Home » 0 Dragovan Milićević » EKONOMSKA SAMO(NE)ODRŽIVOST SRBIJE

EKONOMSKA SAMO(NE)ODRŽIVOST SRBIJE

U svetlu najаvljenih reformi u narednom periodu ovaj tekst ima za cilj da ukratko prikaže osnovne karakteristike sadašnjeg i prošlog privrednog ambijenta, kao i činjenicu da Srbija po svim pokazateljima nije izvršila neophodne reforme (a čini se ni
ozbiljno počela da reformiše svoj privredni ambijent). Kada  se pogledaju osnovni makroekonomski agregati u dužem vremenskom periodu, vidi se sledeće:
  • Srbija  nema samoodrživi razvoj (stope štednje su daleko ispod stope investicija);
  • Neophodnu  akumulaciju uglavnom uvozi (što se vidi preko pozicija u platnom bilansu);
  • Finansiranje  kako nepokrivene potrošnje, tako i investicija je uglavnom kroz  zaduživanje
Međutim, možda je krajnje vreme da smognemo hrabrosti, da se suočimo sa surovom istinom i da tu istinu ne ublažavamo
formulacijama poput “slabe ekonomske performanse”, “nedovoljna razvojna sposobnost”, “spoljna, eksterna zavisnost”,
“zaduživačka ekonomija”, “suva drenovina”… Jer sve su to, zapravo,  eufemizmi mnogo teže i bolnije istine[1]:
* prvo, Srbija decenijama nema samoodrživu ekonomiju, takvu koja bi obezbeđivala barem približno punu zaposlenost radno
sposobnog stanovništva i koja bi proizvodila (stvarala) onoliko koliko troši; bez iznuđenog, dugoročnog kumuliranja zaduživanja u inostranstvu;
* i drugo, slom u devedesetim i nesposobnost oporavka u prethodnim godinama ovog veka, zapravo, nisu ništa drugo nego dva
srednjoročna oblika najoštrijeg ispoljavanja tog dugoročnog nepostojanja samoodržive ekonomske sposobnosti Srbije.
Dugoročna kretanja (1976-2013) u odnosima s inostranstvom – izvoza i izvoza, doznaka od ranika u inostranstvu, deficita platnog bilansa
Iznosi u milionima (current) US$
Napomena o obuhvatu i medologijama iskazivanja: Platni bilans Jugoslavije u 1976, 1978, 1980, 1982, 1984, 1986, 1988, i 1990 godinu koji se odnosi na SFR Jugoslaviju, a za 1996, 1997, 1998, 1999, 2000, 2001 i 2002. godinu, na Saveznu Republiku Jugoslaviju, a iskazani po tada važećoj metodologiji. Podaci za 2001-02 iskazani su za Srbiju zajedno za sa Crnom Gorom, a od 2003. samo za Srbiju. Za period 1977-2006 iskazi su po novoj metodologiji u kojoj je izvršeno prvo usklađivanje sa MMF metodologijom iskazivanja platnog bilansa i pozicija u njemu. Iskazi za period 2007-13, izvršeni u skladu sa još jednim usklađivanjem  sa šemom MMF-a.
Izvori podataka: za 1997-13: Statistički bilten NBS, novembar 2013, a za ranije periode odgovarajuće publikacije Narodne banke.
Konstantan deficit spoljotrgvinskog bilansa je finansiran uglavnom pozitivnom saldom doznaka i zaduživanjima na svetskom
finansijskom tržištu. Stanje u platnom bilansu se može kvalifikovati kao i stanje u privredi odnosno njenom izvoznom delu. Pokazuje i njenu konkurentnost, efikasnost i naravno zaradjivačku sposobnost. Posmatrajući stanje u platnom bilansu srpska privreda je izrazito nekonkurentna i to u poslednjih nekoliko decenija.
Inflacija, ekonomski rast, njihova korelacija,  u svetlu javne (državne) potrošnje, rasta monetarnih agregata i stopa nezaposlenosti
Izvor podataka i autentična kategorijalna objašnjenja su ispod tabele
Izvor podataka: IMF World Economic Outlook Database, April 2013 i  WB DataBank,  25  februar
Upredjujući Srbiju sa odabranom grupom zemalja može se zaključiti:
  • Srbija  je u grupi nekoliko zemalja sa najvišom stopom nezaposlenosti i inflaicje;
