Home » 0 Dragovan Milićević, Finansijska pozicija preduzeća » FINANSIJSKA POZICIJA SRPSKE PRIVREDE

FINANSIJSKA POZICIJA SRPSKE PRIVREDE

Obzirom na odredjeni protek vremena, kao i činjenicu da konačni rezultati poslovanja srpske privrede nisu bili poznati do kraja septembra, osmelio sam se da sredinom novembra ukratko sa aspekta kratkororčne finansijske pozicije analiziram privredu Srbije. Baza podataka za analizu su zbirini završni računi srpske privrede (bilans stanja i bilans uspeha) u direktnim izveštajima, kao i bilans novčanih tokova u izvedenom izveštaju koju po indirekntom metodu računa autor.

Pre svega, sa stanovišta finansijske pozicije, bitno je sagledati i analizirati pozicije bilansa stanja. Obzrom da bilans stanja ima rok trajanja koliko traje i samo preduzeće, ili privredni subjekt kako je lakše, a da bilans uspeha prikazuje finanansijsko  poslovanje privrede za godinu dana i da se njegov rezultat na kraju godine prenosi u pasivu bilansa stanja kao nerasporedjna dobit ili gubitak, nalgasak će biit na bilansu stanja privrede. U fokus analize u 2016. ulazi 97,453 privredna subjekta ili oko 3.000 više nego 2015. godine. Ovaj podatak sam po sebi ne govori mnogo, jer prema analitičkim podacima do 2015. koje poseduje autor, može se govoriti o tome da je oko 20,000 privrednih subjekata potpuno neaktino, a da je još oko 15,000 subjekata delimično aktivno. Svi privredni subjekti su zaposlili za 45.457 radnika više nego u 2015 godini ili oko 6% ukupnog smanjenja nezaposlenih.  Ukupan broj zaposleninih na kraju 2016. je bio 1.036.057 radnika u privrednim subjektima.

Analiza likvidnosti.

Ovde se pre svega misli na tzv. reducirani racio likvidnosti koji obuhvata likvidna sredsta u odnos sa kratkoročnim obavezama. Opšta likvidnost nije poželjna, jer uključuje zalihe a finansijska nauka obuhvata i tzv. ’’gvozdene’’ ili trajne zalihe čiji novo trajno ostaje vezan za kompaniju i da govoto ima status stalnih sredstava. Takodje ne uzimaju se i tzv. Aktivna vremenska razgraničenja (unapred plaćeni troškovi i sl.) zbog činjenice da ovi troškovi u krajnjoj liniji su u okviru tzv. ’’medjufazne potrošnje’’.

2.016 2.015
Likvidna sredstva 3.261.907.973 2.980.002.248
Potraživanja po osnovu prodaje 1.859.085.998 1.720.071.882
Kraktoročni finansijski plasmani 482.207.956 490.506.214
Gtovoina i gotovinski ekvivalenti 830.244.747 696.263.898
Porez na dodatu vrednost (potraživanja za povraćaj) 90.369.272 73.160.254
Kratkoročne obaveze 5.287.910.814 5.181.687.689
Kraktorčne finansijske obaveze 1.944.256.952 1.974.320.538
Obaveze iz poslovanja 2.467.996.700 2.342.611.584
Ostale kratkoročne obaveze 690.424.139 694.098.498
Obaveze za porez na dodatu vrednost 64.007.670 62.450.192
Obaveze za ostale poreze 121.225.353 108.206.877

 

Privreda je na kraju 2016. raspolagala sa 3,2 hiljade milijardi likvidnih sredstava  (26,5 milijardi evra), dok je imala 41,97 milijardi kratkoročnih obaveza. U ovaj pregled nisu ušle dugoročne obaveze, kao i tzv ’’dugoročna rezervisanja’’ (obračunati odlivi po osnovu finansijskih gubitaka, rezervisanja za otpremnine i sl.)

