Home » 0 Dragovan Milićević, 3 Poljoprivreda » MALINE – DUGOGODIŠNJE POLITIČKO PITANJE U SRBIJI

MALINE – DUGOGODIŠNJE POLITIČKO PITANJE U SRBIJI

Kako se približava sezona berbe i  otkupa maline, tako se podgreva društvena klima i to po sledećem scenariju: najpre razna udruženja malinara krenu da traže minimalne cene otkupa koje treba da im garantuje država, zatim rastući protesti koji eskaliraju blokadom puteva, mostova, dolazak pred vladu Srbije i sl. Po pravilu nadležni u vladi prvo ćute,  zatim kako se protesti radikalizuju krene akcija nadležnih državnih organa u smislu pregovora, dogovora, posredovanju u ”okršajima” sa otkupljivačima u smislu dogovora o otkupnim cenama i sl. Takva decenijska politika je ostavila traga da su udruženja malinara pokušala da igraju značajnu ne samo ekonomsku nego i političku funkciju. I pored toga što u današnjem trenutku država više ne može ni na koji način pomoći malinarima u smislu dogovora oko cena, naredjivanju otkupljivačima da maline iz  aktuelnog roda otkupljuju po odredjenim cenama (najčešće nerealnim sa stnovišta tržišta), najnoviji istupi malinara se ni malo ne razlikuju od onih pre deceniju-dve. Evidnetno je da su hladnjačari u odredjenom stepenu monopolisti, da uslovljavaju proizvodjače da maline prodaju po nerealno niskim cenama i sl. Ministarstvo trgovine je ove godine donelo odluku o načinu rada i podacima koje moraju da budu transparentni na svakom otkupnom mestu.  Takodje je naloženo da cena istaknuta otvaranju otkupnog mesta mora biti validna do zatvaranja otkupnog mesta da se ne dešava da malina pristigla sa berbe krajem dana bude plaćana čak i dva puta manje nego na otvaranju otkupnog mesta.  Politika vodjena decenijama unazad je uslovila da udruženja malinara nemaju svoju svrhu po pitanju zaštite članova, kao na primer podizanje sopstvenih mini hladnjača u kojima bi se čuvala malina i prodavala kada cena i interes proizvodjača odgovara. Na taj način bi se povećala konkurencija u otkupu a time i ekonomska
korist i interes malinara.

Ove godine su malinari izašli sa odlukom da otkupna cena bude 2,2 eura i da važi u celoj sezoni otkupa. Da li je to realno ili ne, pokušaćemo da prikažemo u sledećim izlaganjima.

Prikaz  izvoza malina podrazumeva dodatna objašnjenja.  Praktično sve do 2011 maline su izvožene pod različitim tarifnim stavovima koji su promenjeni 2006, od 2007 do 2010 godine tarifni stavovi su definisali i vrste malina, odnosno kvaliteta. U 2011. novim pručnikom za carinjenje robe sva malina se tarifira pod jednim tarifnim brojem.

Ukupna izvezena količina u osmogodišnjem periodu je oko 60-65 hiljada tona.  Najviše je izvozeno u 2011. kada je rod bio izrazito visok. Veliki pad izvoza je u 2012 jer je suša ugrozila praktično ceo rod malina. Naravno da se izvoz i proizvodnja razlikuju u smislu stokiranja zaliha i izvoza kada cena na svetskom tržištu bude viša.

Prosečna izvozna cena u 2011. je bila 1,72 eura po kg, u 2012. je 1,64 pre svega zbog velikog roda malina u Poljskoj i Čileu kao glavnim konkurentima Srbije. Ovi podaci se moraju dopuniti sa nekoliko dodatnih analitičkih pokazatelja koji rasvetljavaju tezu o troškovima loše organizacije udruženja malinara i stalnim političkim više nego ekonomskim pritiscima.

Šta se iz narednih tabela može zaključiti: prvo postoji prilično ujednačena statistička serija kretanja izvoza po mesecima, što znači da izvoznici prilično ravnomerno raspodeljuju izvozne količine prema kretanju cena. Rast cena malina na svetkom tržištu je poslednjih meseci evidentan i iznosi izmedju 30-40%. Čist gubitak proizvodjača usled pogrešno artikulisanih interesa. Nije moguće da izvozna cena bude manja od otkupne, Vidi se da su najniže izvozne cene bile baš u kampanji berbe (od 1,4-1,6 eura) Rast cena je evidentan počev od devetog i desetog meseca. Tako je bilo 2011.  i 2012. godine.