  • U  Evropi  nijedna zemlja nema veću  kumulativnu stopu inflacije;
  • Angola  je jedina zemlja koja je imala veću kumulativnu stopu inflacije od Srbije
Izvor:data.worldbank.org,  januar 2014
Srbija ima najveću stopu nezaposlenosti (posle BiH i Makedonije), u analiziranim evropskim zemljama, najveću stopu inflacije i
najmanju stopu ukupnih investicija.
Bruto domaća štednja ( u % of GDP) u poređenju sa neto prilivom FDI
Izvor podataka za izradu/obradu ovih indikatora:
WB DataBank, maj 2013
Najpre treba skrenuti pažnju i otkloniti zabludu da je zalaganje za povećanje katastofalno slabe štednje (vidi se iz donje
tabele),  orijentisano samo na “stezanje kaiša” najsiromašnijih. Naprotiv, može se i treba učiniti mnogo toga da mere za povećanje štednje najmanje pogađaju tu kategoriju: od diferenciranije politike oporezivanja, raznih fiskalnih i drugih oslobađanja… pa sve uređenja odnosa u haotičnim, moglo bi se reći nehumanima rasponima plata… Ali, ovde i nije reč o mikroekonomskoj kategoriji kakva je štednja domaćinstava, već je reč o makroekonomskoj kategoriji štednje koja opšte usvojeni
termin za kategoriju u kojoj danas nedostaje i veći (neraspoređeni) profit, isceđena “suva drenovina” u vidu ispumpavanja iz zemlje velikog dela dobitaka preduzeća, banaka, raznih posrednika, zatim izbegavanje poreza i iznošenje kapitala kapitala u inostranstvo, plaćanja previsokih naknada za razne strane usluge i mnogo toga drugog što depresira kategoriju Bruto domaće
štednje/akumulacije.  A bilo bi suviše komplikovano da se upuštamo u to šta ta kategorija obuhvata, a što je vidljivo iz oficijelne definicije Gross national savings, koja je  prezentovane ispod donje tabele
Može se zaključtiti sledeće:
Sve razvijene zemlje kao i  zemlje sa višim rastom BDP su svoj razvoj bazirali na visokim stopama domaće štednje. Ni jedna zemlja nije napravila privredni rast samo isključivo ili dominantno kroz priliv SDI.  Naprotiv zemlje koje značajno zaostaju u
privrednom razvoju imaju  dominante strane direktne investicije u odnosu na domaću štednju.
Reforme privrednog i ukupnog društvenog sisitema je veoma teško psrovoditi u ovakvom stanju osnovnih makroekonomskih agregata koji su trenutno u Srbiji. Nažalost prave reforme u Srbiji nije bilo već 50 godina, uspostavljenje tržišnog fundamentalizma početkom devedesetih je samo pogoršalo stanje privrede,  totalno neuspešna privatizacija je devastirala i ono malo kapaciteta koji su mogli biti potpora preduzeimanju reformskih poteza. Polsednjih godina u Srbiji važi čuvena Philipsova maksima ’’malo više nezaposlenosti za malo manje inflacije’’.
Reč-dve o monetarnoj politici.
Srbija je septembra 2006 prešla na novi okvir monetarnog regulisanja, politika ciljane invlacije u okviru +/-2% zadatog koridora. Ova politika ima svoje dobre i loše strane.  Dobre strane su:[1]
Empirijska literatura ističe ubedljivije dokaze da ciljanje inflacije ima veće prednosti u zemljama u razvoju. Važno je napomenuti da je, u principu, bilo teško identifikovati prednosti ciljanja inflacije u literaturi i to iz nekoliko razloga. Prvi razlog je taj što pre usvajanja režima ciljanja inflacije privreda mora da preduzme i neke druge osnovne mere. Drugi razlog je taj što je, u većini slučajeva, inflacija počela da opada u godinama pre usvajanja ciljanja inflacije. Na treći razlog ukazao je Kenet Rogof (Kenneth Rogoff, 2003) navodeći da su povoljni uslovi širom sveta pomogli da inflacija bude ukroćena u periodu kada su različite zemlje prihvatile ciljanje inflacije, pa ako ovi uslovi nisu kontrolisani, njihov efekat se može pogrešno pripisati ciljanju inflacije.
