FIAT- PARADIGMA KORPORATIVNE EKONOMIJE

Najnovniji finansijski pokazatelji FCA Srbije u suštini ne pretstavljaju neko veliko iznenadjenje i ne bih bili  posebno u fokusu analize da nije trenutno aktuelan generealni štrajk s jedne strane, i stav poslovodstva (vlasnika) sa druge. Takodje država Srbija njena slabašna privreda i još slabašnije stanovništvo i dalje dobrano finansiraju poslovanje ove firme. Osnovni pokazatelji poslovanja ove kompanije su dati u narednoj tabeli.

 

Bilans uspeha FCA Srbija u 000 dinara

Izvor:APR, podaci završnih računa privrede

 

Ovaj skrećeni prikaz bilansa uspeha govori o sledećem:

Pad poslovne aktivnosti FCA u 2016 je posledica pada prodaje već dobro tržišno ekspolatisanog modela, kao i odluke da fabrika u Srbiji ne razvija novi model(e) u cilju jaćanja tržišne pozicije i daljeg rasta poslovanja.

Prihod od subvencija države su 30 miliona eura i gotovo da su za 50% veći od poslovne dobiti.

Ključno pitanje je troškova rada. Koliko oni zaista koštaju fabriku i kada je ukupna subvenicja države za 40% viši nego što su ukupno isplaćeni troškovi rada zaposlenih u fabrici. To znači da praktično i svako povećanje zarada ne bih išlo na teret fabrike već države.

Sta se dalje može zaključiti:

Izrazito visoko učešće troškova materijala u prihodu od 84% posledica je troškova nabavke inputa sa jedne strane (transferne cene) i s adruge u prodaji fakturisanje sa manjom tržišnom cenom. Na bazi podataka iz trademap-a moguće je izvući relevantan zaključak. Pažnju privlači i sutruktura izvoznog prihoda koji je isključivo prihod prema zavisnim i matičnim društvima.

Kada se uporede podaci o uvozu delova iz tarifnog broja 8708-delovi i sklopovi za industrijsku montažu putničkih vozila do 2500 mc prema podacima  o uvozu Srbije i podacima o izvozu navednih zemalja jedino je kod Italije i Poljske vidoljivo neslaganje (Fiatove fabrike)

 

Uvoz delova u Srbiju (Direct data)

Izvor:trademap.org

 

Uvoz delova u Srbiju (Mirror podaci)

Izvor: Isto,

Evidentno neslaganja uvoza iz oved eve zemlje govori da je ukupna iznos gotovo 250 miliona eura razlike. Ne treba posebno naglašavati da je za toliko uvećan rashod poslovanja i naravno enormno učešče troškova materijala u prihodu kako je već naglašeno.

Kod izvoza nema značajnijeg neslaganja pa se neće dodatno elaborirati.

Ovakva situacija je bila presudna i prethodnih godina (od početka poslovanja FCA u Srbijji) i to je cena pristva velikih kompanija u maloj i slabašnoj državi. Fenomen transfernih cena i iznošenje dobiti preko istih je uobičajna praksa.  Uostaloj i jedna izrazito poučna analiza kod duvana je pokazala iste tendencije. Da li je vreme uraditi jednu ‘’cost-benefit’’ analizu koristi države od ovakvog načina privlačenja  SDI, njihove efekte na platni  bilans zemlje i rastuću zaduženost ostavljam svakome da prosudi. Da li je ovo paradigma ‘’superhik’’ ekonomije i polaožaja ove zemlje i njenog naroda u istoj. Na kraju zašto ne navesti moto života i rada glavnog junaka čuvenih stripova Alana Forda.

O doprinisu FCA bruto dodatoj vrednosti i bruto društvnom proizvodu privrede Srbije drugom prilikom.

Superhik Njegova parola je “Kradem od siromašnih da bih dao bogatima“. On je čista suprotnost Robinu Hudu. On nije bogataš i ne vozi limuzine i druga skupa auta on je samo puki sirotan. Po zanimanju je čistač ulica. Iako je i sam siromašan on ne voli siromašne ljude, jer kako kaže: “Ljudi koji nemaju kola i ne voze se avionima hodaju trotoarima i prljaju ih bacajući svakojake otpadke tek što završim sa čišćenjem ulice su pune prljavštine, ponovo moram da se zgrbim i čistim uvek iznova”. Dok za bogataše kaže: “Jeste li nekad videli bogataša koji leti avionom da baca papir na trotoar ili vlasnika limuzine da zaluta u prljavi kvart i tamo baci koru od lubenice? Zbog toga sam zavoleo bogataše, a zamrzeo one druge”. Superhikova najveća sposobnost je  smrtonosni zadah za koje je zadužno prokislo crno vino (a kasnije i mešavina belog luka i paradajza). Superhik može i da leti, ali pomoću balona. On pomoću njega krade siromašnima penzije (koje su uglavnom samo par dolara) bicikle, frižidere ili pakete pomoći za siromašne.

 

 

 

 

 

4 Komentara na FIAT- PARADIGMA KORPORATIVNE EKONOMIJE

  1. Molim da pojasnite u ovom slucaju transferne cene.Naime,razlika od 250 mil.je rezultat razlicitih vrednosti u izvoznim fakturama za italijansku i poljsku carinu i uvoznih faktura za srpsku carinu.Kako je to moguce?Ko izdaje duple fakture i da li je to po propisima?

  2. Postovani gospodine
    Transferne cene su uobičajen model iznošenja sredstava pogotovo u zemljama u razvoju primaoca stranih direktonih investicija. Nije nikakav problem i ovde jer imate posrednika preko koga to ide. to je pravila. E sada popravilima EU vi robu možete cariniti na izlazu iz zemlje EU prema drgoj zemlji nečlanici. Konrketno mogu cariniti robu ne na teritoriji zemlje isporučioca nego recimo na izlazu u Hrvatksoj, Madjarskoj, Rumuniji, Bugarsklj prema Srbiji
    . On može predati dokument na carinjenje na izlazu i čine ga: Faktura, CMR, AWB ili Konosman i izlzanza carinska deklaracija. Takodje svaka firma isporučioc može uključiti posrednika i to nije zabranjeno. Nije dobro ali je to tako. Uredjene zemlje se bore protiv transfernih cena jer smanjuju poresku osnovicu i smanjuju deo dobiti koji ostaje u zemlji primaoca SDI

  3. To naravno treba ispitati, može biti i drugih faktora ne mora isključivo transferna cena….to nije veliki problem ući u trag

  4. Zahvaljujem na odgovoru.Potpuno je jasno da se ne radi o transfernim cenama,vec o duplim fakturama posrednika.Cudi me da je Fiat usao u ovakav aranzman.A ko stoji iza ovih firmi ,ispitace ,nadam se,nadlezni organi Republike Srbije.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>