Home » 0 Dragovan Milićević » Mc MEAL INDEX

Mc MEAL INDEX

Najvećem delu stručne javnosti je poznat  tzv. BigMac Indeks  u aproksimaciji odredjivanja precenosti ili podcenjenosti valuta prema dolaru. Big Mek indeks je izmišljen 1986. godine od strane lista The Economist kao leprsavi vodic koji pokazuje da li su valute na svom ‘’pravom’’ nivou. Baziran je na teoriji pariteta kupovnih moci (PPP), pojmu koji na dugi rok treba da pokaze kretanje valuta u smeru koji izjednačava korpe roba i usluga (u ovom slucaju Big Mek hamburger) u bilo koje dve zemlje. Na primer, recimo da je prosecna cena Big Meka u Americi u julu 2017. 5,3$ a u Kini 2.92$ – sirovi Big Mek indeks pokazuje da je juan podcenjen 45% u tom trenutku.

Burger ekonomija nikada nije zamisljena kao precizan pokazatelj neravnoteze kurseva vec samo kao sredstvo kojim bi se olaksalo shvatanje teoriju deviznog kursa. Ipak Big Mek indeks je postao globalni standard, opisan u nekoliko ekonomskih udzbenika i u najmanje 20 ekonomskih studija.

The Economist već dugi niz godina računa stepen precenjenosti ili potcenjenosti valute primenom metodologije uporedjivanja cena Big Mac indeksa koji se zasniva se na teoriji pariteta kupovne snage valuta  na duge staze , devizni kurs bi trebalo da se prilagode i da budu  jednaki ceni korpe robe i usluga u različitim zemljama . Ova posebna korpa ima McDonalds-ov Big Mac , čija je cena u zemljama  sveta se uporedjuje sa američkom dolarom.

Podaci o kretanju ovog indeksa su raspoloživi na mesečnom nivou. Poslednji podaci iz jula 2017 godine su predstavljeni na grafikonu.

Švajcarska,, Norveška i Švedska imaju višu cenu izraženu u dolarima Big Maca nego što je to u SAD Po tom gledišu njihove valute su precenjene. Sve ostale zemlje imaju nižu cenu hamburegra izraženu u dolarima nego u SAD,  što govori da su njihve valute manje ili više podcenjene i da ih treba prema teoriji pariteta kupovne moći revalvirati odnosno ojačati prema dolaru. Tako na primer, dinar, iako nije u prezentiranom grafikonu treba da ima ravnotežni kurs od oko 52 dinara za dolar. Naravno da je ovo samo jedna aproksimacija ovako složenog problema utvrdjivanja ravnotežnog kursa izmedju valuta, problem je daleko složeniji. Naravno da je to apsolutno neprihvatljivo i nemoguće uraditi kako zbog konkurentnosti izvoza tako i zbog činjenice da je dolar povećao vrednost zbog šekulativnog i imovinskog razloga.  Prema ovim podacima dolar ima najveću kupovnu snagu u Ukrajini i Egiptu posmatrajući kao reper hamburger Big Mac kao reprezentu opšte kupovne snage valuta. Postoji odredjena odbojnost prema ovako lapidarnim pokazatlejima jer je intervalutrni kurs odnos dugog i kratkog orka. U kratkom roku odnosi izmejdu vlautama su definisani tržišnim pokazateljima, odnosom ponude i tražnje koja je opet determisana različitim fakotrima od portfolio prisutua imovini do špekulativnih transakcija.

Mnogi su skloni da tvrde da odnosi valuta u dugom roku odslikavaju teoriju Pariteta kupovne moči, odnosno da relatinvi odnosi cena determinišu kurs u dugom roku.

Bez pretenizija da se na ovom mestu postavi nova teorija o egzaktnom utvrdjivanju odnosa izmedju valuta pokušaću da ove postavke detalnije obrazložim.

Kao polazna osnova, a zahvaljujući specijalizovanom sajtu numbeo.com, koji prati cene 56 vrsta roba i usluga (o tome je već pisano na makroekonomiji), kao i činjenici da postoje precizni podaci o  vrednosti dobara i usluga u gotovo 200 zemalja sveta, moguće je ’’igrati’’ se sa simulacijom intervalutarnih odnosa. U tom cilju,  prezentira se proširena korpa u odnosu na Big Mac i to na tzv Mc Meal ručak u Mc Donaldsu koji sadrži hamburger, prilog i piće.

Ovo su precenjene valute, odnosno pokazatelji koliko  bi ove zemlje trebale da koriguju svoje valute prema dolaru. Najveći deo valuta bi trebao da koriguje svoju vrednost na više.

Ovde treba svakako korigovati procente odnosom BDP po teoriji pariteta kupovne moći i po deviznom kursu, o čemu je takodje pisano u teksu Big Mac Indeks na makroekoniji januara 2016 godine.

 

Proširenje korpe dobara sa jednog na tri, daje sasvim drugačiju sliku intervalutrane vrednosti. U praksi je ovo gotovo teoretska fikcija da bi centralne banke ovih zemalja vodile politiku kurs determisanu ovim pokazateljima.

Medjutim zahvaljući podacima o cenama proizvoda i usluga, drugi pokušaj aproksimacije kurseva je uporedjivnje kupovne moći odabranih zemalja sa SAD i uključivanja reprezentativne korpe dobara baš prema toeriji kupovne moći. Tu svakako treba biti obazirv, jer ni ovi pokazatelji ne daju podatke o svim cenama. Zbog toga je neophodno izvršiti korekcije odnsom vrednosti BDP po PPP teriji i tekućem kursu. Podaci o visini BDP su na bazi 2016 godine, tekući kurseci su na dan 25.09. preuzeti sa sajta https://coinmill.com. Odnosi potrošačkih cena su preuzeti sa:  numbeo.com/ cost-of-living/compare

Indikativne vrednosti lokalnih valuta prema dolaru

Kao što se vidi, ovaj model neupredivo bolje reprezentuje hipotezu da dugoročno gledano kursevi osciluju oko svojih pariteta kupovne moći odnosno odnosima relativnih cena. Island svoju valutu treba da devalvira za oko 2%, franak čak da revalvira za par procenata, dok dinar prema dolaru treba da vredi 91 dinar za dolar. Sledstveno tome, kretanje kursa dinara i Eur u ovom trentuku prema teoriji pariteta kupovne moći, euro treba da revavirira prema dolaru za oko 8%. Kada su u ovom trentuku stave u odnosi kupovne moći u Srbiji,  SAD i EU, ravnotežna vrednost dinara prema EUR je 116,02 dinara za EUR. To je kurs koji u ovom trentuku obezbedjuju dugoročnu vrednost baziranu na relativnoj teriji Pariteta kupovne snage.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>