Kada su nedostaci ciljanja inflacije u pitanju, Miškin[2] ističe da se oni uglavnom baziraju na četiri nedostatka: kašnjenje u
signaliziranju, prevelika rigidnost, moguće povećanje fluktuacija u proizvodnji i slab privredni rast. Monetarne vlasti ne mogu lako da kontrolišu inflaciju, za razliku od deviznog kursa i monetarnih agregata. Zbog priličnog kašnjenja uticaja monetarne politike, rezultati u vezi sa inflacijom budu otkriveni tek nakon dužeg vremena.
Dakle, ciljanje inflacije ne može dati trenutne signale o stanju, odnosno smeru monetarne politike, ni javnosti, ni tržištima.
Međutim, signali koje daju monetarni agregati ne moraju biti jaki i vezivanje deviznog kursa može omesti sposobnost deviznog tržišta da signalizira, tj. da ukaže na previše ekspanzivnu politiku. Što se tiče signaliziranja, ne možemo pouzdano reći da je bilo koja od ovih strategija u prednosti nad strategijom ciljanja inflacije.
Ciljanje inflacije je zamenilo monetarno ciljanje zbog nekoliko prednosti. Prvo, ciljanje inflacije se ne oslanja na stabilan odnos
novac–inflacija i stoga su veliki šokovi brzine opticaja koji iskrivljuju pomenuti odnos, u značajnoj meri, irelevantni za funkcionisanje monetarne politike. Drugo, korišćenje više informacija, a ne, prvenstveno, jedne varijable, za utvrđivanje najboljih postavki politike može da rezultira adekvatnijom politikom. Treće, javnost brzo shvata inflacioni cilj jer je promena cena neposredna i direktna briga dok su monetarni agregati daleko od neposrednog iskustva ljudi. Inflacioni ciljevi su, stoga, bolji za povećanje transparentnosti monetarne politike, jer čine jasnijim ciljeve centralne banke. To ne znači da monetarni agregati ne bi mogli služiti kao korisno sredstvo komunikacije i povećanja odgovornosti za kontrolisanje inflacije, kao što je bio slučaj u Nemačkoj i Švajcarskoj, ali kada se poremeti odnos između monetarnih agregata i inflacije, što se dešavalo (posebno u Švajcarskoj), monetarni agregati gube značajan stepen transparentnosti jer centralna banka tada mora da obezbedi komplikovanu diskusiju o tome zašto je potrebno odstupiti od monetarnog cilja. Četvrto, inflacioni ciljevi povećavaju odgovornost centralne banke jer se njeno funkcionisanje sada može meriti na osnovu jasno definisanog cilja.
Praksa ciljane inflacije u Srbiji nije po mišljenju relevantih analitičara dala očekivane rezultate. Glavne slabosti su dati kroz analize uticaja politike refernente kamatne stope na osnovne monetarne i finanisjske varijable:[3]
Mehmed Murić je uradio ekonometrijski test kretanja osnovnih varijbali bez efekata ciljane inflacije. Uradio je simulaciju budućih vrednosti varijabli industrijska proizvodnja, inflacija, devizni kurs i kamatna stopa na osnovu vremenskih serija navedenih varijabli pre usvajanja režima ciljanja inflacije u Srbiji. Simulacijom su dobijene vremenske serije za period od januara 2001. do avgusta 2008. godine. Iz analize je isključen uticaj Velike recesije.
’’Možemo primetiti da je prosečna vrednost simulirane inflacije jednaka prosečnoj vrednosti ostvarene inflacije pod režimom ciljanja inflacije, dok je varijabilnost inflacije, merena njenom standardnom devijacijom, neznatno veća u uslovima u
kojima postoji režim ciljanja inflacije. Ovaj podatak upućuje na zaključak da je moglo biti očekivano isto kretanje inflacije bez obzira na usvajanje režima ciljanja inflacije.
