Home » 0 Dragovan Milićević » PRIVREDA SRBIJE U 2017

PRIVREDA SRBIJE U 2017

Najnoviji podaci o poslovanju privrede, objavljenih od strane Agenicje za privredne registre (radi se o podacima za tzv. statističku potrebu-konačni podaci o poslovanju privrednih društava se zajedno sa revizorskim izveštajima za obveznike revizije i to redovni i konsolidovani bilansi se dostavljaju do 30.06. će biti raspoloživi tek u julu i avgustu), govore da je privreda u prošloj u odnosu na 2016. godinu imala daleko bolje finansijske rezultate. Medjutim u cilju pravilne i verodostojne poslovne analize, bilansi privrednih subjektata se moraju podvrgnuti detaljnoj analizi radi dobijanja odgovora o kvalitetu poslovanja i dugoročne održivosti.

Za početak podaci o privrednim subjektima:

Privredni subjekti 2017 2016
Ukupan broj privrednih društava 141,942 131,058
Dostavljeni podaci 102,532 101,508
Nisu dostavljeni podaci 39,410 29,550
Obrađeni podaci 91,556 90,960
Nisu obuhvaćeni obradom 1,520 1,617
Nisu aktivna 9,446 8,931
Broj zaposlenih 1,073,557 1,039,101
Neto efekat   34,456

 

Broj privrednih subjekata se u 2017 povećao za gotovo 11 hiljada bez kvalitativnih pomaka, jer za gotovo isti broj se povećao i broj privrednih subjekata koji nisu dostavili podatke   iz raznih razloga. Zatim, broj neaktivnih privednih subjekata je na kraju 2017 iznosio 9446, a godinu dana ranije 8931. Privreda je povećala broj zaposlenih radnika u 2017 za 34.456 odnosno to  je razlika izmedju novozaposlenih i  radnika koji su napustili privredne deltanosti iz raznih razloga (otkazi, promene zanimanja, penzije, smrti i sl.)

Bilansi privrednih subjekata pokazuju sledeće:

Poslovni prihodi su povećani za oko 7,1% nominalno ili za oko 4,5% realno korigovano za inflaciju u 2017 godini.

Pozitivan neto finansijski rezultat je značajno  veći u 2017 i iznosio je 437 milijardi dinara i veći je za oko 250 milijradi nego godinu dana ranije. Na prvi pogled statička i površna analiza upućuje na zaključak da je privreda konačno u 2017. krenula posle dužeg vremena dobrim tempom.

Medjutim u cilju kvalitetne poslovne analize mora se ovaj bilans raščlaniti na tri podbilansa:

U 000 dinara

Bilans uspeha 2017 2016
Poslovni prhodi 9,980,984,704 9,312,146,463
Prihodi od prodaje robe 4,523,891,461 4,290,931,990
Prihod od prodaje proizvoda i usluga 5,199,688,253 4,768,120,307
Ostali prihodi 257,404,990 253,094,166
Poslovni rashodi 9,450,173,412 8,805,634,744
Nabavna vrednost prodate robe 3,872,430,802 3,712,024,446
Efekti povećanja/smanjenja zal.robe -100,774,311 -61,844,739
Troškovi materijala 1,994,219,673 1,787,755,775
Troškovi goriva i energije 467,832,938 402,834,681
Troškovi zarada, nakanada i ost.lič.ras 1,165,872,651 1,066,680,725
Troškovi proizvodnih usluga 1,193,088,889 1,094,769,187
Troškovi amrotizacije 365,828,055 347,086,955
Nematerijalni troškovi 491,674,745 456,327,714
Poslovni dobitak 685,305,148 661,336,128
Poslovni gubitak 154,493,856 154,824,409
Efekat poslovanja 530,811,292 506,511,719
Finansijki prihodi 289,066,058 143,930,032
Prihodi od kamata 27,945,955 29,850,775
Pozitiven kursne razlike 181,474,455 55,358,002
Ostali finansijski prihodi 79,645,648 58,721,255
Finansijski rashodi 251,708,712 270,783,096
Rashodi kamata 91,051,320 97,074,697
Negativne kursne razlike 97,911,892 91,080,292
Ostali finanaijski rashodi 62,745,500 82,628,107
Efekti usklađivanja vrednosti imovine -70,768,883 -85,389,798
Ostali prihodi 238,932,134 240,703,462
Ostali rashodi 209,272,917 264,948,791
Dobit pre oporezivanja 749,268,489 570,814,365
Gubitak pre oporezivanja 228,794,517 316,516,763
Neto efekat pre oporezivanja 520,473,972 254,297,602
Porezi na dobit 77,641,655 69,760,254
Neto rezultat 437,180,103 187,382,993

 

ü  Podobilans redovnih aktinvosti (poslovna dobiti/gubitak)

ü  Finansijski podbilans ili rezultat finansiranja i

ü  Podbilans vanrendih prihoda i rashoda (ostili prihodi i ostali rashodi)

Privreda generalno ima uvek pozitivan poslovni rezultat odnosno blago rastući poslovni dobitak u 2017 ali i poslovni gubitak od 154 milijarde dinara (kumulirani gubici privrednih subjekata). Neto efekat je 530 milijardi dinara ili oko 4,8 milijarde eura.

