Home » 0 Dragovan Milićević » KOLIKE SU STVARNO ZARADE U SRBIJI

KOLIKE SU STVARNO ZARADE U SRBIJI

Jedan od najbitnijih elemenata ekonomske analize u Srbiji jeste i visina neto odnosno bruto zarada. Koncept neto zarada se uvek prvo ističe jer je to maksimalni nivo okvira potrošnje odnosno zadovoljenja osnovnih potreba.

To je i odrednica kretanja standarda, njegovog rasta ili pada. Koncept nominalne i realne zarade (nominalne deflcionirane indeskom cena), odnosno forsiranje samo jednog pokazatelja-kretnaje prosečnih  zarada  upućuje na već čuvenu definiciju statistike da je ona tačan zbir netačnih činjenica. Ovaj tekst ima pretenzije da bar malo pojasni   kretanje zarada iz jednog drugog ugla,  privrednih grana i sektora kao i  kretanja prosečnog broja  radnika u njima da bi se videlo kakav je svtarni položaj radnika u Srbiji.

Podaci su na bazi završnih računa za 2010 godinu (prosečna zarada se kretala oko 34 hiljade dinara po zvaničnoj statistici) na bazi obračunatih zarada (bruto i neto) i kretanja broja radnika u svakoj grani.  Navedni podaci  su prikazani u sledećoj tabeli:

 

Analizirani su sektori i grane gde se stvaraju vrednosti (poljoprivreda, preradjivačka industrija,  gradjevinarstvo, trgovina,  ugostiteljstvo, saobraćaj I veze.).

U velikom  broju delatnosti učešće zarada u prihodu je na gornjoj granici i ne postoji nikakav prostor za njihov dalji rast bez  značajnog povećanja  prihoda i produktivnosti. To su pre svega sledeće grane:

  • Tekstilna industrija
  • Proizvodnja proizvoda od kože i obuća
  • Drvna industrija
  • Izdavanje, štampa i reprodukcija
  • Metalna industrija
  • Proizvodnja motronih vozila i prikolica
  • Gradjevinarstvo
  • Ugostiteljstvo

Zarade u ovim granama su na nivou ili značajno niže od proseka i u njima radi oko 250 hiljada radnika. Najveći nivo zarada imaju grane koje su na bilo koji način monopolsko orginizovane. Pre svega su to Javna komunalna preduzeća u domenu distribucije nafte, gasa i vode, duvanska industrija, vazdušni saobraćaj i delatnosti pošta i telekomunikacija. U preradjivačkoj industirji jedino hemijska industrija ima zarade iznad proseka pre svega zahvaljujući nekoliko ključnih preduzeća u grani (farmaceutske industrije, Petrohemije i sl.).

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>