Što se tiče deviznog kursa, varijabilnost merena standardnom devijacijom simuliranih vrednosti veća je od varijabilnosti koja je ostvarena pod režimom Simulirane vrednosti kamatnih stopa imaju trend rasta u odnosu na kamatne stope ostvarene
pod režimom ciljanja inflacije. Varijabilnost kamatne stope, pod režimom ciljanja inflacije, nije drastično manja u odnosu na vrednost varijabilnosti dobijenu na osnovu simuliranih podataka ciljanja inflacije, što ukazuje na zaključak da je režim ciljanja
inflacije delovao stabilizirajuće na devizni kurs, dok je njegova prosečna vrednost, u odnosu na prosečnu vrednost dobijenu simulacijom, neznatno manja.
Smatrali smo veoma značajnim da utvrdimo kako bi inflacija delovala na privredni rast u simuliranom makroekonomskom okruženju, bez režima ciljanja inflacije. Regresiona analiza odnosa između inflacije i privrednog rasta, kao i VAR analiza, urađene su kako bi bila izmerena dužina trajanja šoka industrijske proizvodnje na promenu inflacije. Dobijeni rezultati regresione analize pokazali su da može biti očekivan pad industrijske proizvodnje, u proseku za 0,22%, ako inflacija bude povećana za 1%. U poređenju sa rezultatima koji uključuju uticaj režima ciljanja inflacije, uticaj inflacije na industrijsku proizvodnju je za 0,01% veći, što navodi na zaključak da su uslovi, sa ili bez režima ciljanja inflacije, skoro u potpunosti identični, odnosno da usvajanje režima ciljanja inflacije nije donelo drastične promene u makroekonomskom okruženju Srbije.’’[4]
Dobijeni rezultati analiza, prikazani u prethodnom izlaganju koje se odnosi na uticaj režima monetarne politike na privredni rast Srbije, pomogli su da bude prihvaćena hipoteza da strategija ciljanja inflacije u makroekonomskim uslovima Srbije pokazuje slabosti i da dosadašnja primena nove strategije monetarne politike u Srbiji nema značajnog uticaja na pospešivanje privrednog rasta i razvoja Srbije. Ciljanje inflacije u Srbiji nije bitnije uticalo na pospešivanje privrednog rasta. Rezultati analize su pokazali da je ostvarena stopa privrednog rasta, u prosečnom iznosu nakon izuzetka perioda Velike recesije, neznatno manja od prosečne stope privrednog rasta koji je ostvaren u periodu pre usvajanja režima ciljanja inflacije u Srbiji.
Zaključak
Sprovodjenje reformi u Srbiji će (ma šta to značilo) biti bolno, dugotrajno i neizvesno. Nekoliko razloga:
  • Srbija nema sopstveni potencijal investiranja, samim tim ni privrednog rasta i razvoja;
  • Primena neoliberalnog koncepta (nekritički i bez potrebnog znanja) je Srbiju vratila u tehnološkom pogledu (kao i sankcije i ’’milosrdni andjeo’’) nekoliko ciklusa unazad.
  • Strane direktne investicije nisu doprinele privrednom razvoju (klopka srednje razvijenosti)
  • Korupcija, kriminal, iznošenje akumulacije van zemlje su dodatno pogoršale tešku privrednu situaciju. Prosečno je (videti autorov tekstu na ovom sajtu) u toku desetogodišnjeg perioda od 2001-2010 iznošeno oko 5 milijardi dolara van zemlje
    po osnovu nelegalnih transakcija godišnje;
  • Reforme moraju biti usmerene i na to da se tokovi novca maksimlano moguće stave pod kontrolu potencijalno sumnjivi tokovi novca. Svaki iole obrazovaniji revizor to može videti iz bruto  novčanih tokova za veoma kratko vreme;
  • Sprečiti  inteziviranje poreske evazije;
  • Kontrola zavisnih  kompanija van zemlje (uglavnom u egzotičnim zonama) kao glavnih ’’perača novca’’.
  • Poseban tretman sistema transfernih cena.