Ukupan rezultat pre svega potiče od efekata finansijskog podbilansa odnosno efekata pozitivnih kursnih razlika u 2017 od 181 milijarde dinara kao rezultat apresijacije kursa dinara. U slučaju veće depresijacije neto efekat poslovanja bi značajno bio pogoršan. Čak su i rashodi kamata nešto manji kao efekat smanjenja zaduživanja privrede i pada kamatanih stopa.

Struktura imovine i izvora odnosno finansiranje privrede

Bilans stanja 2017 2016
Stalna imovina 8,477,292,943 8,159,039,409
Nematerijalna imovina 295,210,299 270,926,493
Nekretnine, postrojenja i oprema 6,888,149,737 6,599,345,433
Biološka sredstva 197,844,790 195,802,455
Dugoročni plasmani i potraživanja 1,130,114,737 1,130,861,117
Obrtna imovina 5,667,962,977 5,402,180,206
Zalihe 1,789,656,501 1,646,284,841
Potraživanja 2,225,738,106 2,182,227,983
Gotovina i Novčana sredstva 1,652,568,370 1,573,667,382
Poslovna imovina 14,200,229,073 13,622,321,691
Kapital 6,932,548,445 6,588,014,384
Dugoročna rezervisanja i obaveze 2,645,192,071 2,544,623,616
Dugoročna rezervisanja 145,714,719 144,856,090
Dugoročne obaveze 2,499,477,352 2,399,767,526
Odložene poreske obaveze 188,784,733 181,816,601
Kraktoročne obaveze 5,977,969,176 5,948,479,113
Kratkoročne finansijske obaveze 1,873,571,608 1,916,957,592
Primljeni avansi, deopoziti i kaucije 340,063,046 315,332,124
Obaveze iz poslovanja 2,492,346,133 2,458,160,253
Ostale kratkoročne obaveze 1,206,046,032 1,258,029,144
Gubitak iznad visine kapitala 1,544,265,352 1,640,612,023

 

Bilans stanja pokazuje i strukturu finansiranja poslovanja privrede. U sturkturi sredstava preovladava stalna imovina 59,69%, obrtna imovina ima učešće od 40,31%. Obzirom da preovladjuju veliki sistemi  koji su po definiciji kapitalno intezivni (energetika, telekomunikacije, poljorpivreda, industrija) ovaj odnos sredstava globalno posmatrano ne govori mnogo i adekvanosti strukture sredstava. Pojedinačna sektorska analiza bi dala adekvatnije rezultate. Pažnju privlači sledeće: efekat povećanja imobilizacija je oko 290 milijardi dinara, a trošak amortizacije kao knjigovodstveni trošak osnovnih sredstava je bio 360 miliona. Privreda nije uspela da uloži ni minimum potrebnih sredstava za obezbedjene proste reprodukcije, tačnije ulaganja u sredstva su manja od troškova amortizacije odnosno depresijacije.

Ostali statički pokazatelji:

Koeficijenti 2017 2016
Povrat na aktivu (ROA) 3.079% 1.376%
Povrat na kapital (ROE) 6.306% 2.844%
Koeficijent obrta zaliha 3.94 4.25
Koefcijent obrta dobavljača 2.85 2.84
Koeficijent obrta kupaca 4.48 4.26
Dani vezivanja zaliha 93 86
Dani vezivanja dobavljača 128 129
Dani vezivanja kupaca 81 86
Koeficijent obrta gotovine 2.62 2.83
Prosečan saldo gotovine 3,905,608,174 3,386,194,190

Srpska privreda kvalitativno gledano ima sledeće pokazatelje:Povrat na imovinu je 3,079% tj. ovaj pokazatelj govori o realnom prinosu na ukupno angažovana sredstva. Povrat na kapital je odnos neto dobiti i sopstvenih izvora. Takodje je bitno istaći da privreda Srbije ima preko 12,7 milijardi eura gubitka iznad visine kapitala koji je u suštini odbitna stavka od ukupne imovine.

Zabrinjava i činjenica da je ukupna knjigovostvena neto vrednost  srpske privrede tek nešto preko 57 milijarde eura. Cela srpska privreda ima knjigovostvenu  vrednost sopstvenog kapitala  mnogo manju nego velike svetske korporacije.

