Home » 0 Dragovan Milićević » KARTELIZACIJA SRBIJE

KARTELIZACIJA SRBIJE

Dugo najavljivana akvizicija Mercatora od strane Agrocora je ovih dana ozvaničena. Ne želeći da ponavljam ono što su mediji preneli o samoj transakciji, naglasak će biti na posledice po potrošače i pre svega proizvodjače na tržištu Srbije. Pogrešno se stavlja  naglasak  na uticaj ovakvih mega akvizcija  na cene u marketima koje se neće bar u dogledno vreme nešto značajnije promeniti, niti je izvesno da će doći do
prećutnog dogovora o maržama i cenama sa ostalim velikim ponudjačima (Delhez, DIS, Univerexort isl) u nekom kratkom vremenskom periodu. Ono što je posebno nepovoljno tiče se odnosa velikih mega marketa prema svojim dobavljačima. U narednoj tabeli prikazai su osnovni pokazatelji grane koja najviše utiče na svakodnevno snabdevanje stanovništva – 4711 – trgovina na malo nespecijalizovnim proizvodima.

 

Izvor:apr.gov.rs, izračun
autora

Obzirom na to da zbog uporedivosti podataka iz prethodnih godina (o tome u drugom radu), Delhez  čine Maxi, Pekabeta i C Market, njihova zbirni prihodi u 2012 su bili preko 133 milijarde dinara ili oko 38% ukupne realizacije grane. Sa novom akvizicijom Agrocor će imati oko 115 milijardi ili oko 35% grane. Zbirno dva velika subjekta imaju oko 73% grane maloprodaje. Interesanto je takodje i geografska lokacija ovih ‘’super divova’’. Naime ovi lanci su već pokrili geografski veliki deo Srbije, njihova moć će biti mnogo veća van Beograda, obzirom da u Beogradu  postoje i drugi lanci (Veropulos, AMAN, CDE S i sl). Loklani karkater imaju Gomex (teritorija Vojvodine, Univerexport, takodje), DIS-centralna Srbija), Europrom Valjevo, i sl.

Problem koji je veoma izvestan se nalazi u domenu snabdevanja od strane domaćih proizvodjača. Pregovaračka snaga ovih lanaca je toliko sada uvećana da će domaći proizvodjači imati izrazito velike dodatne troškove. U tabeli se vidi da Mercator je u 2012 samo po  osnovu dodatnih rabata i kasa skonta prihodovao 4,5 milijardi dinara, što je njiovu osnovnu maržu od 17% uvećalo na preko 25%.

Takodje, ono što je bitno istaći je i činjenica da će doći do masovne supstucije domaće robe uvoznom (uostalom to je i očekivano obzirom  na intenciju da se preko ovih lanaca poveća ponuda njihovih nacionalnih  brendova). Fiansijski izveštaji  dve kompanije koje ulaze u akviziciju su više nego itnersantni. Obe beleže gubitak u poslovanju u 2012 godini.

Mercator

IDEA

 

Izvor: APR

Ibid,

Oba trgovinska lanca su u 2012 zabeležila izrazito velike gubitke. Razlozi gubitaka ovih kompanija su bitno drugačiji. Merkatorov gubitak od 382 milinona rezultat je velikog poslovog gubitka nastlaog pre svega zbog povećanja vrendosti pozicije nabavna vrednost prodate robe koja se povećala za oko 6 milijardi kao i prihod od prodaje. Gubitak je delimično umanjen velikim iznosom ostalih prihoda pre svega dodatno odobrenih kasa i rabata od strane dobavljača. Kod IDEA-e situacija je znatno drugačija, enormni gubitka od 4 milijarde rezultat je  velikih troškova finansiranja (iako su više nego prepolovljeni dugoročni i kraktoročni krediti, ali se uvećala obaveza prema povezanim licima i obračun kamata po tom osnovu (podaci  ’’napomena uz finansijske izveštaje’’). Zaključak se nameće sam po sebi…nije potrebna dodatna elaboracija.

 

 

13 Komentara na KARTELIZACIJA SRBIJE

  1. Delhez, Agrokor, uskoro LIDL i IKEA. Zbogom domaca privredo.
    Srbija ce postati zemlja koja se kupuje Milke, Najke, cackalice i slamcice iz uvoza tako sto se dizu krediti i dobijaju doznake iz inostranstva. Dobicemo jos vise kredita i jos vise emigracije koja ce da salje doznake. Za to ce domaci politicari dobiti zdusnu podrsku iz Jevrope i gurace dalje jos koju godinu. To je mnogo lakse za politicare nego da resavaju probleme zemlje. Ovaj model moze glatko da traje dok se ne proda EPS, voda i zemljiste. Za 10-20 godina dobicemo zemlju bez ljudi i bez ikakve privrede koja ce imati oko 4-5 miliona izdrzavanih lica finansiranih od doznaka i sva imovina i sva dodata vrednost u rukama stranaca.

