 ssa svega 6,8 milijardi. Neto tokovi SDI su u 2016 negativni, priliv u Rusiju je bio za 10 milijardi dolara više nego što su ruski rezidenti investirali u inostranstvo. Kriza je uslovila da Rusija u 2016 bude neto primalac stranih direktnih investicija, što takodje korespondira sa tokovima ukupnog kapitala u prethodnim analizama. U 2016 ukupni odlivi kapitala iz Rusije su bili 19 milijardi dolara, ista ili slična tendencija se nastavlja i u 2017 godini. Glavni tokovi odliva kapitala u prvoj polovini ove godine su po osnovu bankarskih transakcija. Banke nastavljaju sa neto iznošenjem kapitala u isnosu od gotovo 20 milijardi dolara u prvoj polovini 2017 godine.

Šta reći na kraju: Enrmni pad svih ekonomskih pokazatelja stavljaju na test teško ostvarivu makroekonomsku stabilnost države u narednom periodu. Osetljivost ruske ekomije na cene nafte su pokazatelj neadekvatne privredne strukture i fenomena ’’Holandske bolesti’’.

 

 

 

9 Komentara na DEVASTACIJA RUSKE EKONOMIJE

  1. Русија јесте повећала своју производњу нафте како би надоместила пад прихода као последицу санкција и пада цена исте али поред свих ових објективних и заиста прецизних анализа додао бих да Русија није сама у свему овоме и да се ни на који начин не може поредити са Холандијом, Норвешком и сличним “инфицираним” земљама. Они су своје проблеме решавали без уплива међународних фактора, а чак и ако су били онда је њихов утицај био незнатан.
    Да ли односи Катара са околним земљама и уговори о војном наоружању са САД из јуна месеца ове године утичу на глобалну цену нафте? Треба имати у виду и односе САД и СА, суседне земље која је била прва за увођење ембарга Катару.
    Овде није само реч о економској структури и њеном прилагођавању односно смањењу “обољења” већ је питање знатно шире и као такво мора му се знатно комплексније приступити.
    Статистичка анализа је потребна али не и довољна да би се објасниле економске појаве и стања.

  2. Dr.Milicevica smatram za jednog od najboljih srpskih ekonomista ako mozda ne i najboljeg.

    Nitko ko ima dvije ciste u glavi ne moze reci da sankcije mogu poboljsati domacu privredu.

    Ono sto meni nije jasno po cemu je drzavni budzet mjerilo uspjeha jedne privrede i pogotovo mjereno tudjom valutom?

    Vi ste odbacili rublju i kazete zbog visoke inflacije daje nerelativne podatke?!
    Znaci kada Zapadne ekonomije pate od visoke inflacije cime se tada mjere pokazatelji?

    Vi kazete da su prihodi ruskog budzeta prepolovljeni gledajuci u “cvrstoj valuti”. Prvo USD a ni evro nisu “cvrste” valute.
    Dollar index je od Nove godine pao sa 102 na 92. Mjereno zlatom od 2000.-te godine je propao.

    Reci kako je samo rusija izgubila padom cijena nafte je neozbiljno. Amerika je dobila Trumpa zbog toga. Jedino je jos ostala ta industrija u Americi gdje radnici mogu zaraditi dobre plate. 2014 pa na ovamo je razorila taj sektor bez obzira kako su pokusali spinovat.

    “Zanimljivo je da bi budžet bez nafte i gasa bio u minusu za 118 milijardi dolara, a kumulativni deficit u pretnodnom periodu bi bio neverovatnih 840 milijardi dolara.”
    To nije nikakav zanimljiv podatak. Da nema nafte pravili bi nesto drugo.

    Dalje u tekstu Vi dajete grafikon sa nominalnim BDP-om!
    https://tradingeconomics.com/russia/gdp-per-capita-ppp

    Pa ne moze ovce i novci. Ako je bila Holandska bolest onda ce je pad cijena nafte i izljeciti.
    Cijena iznad $40 po barelu njima je ok i mogu zauvjek tako.