 


    [1] dr Mehmed Murić: Praksa ciljane inflacije
    [2] Frederic Mishkin: Strategija monetarne politike: Kako smo dospeli dovde,Panoeconomicus, Novi Sad 2006
    [3] dr Mehmed Murić, Isto,
    [4] Isto, str.210

    [1] www.radmilovicstanko.com/srbija nema samoodrživu privredu

    12 Komentara na EKONOMSKA SAMO(NE)ODRŽIVOST SRBIJE

    1. Na sve to treba jos slusati i ovaj priuceni i neuki polusvet iz SNS u narednom periodu. A od toga 50% Srbije bole mozdane vijuge.

      Sudar Srbije sa populizmom bice zestok tako da je za ocekivati redovne izbore za godinu dana. To znaci da se vec sada sa velikom sigurnoscu moze reci da je reforme nemoguce sprovesti sve i da to neko hoce i zna. Kad uz pomoc populizma pridobijete na svoju stranu 50% neuke sirotinje za ocekivati je da ona hoce brzu sadisfakciju a to u Srbiji ne moze dobiti!?

      Pred Srbijom su vrlo turbulentni ekonomsko politicki dani i meseci.

      • …za Srbiju je i zamah leptirovih krila pogubna promaja. Srbija je kao maslacak…

        “A od toga 50% Srbije bole mozdane vijuge.”

        Gosp. Darko skupljam Vase legendarne izjave i cuvam ih! hehe

        “Na sve to treba jos slusati i ovaj priuceni i neuki polusvet iz SNS u narednom periodu.”

        Nemojte tako.To je ljepota parlamentarizma! Svi prije ili kasnije dodju na vlast. Covjek je cekao pola svog zivota. Dajte mu 5 min. njegove slave.

        “Kad uz pomoc populizma pridobijete na svoju stranu 50% neuke sirotinje za ocekivati je da ona hoce brzu sadisfakciju a to u Srbiji ne moze dobiti!?”

        Kvantni skok ili odrzavanje sadasnjeg sistema.

      • A sta je bila alternativa?

        • Difersifikacija vlasti i moci. Kad god je nije bilo u Srbiji nastajali su problemi i zloupotrebe.E sad ,svi ce reci pa ni koalicije nisu bile dobre,da ali to ne znaci da su gore od apsolutne vecine. Srbija nema srecu sa apsolutnim vecinama a posebno nema srece kad je struktura te vlasti ovakva kakva je sada.

          Punu sadisfakciju nakon 20 godina dobio je zapravo Seselj jer ovo jeste njegova skola politike. Cak ni pravac nije dijametralan ako se napravi razlika izmedju verbalne komunikacije i dela.

          Moze li Srbija da se izbori sa problemima i ostavri napredak u XXI veku sa populistickom vladom desne orjentacije ?!
          Ja mislim da je to apsolutno nemoguce po svim osnovama a najvise kada je strucnost i kompetentnost u pitanju. To je stranka bez obrazovanog kadra cak i u delu koji je najobrazovaniji.
          Dodirna tacka podske sa zapadnom politikom je servilnost prema pitanju Kosova dok je dodirna tacka sa Rusijom ona linija koja jos nije predjena u servilnosti vezanoj za Kosovo.