Knjigovodstvena vrednost kapitala odabranih korporacija u milionima eura 2017.

Kompanija knjigovodstv. vred.kapitala Učešće novč. U obrt.sredstv.
Pfizer 62,348 48.59%
FIAT 20,182 35.45%
Microsoft 69,038 83.19%
Apple 121,904 57.81%
Exxon Mobile 169,130 6.38%
Facebook 67,496 85.40%
Volkswagen 112,013 23.84%
Ford Motors 30,363 33.56%
Toyota 146,259 33.08%
Novartis 64,494 33.62%
Siemens 48,039 17.36%
Samsung 162,108 25.27%

Izvor: http://financials.morningstar.com/balance-sheet/bs.html?t=SSNLF&region=usa

Srpska privreda generalno ima već duži niz godina problema sa tekućom likvidnošću. Taj odnos se najbolje vidi kroz strukturu kamatonosnih obaveza u ukupnim izvorima kao  i strukturi ukupnih raspoloživih novčanih sredstava u aktivi. Kraktorčna novčana sredstva i gotovina učestvuju u obrtnom kapitalu sa oko 17%. Osim Exon-a koji sa razlgom ima mali udeo novanih sredstava u obrtnim sredstvima sa razlogom obzirom na oblast poslovanja sve kompanije imaju značajno veće učešće novčanih u ukupnim obrtnim sredstvima. Pri tome se naravno misli na ukupna novčana sredstva po istom kriterijumu kako je navedeno u slučaju privrede Srbije. (nisu uzeti u obzir dugoročni plasmi i ostali plasmani u stalnim sredstva)

Generalno, privreda Srbije ima izrazito nizak racio obrta zaliha i dobavljača. Plaćanje obaveza u proseku dva puta dužem od naplate potraživanja daje pravu sliku (ne)likvidnosti privrede. Ovakav iznos ’’cash ciklusa’’ je isključivo usled dugog roka plaćanja obaveza.

Pozicije 2017 Koeficjenti obrta gotovina po ciklusu
Poslovni prihodi 9,980,984,704 4.48 2,227,898,371
Obaveze iz poslovanja 7,541,531,000 2.85 2,646,151,228
Zarade 1,165,872,651 12 97,156,054
Kamate 91,051,320 12 7,587,610
Saldo gotovine po ciklusu     522,996,521

Izvor:obračun autora na bazi modela finansijske analize i upravljnja obrtnim sredstvima

Interesnto je uraditi scenario šta bi se sa gotovinom dogodilo kada bi se ciklus izmirenja obaveza sa 128 skratio na 100 dana.

Scenario 1: Skraćenje obaveza plaćanja dobavljača na 100 dana

Pozicije 2017 Koeficjenti obrta gotovina po ciklusu
Poslovni prihodi 9,980,984,704 4.48 2,227,898,371
Obaveze iz poslovanja 7,541,531,000 3.65 2,066,172,877
Zarade 1,165,872,651 12 97,156,054
Kamate 91,051,320 12 7,587,610
Saldo gotovine po ciklusu     -56,981,830

Skrećenje ciklusa plaćanja obaveza na 100 dana doprinosi negtivnoj saldo gotovine po ciklusu, odnosno tražilo bi dodatno kratkoročno zaduživanje od 57 milijradi dinara.

Skraćenje plaćanja obaveza na tri meseca ili 90 dana daje sledeći scenario:

Negativan saldo gotovine po ciklusu je -237 milijardi. Lek za ovakav scenairo je ubrzanje naplate od kupaca i skraćenje vremena angažovanja zaliha.  Ovakav scenario je prihvatlji za kompaniju pojedinačno da se analizira, za privredu je samo na osnovu krajnjih statitističkih izveštaja.

Scenairo 2: Skraćenje plaćanja obaveza na 90 dana

Pozicije 2017 Koeficjenti obrta gotovina po ciklusu
Poslovni prihodi 9,980,984,704 4.48 2,227,898,371
Obaveze iz poslovanja 7,541,531,000 4 1,885,382,750
Zarade 1,165,872,651 12 97,156,054
Kamate 91,051,320 12 7,587,610
Saldo gotovine po ciklusu     -237,771,957

 

Privreda Srbije, ima generalno nedostatak likvidnosti i taj problem nije moguće izlečiti dugi niz godina narednom periodu. To je generalno i glavni ograničavajući faktor razvoja privrede (važna napomena: ne govori se o rastu, nego o razvoju, svaki razvoj označajava rast, ali svaki rast nije razvoj. Troškovi rasta veći o efekata istog  daju negativne stope rasta-slučaj kada rast doprinosi smanjenju Ekonomski dodane vrednosti (Econimc Value Added), tj. kada je trošak angažovanog kapitala veći od prinosa na kapital.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>