    Ruski standard zivota je u zadnjih 15 godina otisao u nebo. Ovo je negativna strana kada jedan sektor vuce prema naprijed.
    Za 4-5 godina ruska industrija ce biti puno jaca nego 2012. jer ce biti diverzifikovanija.
    https://tradingeconomics.com/russia/manufacturing-pmi

    Isto tako valjda jedino Rusjia ima suficit sa Kinom na ovoj planeti a on ce se i povecavati.
    https://www.rt.com/business/396313-china-russia-trade-surge/

    • Postovani Nenade

      Vrlo sam počastvovan Vašim komentarima ali bih bez bilo kakve namere da utičem na vaše mišljenje dao nekokoliko pojašnjenja mog vidjenja privredne stvrnosti Rusije. Pomenuo sam dolar kao ”čvrstu”valutu, jer je ipak smenjenje kupovne moći iste u prethodnih pet godina bila samo nekoliko procenata za razliku od rublje koje je izgubila 50,3% unutrašnje kupovne snage. Kada valuta gubi kupvinu moć gubi je na psoojnem i unutrašnjem tržištu. Uporedneje istih daje nam relativnu verzuiju PPP vrendosti. Takodje sam nepomenu da sam vrednosti budžeta prevodio po presečnom kursu te godine, a zatim moramo imati u vidu da je ruska ekonomija visoko dolarizovana lai bukvalno, jer dolar je tako glavna strana valuta za razliku od evra u Srbiji. Što se budžeta tiče, on je ogledalo finanisjke snage jedne ekonomije, pogotovo pokazatelji izdvajanja za esencijalne potrebe, obrazovanje, zdravstvo, socijalnu zaštitu, privredu.
      Ne mogu se složiti sa vama da bi cena od 40$ bila za njih OK to se vidi sada. Možda da sektor nafte učestvjuje u spoljnotrgovinskoj razmeni i budžetu sa10-15% a ne sa 60-70%. Efekat tzv supstitucije i sledstvneo povećanja elastičnosti izvoza i uvoza kroz destvo tzv MLR (Marshal-Lerner-Robinsonov) je duročni trend i morajau proći godine i decenije. Rusija jeste povećala značajno kupovnu moć stanovništva u poslednjih deceniju ali kada se pogleda realno kretanje nadnica vidi se da su na nivou kupvne snage iz 2009, a da od 2014 kreće strmoglav pad.
      https://tradingeconomics.com/russia/wage-growth
      Još jedna boljka jeste što zemlja koja ima tako sofisticiranu vojnu industriju u civilnom sektoru nemate ni jedna svetski poznat proizvod masovne upotreba ili bar ja nisam primetio.

  3. Tabele su necitke. Molim vas uradite nesto povodom toga.

  4. @dragovan,

    “Što se budžeta tiče, on je ogledalo finanisjke snage jedne ekonomije, pogotovo pokazatelji izdvajanja za esencijalne potrebe, obrazovanje, zdravstvo, socijalnu zaštitu, privredu.”

    Поздрав за аутора. Имам пар питања.
    Зашто би буџет био лимитирајући фактор или како рекосте “огледало финансијске снаге једне економије”, када привреда нигде на свету не ствара паре? По логици ствари, буџет није извориште, већ само чвориште или могли би рећи дистрибуциони центар постојећег новца. Лимите диктира онај ко управља креирањем, тј. емисијом националне валуте и њеном алокацијом.

    Ако се већ образовање, здравствена и социјална заштита “морају” финансирати из буџета, зашто би и привреда била на том списку? Зар није апсурдно да неко ко не ствара паре, а требао би да ствара нове материјалне вредности за друштво, издваја део муком стеченог новца да би финансирао део те исте привреде (кроз нпр. субвенције или повољније кредите).

    • Mladene, Nikson davno reče ”Sad smo svi pomalo Kejnzijanci”
      Moj komentar…. Nastupa era neokejnzijanima….drugi put

  5. У данашњој Србији тешко, за Русију не треба бринути.

  6. Samo nastavite da fantazirate. :)

    Ekonomija Rusije je 43. najkonkurentnija ekonomija sveta (Global Competitiveness Report rang lista foruma u Davosu). I u Rusiji je 40. najbolji pro-biznis ambijent na svetu (Ease of Doing Business lista Svetske Banke).

    A i u drugom kvartalu ruski GDP je porastao za 2,5% i to je već treći uzastopni kvartal kako ruski GDP beleži rast.

    Inflacija je 3,9%, stopa nezaposlenosti 5,1%, a prosečna
    neto plata je iznad 600 evra. I rublja je stabilna.

    Devizne rezerve su porasle na 420 miliardi dolara. A bile su 350 ne tako davno. Dakle, porasle su za 70 milijardi dolara. Prinosi na državne 10-godišnje obveznice, je opao na ispod 8% (bili su i 16%), a centralna banka je redukovala referentnu kamatnu stopu na 9%.

    E to su ČINJENICE.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>