          I jedni i drugi sada iscekuju ostru promenu tempa te servilnosti sto je nemoguce I biracko telo ocekuju ostru promenu svog statusa sto e opet nemoguce jer izborni populizam zasnivao se na imaginarnoj drustvenoj pravdi i raspodeli koja je u konfrontaciji sa ekonomsko politickim pravcem.
          Robin Hud politika ce do polovine godine vec izubiti znatan deo podrske bez obzira u kom pravsu usmere svoje delovanje.

          To je neminovno i zato Srbiju ceka vrlo turbulentan politicki period bez obzira sto je ova vlasto vec pokazala da ume da koristi poluge moci i sile. Jednostavno, politicke prilike u celom svetu dovele su do znatne marginalizacije drzave u odnosu na stanovnistvo tako da su sada politicke i drzavne moci znatno suzene.

          Da su ovi izbori doveli do vlade u kojoj bi bile manje vise zastupljene tri vodece stranke to bi dovelo do politicke stabilnosti koja jedino u Srbiji znaci legalitet i legitimitet. Formalno vlada ima tu legalnost i sada ali kad na izbore ne izadje 50% birackog tela upravo suprotne politicke orjentacije to je onda vrlo indikativno.
          Nakon prolaska izborne euforije ,brzo ce se uvideti da su neki kaznili svoje a ne podrzali druge sto ce ovoj vladi biti ogroman teret o vratu. Ona nece mozi da zadovolji ni prohteve svog birackog tela a kamoli suprotni tabor.

          Gotovo sam siguran da ce Srbija izaci nanovo na redovne izbore za nepune dve godine jer ce to pre svega odgovarati sadasnjoj vlasti. Oni ce verovatno i sada pokusati da nadju neku vrstu alibija u angazmanu vanstranackih i nestranackih licnosti u vlasi ali sumnjam da ce to imati kvalitativan efekat.
          U principu oni su sada u velikom problemu jer imaju konzervu ali nemaju otvarac.

          Dakle za Srbiju je uvek najbolja alternativa sloga a kad je politicka moc,vlast i odgovornost u pitanju to jeste model koalicione podele vlasti.
          Ova vlada je imala zelju da ostvari apsolutnu vecinu i zbog toga se islo na izbore a to nije dobro bez obzira na zaklanjanje iza prica o reformama i tempu istih.
          Srbija je nakon 5.oktobra dobila najnekompetentniju vlast jer populizam nije ni ideologija ni ekspertizam.

          Indikativno je i da su zapadni mediji vrlo jasno ocenili da je u pitanju populisticka politika sto je ovde potpuno medijski ignorisano.

          • A zasto bi bile zastupljene tri vodece stranke? Pa neka od tih vodecih je i upropastila skoro sve sto je vredno u Srbiji bilo u proteklih deset godina. Sto bi neko ko nije dobio mandat naroda bio u situaciji da odlucuje? Najveci gubitnici ovih izbora, stranke koje nisu presle cenzus, su takodje bile u raznim ‘vlastima’, prosle su bas onako kako su i radile. A ko je to istrazivao da bas nisu izasli oni iz suprotnog tabora na glasanje? Pa cak i da nisu izasli, a zasto nisu izasli? Da li im je neko branio? Kad se pozivas na strucnost i kompetentnost, pa gde su bili ti strucni i kompetentni od tog 5. oktobra? Da li su nemo posmatrali pljacku Srbije ili su aktivno ucestvovali (u pljacki?
            Sto se tice buduce Vlade, zar ne bi trebali da pustimo bar 100 dana posle formiranja pa da napadamo i kudimo, hvalimo? Kada su svi prethodni imali priliku da se pokazu, zar nisu i buduci predstavnici vlasti istu priliku zasluzili?
            A sto se tice reformi, zar ne treba prvo da promenimo svest svi mi? Dokle cemo cekati da nam neko odozgo resi sve probleme? Zasto se svako sam ne potrudi, radi na sebi, na dodatnom obrzovanu kako bi pronasao bolji posao, vise placen ….