  2. Nedvosmisleno je jasno da ce ova kupovina dovesti do kartelizacije domaceg trzista, medjutim…
    Iz prakse mi je poznato da su domaci proizvodjaci i uvoznici sami trcali u zagrljaj velikih trgovackih lanaca, jer im je tako bilo lakse, a i imali su nize troskove. To ih je, posle nekoliko uspesnih godina, dovelo da postanu jeftina radna snaga pomenutih kartela. Dakle, sami su posekli grane na kojima sede, jer su imali manjak vizije, a visak pohlepe. Karteli su potpuno logicna stvar, i ja bih sve isto radio da sam na njihovom mestu, ali sta je sa alternativama? Ne kazem da su alternativni putevi laki, naprotiv, ali su moguci. Mnogim beogradskim firmama bilo je mnogo lakse da umesto 400-500 kupaca imaju jednog ili dva, zato sad igraju kako oni sviraju. Da je drugacije moguce primer je firma koja je medju pet najjacih srpskih firmi – Matijevic.

    • Matijevic je primer da je tako nesto samo u Srbiji moguce…Ja sam mislio da ce njegove privatizacije biti prve na tapetu ali vidim da se prilikama u Vojvodinu oprezno prilazi…Tu vazduh treperi kao da nebo gori sto se vise blizi izborna oluja..

      • Darko, ne znam nista o privatizacijama Matijevica. Mislio sam iskljuvico na dve stvari, ta firma je bila pre par godina medju prvih deset po ostvarenom profitu i ima sopstveni lanac prodavnica, mimo kartela. Zato sam ih uzeo kao primer.

  3. Pa dobro, zašto se uzrujavati, kapitalizam i svi njegovi oblici tek hvataju zalet. Šta nas sve čeka ubrzo ćemo videti, ali kao da je to bitno, važno je neopozivo i u potpunosti sprovoditi sve ono za šta se zalažu isti oni koji su nam razorili zemlju i ekonomiju i doveli nas u stanje u kojem se danas nalazimo. Jadan samo ovaj narod i privrednici, sistematski će nas uništiti u potpunosti.

    • Pedja, kapitalizam nije divljina u kojoj svi jedu sve, kako se to uobicajeno misli kod nas. Antimonopolski zakoni postoje blizu stotinu godina. Moja je teza, sa kojom dosadih i bogu i narodu poslednje dve decenije, da Srbija propada zbog drzavnog sektora i borbe protiv slobodnog trzista. Za sve treba naci meru. Uzmimo primer kulture, koja je ovih dana u zizi javnosti, jer sluzbenici zaposleni u kulturnim institucijama pokusavaju da restauriraju nekadasnji socijalizam u kome su trebovali novca koliko su sami procenjivali da im treba, pogotovu u vreme SIZ-a kulture, o kome danas vise niko ne govori, kao da nikada nije ni postojao… Dakle, imamo dve krajnosti, trebovanje novca za koje se nasi kulutrni delatnici zalazu i, primera radi, americku potpunu komercijalizaciju kulture. Ne razumem kako nasi kulturnjaci ne shvataju prostu cinjenicu da vise nema odakle da se zahvati, da su sve pojeli i popili i da se mora, ultimativno, dobrim delom preci i na samofinansiranje. Ako su za demokratiju, a kulturnjaci su u tom pogledu uvek bili najglasniji, onda se mora ostaviti sloboda poreskom obvezniku da plati i upraznjava ono iz kulture sto on hoce, a ne da mu se uzima koliko drugovi zamisle i da onda sami drugovi to trose, onako kako oni misle da je najcelishodnije. To, jednostavno, nisu demokratske metode. Ista je stvar i sa prosvetom, zdravstvom, malinarima, sindikalcima, penzionerima… Svi i dalje zive u vremenu siz-ova i dalje razmisljaju o trebovanju novca, a niko se ne pita ko ce taj novac da obezbedi i kako. I cim im neko kaze, para nema, oni odmah pisu saopstenja protiv mrskog liberalnog kapitalizma. I takvi sebe dozivljavaju kao vrhunske intelektualce… Da nije tuzno, bilo bi smesno.

