Home » 0 Dragovan Milićević » PRODAJA TELEKOMA II

PRODAJA TELEKOMA II

Prema pisanju štampe od danas (utorak 11.05.) na tender za privatizacionog savetnika u prodaji Telekoma javila se samo jedna kompanija – Siti Bank. Postavlja se pitanje kako je moguće da se za tako unosan posao javi samo jedan privatizacioni savetnik i to prema nekim komentarima onaj koji ima najmanje iskustva u tom delu. Da li zbog one narodne koliko para toliko i muzike, ili pak je po sredi nešto drugo. Verovatno i jedno i drugo. Zašto prvo. Zbog činjenice da je vlada na svojoj sednici dala maksimalni okvir koji hoće da plati privatzacionom savetniku a to je 0.2% od prodajne cene. Ko se iole razume u ove poslove može dokučiti sledeće: prvo, ograničenje na 0.2% nema mnogo smisla jer je uvek bolje produktivno trošenje od neproduktivne štednje. Drugo ozbiljnije kuće su verovatno procenile da je ovaj nivo premalo za posao koji se očekuje, za angažovanje vrhunskih eksperata (koji za razliku od Srbije) imaju svoju cenu koja se meri hiljadama eura dnevno, i da za ovu cifru ozbiljne kuće mogu poslati svoje priučene konsultante ili šlosere što ipak ne bih činili jer je i to njihovo ogledalo. E sada šta znači angažovanje  privatizacionog savetnika. Prvo,  njihov neprestani boravak u kompaniji u cilju snimka trenutne situacije, zatim adekvatnih preporuka u cilju postizanja što bolje cene (njihova zarada i zavisi od toga), zatim analiza trenutnog stanja i izvodjenje adekvatnih podataka za procenu vrednosti kompanije. Privatizacioni savetnik takodje treba da proceni da li je i kada vreme za procenu i prodaju sa stanovišta maksimiranja koristi za prodavca i na koji način to izvesti. Moguće je da prava konstalting kompanije u ovom trenutku i ne bih preporučila prodaju već preduzeimanje akcija u cilju povećanja vrednosti kompanije itd.

U domenu nagadjanja može da bude i ovo (mada je to isto tako veoma izvesno) da ozbiljna kompanija koja je i letimično bacila pogled na Telekom ne bi mogla da brani procenu niti svoj stav za onu cifru koju država traži za prodaju paketa od 40% akcija. Sve opcije su u igri, ali je ipak najčudnije što je vlada na sednici limitirala gornju granicu koju bi dala privatizacionom saventiku. Veoma neobično i totalno nekonvencionalno. Da li se to neko zaigro u želji da zemlji Srbiji spase par miliona eura dodatnog troška (koji može biti mnogo veći gubitak ukoliko imate loše konsultatne) ili je po sredi nešto treće. Sve je naravno u domenu nagadjanja i po svemu sudeći o tome se malo priča ovih dana, više nema one euforije od pre mesec dana kada su sredstva javnog informisanja bila preplavljena tekstovima za i protiv prodaje. Ja sam takodje na konferenciji za medije našeg sajta u Medija centru, a na bazi teksta koji sam već objavio na ovom sajtu rekao da to treba učiniti jer je malo složenija finansijska analiza, zasnovana doduše na naprednim tehnikama finansijske i poslovne analize pokazala da kompanija u periodu 2006-2008 ubrzano gubi vrednost jer su troškovi angažovanog kapitala neuproedivo bili veći od NOPAT-a (Nett Operating Profit Affter Tax), što je osnovna odrednica u odredjivanju prinosne vrednosti i obezbedjivanja vrednosti za vlasnike i akcionare svake kompanije.

Poslednjih dana je direktor Telekoma izašao sa informacijom da je kompanija napravila profit od 15 milijardi,  ne želim da sumnjam u to, naprotiv, ali u odredjivanju vrednosti kompanije učestvuje mnogo faktora, profit je samo jedan od njih, tako da i to nešto posebno ne govori o budućoj  prodajnoj vrednosti. Takodje neke naše kolege ekonomisti izlaze sa konstatacijom da još nisu razgraničeni ni imovinski i drugi odnosi sa PTT, tako da ne mogu verovati da neko hoće da proda nešto a da nezna šta je to konkrentno predmet prodaje. Ali ovo je zemlja Srbija i naravno da je sve, pa i ovo moguće. O  detaljnoj analizi na bazi podataka iz 2009. neki drugi put kada podaci budu zvanično obradjeni.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>