Na prvi pogled, siutacije je jasna, privreda nema likvidnih sredstava. Još jedan podatak je veoma bitan, odnos nerasporedjene dobiti i kumuliranih gubitaka u 2016. i 2015. godini. Nedostajuča kratkoročna likvidna sredstva privrede su oko 1,6 hiljada milijradi ili 1,250 milijardi eura.

Ukupan kumuliran gubitak i dobitak u 2016 i 2015 godini:

Nerasporedjeni dobitak 2.479.933.123 2.200.812.493
Razlika 279.120.630
Kumulirani gubitak 3.628.428.832 3.514.128.307
Razlika 114.300.525

 

Privreda Srbije je u 2016 godini imala za gotovo milijardu evra veći gubitak nego prethodne godine. Kada se pogleda ukupan iznos blokade računa 100 najvećih kompanija, onda se stiče potpuna slika o finansijskom stanju privrede. Ukupan iznos blokade računa se kreće od 108-120 milijardi dinara ili oko milijardu eura.

Pored ovoga, pažnju valja posvetiti i još jednom bitnom podatku o visini plata u privredi. Potpuno je nezhvalno vaditi ukupan prosek jer se tada dolati do čuvene anegdote o sarmi u proseku (odnosno mesu i kupusu) ali pošto ne postoji drugi način da se ovakvi podaci izlože u kratkoj forimi pribećićemo ovom proseku.

Ukupno isplaćene zarade u privredi u 2016 i 2015 godini:

Isplaćene bruto zarade i naknade 1.063.121.848 964.263.853
Naknade  (troškovi prevoza, autorskih honorana i sl (dugovni saldo konta 529) 180.730.714 163.924.855
Bruto zarade 882.391.134 800.338.998
Neto zarade (zvaničan obračun) Mesečno 43.378 41.197
Broj radnika 1.036.057 990.900
Po radniku 851.682 807.689
Mesečno 70.974 67.307

 

Podaci govore da je u privredi prosečna zarada bila 43,3 hiljade dinara ili gotovo na nivou proseka republike.Ali, imajući vidu analitičnost ovog teksta, pokušaćemo da odslikamo razlike u zaradama u odabranim privrednim granama. Pre svega akcenat je na poljoprivredi, preradjivačkoj industriji, finansijskim institucijama i prirodnim monopolima.

Preradjivačka industrija

Preradjivačka industrija
Isplaćene bruto zarade i naknade 290.485.014 277.186.364
Naknade  (troškovi prevoza, autorskih honorana i sl (dugovni saldo konta 529) 49.382.452 47.121.682
Bruto zarade 241.102.562 230.064.682
Neto zarade (zvaničan obračun) Mesečno 38.609 39.493
Broj radnika 319.150 305.488
Po radniku 755.452 753.105
Mesečno 62.954 62.759

 

U preradivačkoj industriji Srbije koja u ukupnom broju radnika učestvuje sa oko 1/3, prosečna zarada je 38,6 hiljada dinara mesečno. Pored preradjivačke industrije, poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda imaju još manje zarade (36,1 hiljade dinara), što je gotovo 2,5-3 puta manje od delatnosti prirodnih ili finansijskih monopola.

Poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda

Poljoprivreda, šumarstvo, vodoprivreda
Isplaćene bruto zarade i naknade 27.312.729 27.312.729
Naknade  (troškovi prevoza, autorskih honorana i sl (dugovni saldo konta 529) 4.370.037 4.370.037
Bruto zarade 22.942.692 22.942.692
Neto zarade (zvaničan obračun) Mesečno 36.345 33.777
Broj radnika 32.178 34.872
Po radniku 712.993 657.912
Mesečno 59.416 54.826

 

U ovom sektoru prosečna zarada je tek nešto preko 36 hiljada dinara

Snabdevanje elekričnom energijom, gasom i parom

Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom
Isplaćene bruto zarade i naknade 78.461.944 45.362.443
Naknade  (troškovi prevoza, autorskih honorana i sl (dugovni saldo konta 529) 13.338.530 7.711.615
Bruto zarade 65.123.414 37.650.828
Neto zarade (zvaničan obračun) Mesečno 77.610 65.801
Broj radnika 42.217 38.678
Po radniku 1.542.587 973.443
Mesečno 128.549 81.120

 

Kao prirodni ili bolje reći državni monopol ovaj sektori ima prosečnu zaradu oko 77000 dinara neto.