            • Dragane to o cemu ti govoris su politicki fakti ali to ne znaci da je to dobro po Srbiju. Ako bi se razmatrali politicki rezultati lako bi se doslo do zakljucka da su ljudi koji cine ovu stranku urnisali Srbiju pre dvadeset godina. Fali samo vojvoda.
              No to nije sustina ,sustina je stabilnost. Stabilnost se ne postize prostom izbornom matematikom a za to je dokaz Milosevic sa 70% podrske i vecom izlaznoscu. Ni to nije bilo dovoljno kao sto mnogim carevima i kraljevima apsolutna vlas nije bila dovoljan za stabilnost i prosperitet.

              Ova vlad nema 100 dana zato sto je to vlada stara dve godine koja je na izbore izasla iz svog hira a ne potrebe.Oni su samo kapitalizovali dvogodisnji populizam i bez obzira da li je u pitanju 100 ili 500 dana oni ne mogu napraviti nista. Nemaju ljude,ideje,politiku,ideologiju,kvalitet, nemaju dobru osnovu vc samo brdo problema.
              Naravno uputice kurtozni poziv za ucesce u vladi ostalim parlamentarnim strankama ali to bi za opoziciju bilo politicko samoubistvo sa ove platforme.
              Naravno to ne znaci da neki strani amdbasador nece insistirati da SPS ucstvuje u vladi ali to nema veze sa politikom vec sa ispunjavanjem zadataka.

              Dakle nije koalicija garancija uspeha vec stabilnosti ali kad imate apsolutnu vlast ta ravnoteza je narusena .Naravno prepuna je Srbija glava koje to ne razumeju vec zapravo misle da je to jedina mogucnost za vodjenje sopstvene politike. To je lose nasledje jednopartijskog sisitema iz kog potice ona zal za cvrstom rukom.

              Stranaka koja je pobedila u Srbiji cak i ne poznaje svoje clanstvo i kadrove za kojima sada ima nastaje velika jagma. Treba sada pronaci u okviru strnke nekoliko stotina adekvatnih i odgovornih ljudi sto je u Srbiji nemoguca misija. Ako ih u startu previse pritegnete on vam narusavaju integritet kao sto se desilo DOS-u svojevremeno.

              Veliki problemi sada cekaju skoro sve u Srbiji i to problemi koji u talasima stizu spolja i iznutra. To obicno bude trenutak kad se bezeci od improvizacije ulece u autoritativno vodjstvo.
              Nece nova vlada stici ni da se formira a ophrvace je svi oni problemi koje je gurnula pod tepih da bi postala ono sto je sada. To je cena populizma.

              • Problem Sr. je kvalitet, pored partokratskog sistema.
                Mozete sastaviti bilo koju vladu, bez obzira na procente partija, tu nece biti ljudi da vode zemljoradnicku zadrugu.
                Isto vazi i za institute, fakultete, preduzeca, institucije.
                Jednostavno kvalitetnih ljudi vise nema.
                Resenje za partokratski sistem bi bio da se zabrani upliv paritja u preduzeca, da se utvrde obavezini unutarstranacki izbori pred izbore, i promeni sistem cenzusa.
                Resenja za poboljsanje kvaliteta ljudi za sada ne postoji.

      • Једино је Милошевић успео да натера људе да пожеле реформе. Да се не би сукобљавао са гласачким телом он је штампао и делио новац до бесмисла.
        Народу је требало две године сумануте инфлације, и тек онда је сазрело за реформе, које је Аврамовић спроводио.
        Мислим да су и ово избори под слоганом, “Са нама нема неизвесности”…Још је рано за реформе…

    2. Sve je to tacno, samo previse optimisticno. Ima jos nekoliko krupnih problema.

      Starosna i obrazovna struktura stanovnistva, ne daje nadu u promenu.
      Spoljni dug koji, ako pokusamo da vratimo, neostavlja kapital ni za tekuce odrzavanje, a ne za razvoj.
      Ekonomska kriza u svetu nam ne dozvoljava povecanje izvoza, svi stede.
      Politicki pritisci iz EU koji ne dozvoljavaju ogranicenje odliva kapitala i promenu ekonomskog sistema.