      • Bez državnog intervencionizma nijedno tržište nije u stanju da opstane, jer će pre ili kasnije doći do zasićenosti učesnika nakon čega slede negativni efekti istog. To zemlje i sa najliberalnijim tržištima znaju i neretko primenjuju različite mere regulisanja. Ti višedecenijski antimonopolski zakoni i Agencije koje zastupaju te stavove su besmisleni, bar što se tiče Srbije, a to dokazuje i ova kartelizacija. Ako na jednom tržištu imate dva lanca trgovine, od kojih i jedan i drugi potiču iz matičnih zemalja koje pripadaju istoj ekonomskoj zajednici a pritom posluju na trećem tržištu koje nije članica, očekivano je da imaju identične ciljeve i da zastupaju interese sopstvenih zemalja(privreda) ali i zajednice u celini. Dualno, oni pokrivaju više od 70% tržišta, a šta je to drugo nego monopolski položaj. Druga stvar je što mi nismo sposobni da pariramo u toj oblasti, kao i u drugim sektorima privrede. Mada, dugogodišnje ekonomsko nazadovanje i propadanje je i bilo za cilj, kako bi drugačije došli do svog kolača. Kod ove akvizicije mi smo bili nemoćni, ali Pekabeta i C market su imali daleko veći potencijal od onoga što su danas.

  4. Nisam ekonomista, niti mrzitelj Hrvata i drugih, ali zdrav razum nalaze da drzava mora pokrene nezavisnu liniju distribucije koja bi bila konkurent ociglednoj destrukciji trzista i resursa zemlje. Isto vazi i za IKEA. Koliko god mi je simpaticna ona ce da potamani sve u Sr. Potrebna nam je drzavna kopija IKEA i drzavna kopija LIDL. Jer nas peduzetni narod to ne ume da uradi. Ako to urade polu-pismeno uz polu-pristojan menadzment male su sanse da naprave dubiozu.
    Dobro bi bilo da ponude dijaspori da ucestvuje u tome, finansijski i u odboru koji bi nadgledao upravljanje.

  5. Drzavni aparat kao skup ambizioznih a neukih tek ne ume nesto da napravi .Ne ume ni da ocuva postojece a kamo li stvori novo. Najveci domet pojedinca iz drzavne uprave je da u povoljnom trenutku postane privatnik…
    Gotovo da nema nijednog privrednog lica kojim upravlja drzava a da radi sa profitom..

    • Mozda bi mogla drzava da inicira i da ponudi svoje resurse, parcele, komunalne prikljucke, garancije, subvencije a da kljucni investitori budu penzioni fond, dijaspora, beogradski univerzitet, klub Privradnik, udruzenje zadruga, domace banke, domace velike preradjivacke firme. Bitno je da menadzment bude profesionalan.

  6. Sve sto je pobrojano je bankrot ( pa cak i dijaspora)… a do bankrota ih je doveo upravo taj menadzment..

    U Srbiji odavno ima puno stvari koje se nude besplatno sta vise subvencionisanjem radnog mesta se i doplacuje nekome da posluje ovde pa opet nista ,kapak. Niko nije lud da se valja po blatu..
    Slusam opstimiste kako najavljuju dolazak Lidla ,pa Agrokorove planove sa Srbijom pa ovo ono a u stvari roba se u Srbiji jos samo kupuje na cekove sa rokom dospeca od 6 meseci..??

    Da mogu da kapitalizuju svoje dosadasnje investicije svi bi u trenu nestali iz Srbije a onda bi se otvorio bunar toliko dubok da bi u njega mogli da se smeste svi Srbi koji se ne budu drzali za onu antologijsku sljivu.

    • Nisam ubedjen da je tako. Da nije tako ne bi bilo stranih ulaganja upravo u tu oblast to jest kupovine trzista. Sto se tice buduceg rasta, koliko sam procitao, u Sr. se predvidja veci rast prodaje nego u okruzenju. Takodje prodaja se sve vise koncetrise u velike prodavnice i lance. Cak i da to nije tacno opet treba uloziti u to zbog sopstvene privrede. Sto se tice drzavnih preduzeca sa prof. menadzmentom – Telenor i Vip zbog kojih se kao privatizuje Telekom su vecim delom u drzavnom vlasnistvu.

  7. Jedna odluka NBS a neminovno je da mora biti donesena ,promenice sva ta predvidjanja i procene..Srbija moze da se siri samo do 100% duga u odnosu na BDP a to je sada horizont koji se vec moze pratiti na kalendaru..

    Telenor i VIP nisu primer iz vise razloga ali da ne sirimo pricu… U najkracem, njihovo poslovanje se moze protumaciti sa moz’ da bude al nemora da znaci…Kao recimo Gasprom..

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>