Finansijske usluge i usluge osiguranja

Finansijske usluge i usluge osigiranja
Isplaćene bruto zarade i naknade 4.244.060 4.271.124
Naknade  (troškovi prevoza, autorskih honorana i sl (dugovni saldo konta 529) 594.168 597.957
Bruto zarade 3.649.892 3.673.167
Neto zarade (zvaničan obračun) Mesečno 51.750 54.254
Broj radnika 3.576 3.429
Po radniku 1.020.663 1.071.206
Mesečno 85.055 89.267

I ovaj sektor ima značajno veću nadprosečnu zaradu do gotovo 52 hilade dinara.

Restorani i hoteli:


Restorani i hoteli:

Restorani i hoteli
Isplaćene bruto zarade i naknade 15.676.865 14.340.539
Naknade  (troškovi prevoza, autorskih honorana i sl (dugovni saldo konta 529) 1.881.224 1.720.865
Bruto zarade 13.795.641 12.619.674
Neto zarade (zvaničan obračun) Mesečno 29.221 29.421
Broj radnika 24.375 22.140
Po radniku 565.975 569.994
Mesečno 47.165 47.500

 

Restorani i hoteli, pored toga sto zaposlajvaju 2,4% radnika privrede imaju zaradu tek nešto višu od 29 hiljada dinara

Trgovina na veliko i malo

Trgovina na veliko i malo
Isplaćene bruto zarade i naknade 180.367.055 164.718.089
Naknade  (troškovi prevoza, autorskih honorana i sl (dugovni saldo konta 529) 27.055.058 24.707.713
Bruto zarade 153.311.997 140.010.376
Neto zarade (zvaničan obračun) Mesečno 38.250 36.526
Broj radnika 204.908 196.255
Po radniku 748.199 713.410
Mesečno 62.350 59.451

Ovaj sektor pored preradjivačke industrije zapošljava više od 200 hiljada radnika sa prosečnom zaradom znatno iznad proseka republike

Gradjevinarstvo

Gradjevinarstvo
Isplaćene bruto zarade i naknade 67.235.285 71.324.353
Naknade  (troškovi prevoza, autorskih honorana i sl (dugovni saldo konta 529) 8.068.234 8.558.922
Bruto zarade 59.167.051 62.765.431
Neto zarade (zvaničan obračun) Mesečno 45.006 45.874
Broj radnika 66.890 66.600
Po radniku 884.543 942.424
Mesečno 73.712 78.535
Saobraćaj i skladišta
Isplaćene bruto zarade i naknade 104.133.470 89.189.402
Naknade  (troškovi prevoza, autorskih honorana i sl (dugovni saldo konta 529) 10.413.347 8.918.940
Bruto zarade 93.720.123 80.270.462
Neto zarade (zvaničan obračun) Mesečno 49.123 42.947
Broj radnika 96.854 95.220
Po radniku 967.643 843.000
Mesečno 80.637 70.250

Ovi sektori imaju zarade na nivou proseka države.

OVAKO NAS VIDI MEĐUNARODNA STATISIKA:


Zdravstvene usluge
Isplaćene bruto zarade i naknade 1.413.470 1.465.811
Naknade  (troškovi prevoza, autorskih honorana i sl (dugovni saldo konta 529) 42.404 43.974
Bruto zarade 1.371.066 1.421.837
Neto zarade (zvaničan obračun) Mesečno 29.350 28.379
Broj radnika 2.312 2.590
Po radniku 593.022 548.972
Mesečno 49.418 45.748


I ovaj sektor ima značajno veću nadprosečnu zaradu do gotovo 52 hilade dinara.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>