      Jednostavno sad ne vidim nikakve mogucnosti za ekonomski razvoj, najvaznije je danas sacuvati stanovnistvo, jer bez zdravog, mladog, obrazovanog stanovnistva nemamo nikakve sanse za promene.

      Ovaj ekonomski model je gotov, trziste roba i kapitala se vise ne mogu siriti, bice velikih promena u svetu i tu treba traziti sansu.

    3. Стање јавног дуга Републике Србије на дан 18.03.2014. године износило је 2.349.727.676.335 динара, односно 20.279.367.075 евра.

    4. “Starosna i obrazovna struktura stanovnistva, ne daje nadu u promenu.”

      Sta to znaci?

      “Spoljni dug koji, ako pokusamo da vratimo, neostavlja kapital ni za tekuce odrzavanje, a ne za razvoj.”

      Tko trazi od Srbije da vrati odjedanput?

      “Ekonomska kriza u svetu nam ne dozvoljava povecanje izvoza, svi stede.”

      Izvoz raste a moze jos brze.

      “Jednostavno sad ne vidim nikakve mogucnosti za ekonomski razvoj, najvaznije je danas sacuvati stanovnistvo, jer bez zdravog, mladog, obrazovanog stanovnistva nemamo nikakve sanse za promene.”

      Sacuvati stanovnistvo na ovakav nacin se nece moci.
      Iz Hrv. su poceli bjezati i oni koji su radili za drzavne tvrtke a bogami i lokalni politicari(mladi).

      Srbija treba skolovati ljude kroz rad elektricare, programere, masiniste, oni koji znaju uzojiti voce i brinuti se o kravama.

      Treba dati ljudima sansu da imaju osjecaj da upravljaju svojom sudbinom i da nesto mogu napraviti. Ovakav dengenericni porezni sistem i kolicina davanja vremena i novca za birokraciju je destimulirajuci i ubija mentalno.

      Skolovanje samo da se skoluje neznaci nista to mislim za visoko obrazovanje.

    5. 1) To znaci da starosna struktura utice na to da veliki broj gradjana, mozda vecinski, ne moze da formira dugorocne ciljeve. Jednostavno biologija cini svoje, oni su zainteresovani za preraspodelu sredstava SADA, a ne svetlu buducnost za 20 godina. Uostalom tu svetlu buducnost cekaju vec 15 godina, a zive sve teze.
      Obrazovna struktura nam ne dozvoljava ulazak u visoko tehnolosku proizvodnju, nemamo dovoljno obrazovanih i strucnih radnika. Sa sadasnjim obrazovanjem, mozemo da sijemo carape i montiramo ficu, nista vise od toga.

      2) Javni dug je 20 milijardi, da smo se zaduzili po 5% na 10 godina, samo na kamate moramo godisnje davati 1 milijardu. Mi ne mozemo da nastavimo ovim putem, a da se svake godine ne zaduzujemo, linija kada smo mogli da prestanemo da se zaduzujemo je odavno predjena.

      3) Izvoz raste, ali to je ono sto Dragovan objasnjava, tranzitni kapital, svr to na ovaj ili onaj nacin zavrsi u inostranstvu, ovde malo sta ostaje od tih para.

      Kad zavrsimk sa ovium tyekstomvima, napisaci i jedan zasto je neophodno masovno visoko obrazovanje. U Srbiji svake godine imas 60000 svrsenih srednjoskolaca i sta ces sa toliko mladih ljudi? Posao ne mogu naci, znaci ili fakultet ili ulica. Ulica ce ih brzo dovesti i do zatvora, zato bolje graditi fakultete nego zatvore. Psiholozi objasnjavaju da se pogled na svet razvija u uzrastu izmedju 18 i 25 godina, zato je fakultet toliko bitan

    Leave a Reply

    Your email address will not be published. Required fields are marked *

    *

    You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>